Goran Subašić, pjevač, gitarista, pustolovac koji brzo ide na Antarktiku

0:08⧉ Pozdrav svima, dobrodošli u još jednu epizodu "Druga strana medalje". S nama je danas gospodin Goran Subašić. Gorane, drago mi je da smo se upoznali, evo, prvi put se s čovjekom vidim, pa, ovaj, reci mi malo o sebi, šta si, s čim se baviš, onako, mislim, vjerojatno te i ne treba previše predstavljati publici, ali eto, ovaj. Pa, najteže je govoriti o sebi, ali mogu reći, ono, one činjenice. To je da se bavim glazbom, to mi je u biti profesija, i da putujem, i da, ne znam, volim kvizove, da, da, volim ići u malo teretanu i takve stvari, eto. Je li ti ideš u teretanu? Idem u starog, prastarog, znači s Višebanjčani, Vi- Vira. E, znam, značiš Vi- Vira. To još postoji? Nešto sam čuo da je to sad nekakav boksački nešto. Je li to istina? Ne, to je zatvoreno. Ostalo je nas par entuzijasta koji su, onako, dobili mogućnost dolaska u tu prostoriju, ali ona je u biti zatvorena, ona nam više ne radi. Da, da, da. I koje su ti najdraže vježbe, da čujem? Pa, stalno ih mijenjam, zato što monotono je. Ako stalno ponavljaš jedno te isto, onda želim puno toga mijenjati.

1:19⧉ I, ovaj, volim biti kreativan u teretani, ono, uvijek nešto novo inženjati, tako da... Jesi već dugo s tim se baviš, ili mislim, baviš se? Pa je, dosta dugo. Mislim da me to i održava. Nisam ja sad neki nabilan, niti želim to biti, ali, ovaj, recimo, imam tu Crohnovu bolest, i među Crohnašima, među nama, kolega- kolegama po bolesti, ajmo reći da se dobro držim upravo zbog te teretane, jel'. Da, da, ma dobra je teretana. To, mislim, ja isto idem, mislim, već koliko, 3 godine, ali ono, nije to, nećeš sad tu nešto kao Schwarzenegger doći i slušati me to. Ne, ne, niti mi je to cilj. Jer najčešće kad žene kažu, ono,"ajme meni, ne volim ti, ja te baš utega, kao, ono, punoću mišića dobiti", ja kažem, nećeš, ne moraš se bojati, ono. Mislim, dobit ćeš, ako kreneš na anaboličke steroide i to, onda ćeš bez problema dobiti. Da, da, da, ono, ali tako, nećeš slučajno preko noći Schwarzenegger postati. Teško, teško. Ovi muški koji se tu trude, onako, s tim testosteronima i to, ne može. Najbolji su oni koji dođu pred ljeto, u 5. mjesec, i kao, idem ja do 6., odseglao mi se, sad ću ja, i, ma hajde, to, godine i godine su rada. Je, je, to je baš ono kako treba. Evo, ja sam, znači, 3 godine, i sad, ono, baš se vidi nešto specijalno da idem u teretanu.

2:33⧉ Mislim, puno mogu više sad dizati, i hrpa je beneficija, stvarno, onako, to bih svima preporučio, ne nekome, baš tog resistance traininga, znači, s nekim utezima, to je ono, to je stvarno dobra stvar. I ogromne su blagodati zdravstvene, tako da, radi toga, u biti, sad kako idem stariji, sve više idem radi toga, sve manje radi nekog sad velikog izgleda. Jasno, jasno. A, ovaj, da, to je to što sam htio reći, druga misao mi je otišla, i tako.

3:03⧉ Ovaj, nego ti voliš putovati, čuo sam, to, to, ono, to znam o tebi, sad nekakvu Antarktiku spominješ, daj, molim te, što ćeš na Antarktici, i koja je uopće procedura za doći tamo, jer znam da je to neko zaštićeno područje, to u principu nije ničije, kako, i znam da je to samo u jednom dijelu godine se, sad je tamo ljeto u principu, mislim, pod navodnike, ono. Tako je, ljeto je. Pod navodnike, mislim, i dalje u minusu, ali je ljeto. Tako je, da se može, može se u biti na Antarktiku ići do, do neke polovice ili kraja trećeg, trećeg mjeseca. Do kraja trećeg mjeseca. I ja sam, ja sam upravo ću uhvatiti taj jesenski dio Antarktike, i ići ću tada. To je poprilično skup sport, rekli bi, zato što, zato jer ne mogu ići na način na koji inače putujem, niskobudžetno, doći tamo, spavati gdje god, jer jednostavno. Približi ti još malo. Jednostavno moraš ići tim, tim nekakvim brodom do tamo. Može se i avionom, ali mora biti perfektan dan, i puno je skuplje, a i lipše je brodom, sigurno. Da, da, da. Ide se brodom nekoliko dana preko tog Drakeovog prolaza, i onda se dolazi na Antarktiku. Čekaj, zašto Drakeov prolaz?

4:13⧉ Jer to sam čitao da su tamo grozne valuštine, i to je onako. Jesu, jesu, jesu, i ja sam, ja sam uz, taman sam jučer u biti uplatio taj brod kojim ću ići, i to je jedan mali brodić, gleda se neke recenzije, kao, da je dobro da se uzme veliki brodovi koji mogu proći i te struje pobijediti, i oluje, eventualno ako budu, je li, u Drakeovom prolazu, ali ovo je dosta jeftinije, pa onda.

4:41⧉ A dobro, može i manji onda. Onda može i manji. Manji brod, manje para, je li, to je to. Manji brod, manje para. Odakle, odakle krećeš, pričaj. Kreće se iz Ognjene zemlje, iz najjužnijeg grada na planeti, to je Ushuaia se zove, i tamo se plovi nekih. Oprosti, to je Čile ili koja je to država? To je Argentina, je. Argentina, okej. Je. U Čileu je Punta Arenas, drugi grad, iz kojeg se isto može ići, ali puno rjeđe. A slabo, to znam sve, ono, e, okej, okej, da, da, da. I onda, i što, znači, ideš brodom,ćeš pristati na Antarktiku, ili? Tako je, pristaje se na Antarktiku, i u biti se ide onim malim zodijacima, gumenim brodovima do, do samog kopna. Dakle, to sad nema neki gat baš tamo, negdje u sredini? Nema nikakav gat, usrizi se veći taj brod, i ide se tim gumenjacima.

5:23⧉ Ja sam imao jedan san prije 10, 12 godina, jednom sam sanjao da sam se okupao na Antarktici. I, ovaj, i od tada to meni ne izlazi iz glave, i ja baš želim se okupati u moru na najhladnijem području na planeti. Zar ne možeš na banju tamo prvog, prvog kad svi idu? Inače sam zimogrozan, dosta sam zimogrozan, i kada, kada je ljeto i more ispod 23, ja, ono, ajme, ulazim 15 minuta, a nikako. Sve mi je nekako, volim da je, ono, kako kažu ljudi, more pišaka. Da, pa nije ni meni mrz. E, ali, evo, počeo sam se u zadnje vrijeme kupati zimi, upravo zbog pripreme za Antarktiku, jer baš želim se tamo okupati. Tako da sam se 31.12. kupao, i opet par dana poslije sam se isto kupao, jednom na Jadri, jednom u, na Brodarici, tako, ono. Nije, nije baš najugodnije, ali nije ni strašno, iako je to puno, puno lakše nego što će biti na Antarktici, kako vanka bude, ne znam, minus 15, minus 20, a more je nula, minus jedan, tako. Da, zbog toga što je slano, pa onda i može. Slano je, pa ne može zalediti, da. To jest, mora biti puno. Da, da, do minus 2 može ići najviše, minus 1, 9, tako.

6:38⧉ Ovaj, nešto sam čitao sam da, da zapravo na Antarktici nije, ne možeš baš bilo gdje ni pristati, na dosta mjesta gdje dolazi i kopno, da su one ogromne nekakve cikure od leda i to. Tako je, ne može se i pristati. I to po 100 metara, ja ne znam šta dići tu, ono, šta ćeš. I dosta je riskantno. Ta ekspedicija će trajati možda nekih 12-ak dana. Dosta je riskantno ako te potrefi takvo vrijeme da je, da je oluja, da, da je nestabilno, da je užasno, da čak s tim malim zodijacima ne možeš ni izaći na, na kopno, jer treba se pogoditi da bude, a koliko-toliko dobro vrijeme da, da se može krenuti na kopno. Ali imaš, ono, neku specifičnu točku gdje ćete izaći, gdje je nekakva ipak ljudska aktivnost, ili ćeš tamo. Pa nema nikakve ljudske aktivnosti. Mislim, znam da nema nekakve, znam da su tamo nekakvi znanstvenici. Točke, tako je, i možda će nekakve napuštene znanstvene postaje, ili, ili tamo gdje su, gdje su pingvini, znači, ide se decidirano na mjesto gdje se može vidjeti nešto, je li. Recimo, postoji taj jedan zaljev gdje su, gdje se skupljaju grbavi kitovi, pa ako budemo imali sreće, onda ćemo i njih vidjeti iz zodijaka, biti među njima, ja se nadam.

7:51⧉ Mislim, to je dosta sve apstraktno, ne znam što će se dogoditi, niti sam iskreno previše nešto ni proučavao, ali, ovaj, neka me iznenadi. Ma bit će to dobro. A ideš s nekakvom organizacijom, ili sve solo? Pa mora se, naravno, idem solo do tamo, sve do Ushuaije, ali mora se ići, znači, s nekakvim grupama, zato unajmiš taj brod, i ljudi, je li, unajme taj brod i kapetana, i imaš čak i vodiča i sve, tako da ne možeš ići sam, ne možeš ti sad odlučiti, evo, idem na Antarktiku bez da si. Možeš, u biti, jedini drugi način, da nije taj, kao, ajmo reći, turistički, je, ovaj, da si nekakav znanstvenik ili nešto, pa ideš sa znanstvenim brodom, a to sam baš gledao, ali to je najmanje 5, 6 mjeseci, i, ono, ne, nema mogućnost toliko, toliko vremena ostati tamo. A nisam znanstvenik. Koliko ćeš biti na samoj Antarktici? Šta si rekao, 10-ak dana? Tako, 12 dana. Aha, i što onda? Ali na put idem skoro 2 mjeseca, mjesec i pol, između mjesec i pol i 2.

8:56⧉ Još jedan nešto odraditi, pretpostavljam. Drugi dio puta mi je, šta mi je isto, pa, možda jednako zanimljivo, idem u Patagoniju, i tamo ću vjerojatno planinariti i trekking raditi, i tako, ići ću po, penjati se po tim vrhovima. Hoćeš to nekako obilježiti, nekakav Facebook, nekakav video, neko nešto, ili pisanje, ili slike, kako? Pa sigurno, neću pisati, jer skužio sam kad sam putovao da, da često nema Wi-Fi-ja, pa mi to bude problem, pa tražiti Wi-Fi, pa poslati, pa, pa mi je lako pisati kad sam negdje, smišljati što ću. Prije sam pisao, ali sad više ne. Ali Šibenik In je rekao da će me pratiti.

9:39⧉ A kako će te pratiti ako nemaš internet? Kad budem imao internet, ono, napisat ću nekakve, nekakve statuse možda, ili, ili ću njima nešto poslati, šturo, čisto da nešto mogu objaviti, a oni će mi pomoći u smislu da će objavljivati te članke, i oni sponzori koje sam tražio ovog puta, jer po prvi put sam tražio nekakva sponzorstva, i izgleda da ću nešto i dobiti, onda će oni popratiti te sponzore na moje članke sa njihovim reklamama nekakvim, pa će to biti kao nekakva vraćanje usluge, ajmo reći. Aha, aha. Znači, cilj je okupati se na Antarktici. A dobro, svaka čast za. Probat ću, stvarno ću probati. Luda ideja, ali sviđa mi se, sviđa mi se. Vidjet ćemo hoće li se svidjeti kapetanu broda. A da, to znači šutiš o takvim detaljima.

10:29⧉ Pametno, pametno. Ako me ne budu dopustili, uvijek ja mogu slučajno skliznuti. E, da, da, u kupačima, tu je sve spremno. Ajde, super, ovaj, jesi šta, gdje si još išao u zadnje vrijeme, kakva si još putovanja? Pa evo, zadnje, kao, ja svake godine odem između mjesec i pol i 2 na put, u vrijeme korizme, kada nemam svadbe, ne sviram, nemam pireve, ne, i hvala mom bendu što mi to svake godine dopusti, jer ipak oni zarađuju skupa. Pa da, baš sam to i htio pitati, kako to uspijevaš. I moraju imati mjesec i pol, 2 slobodno, samo zbog mojih ovih bakula, šta ja želim svaki put za korizmu se odreći, recimo, Europe, je li.

11:13⧉ Dobar, dobar. I, ovaj, tako to već funkcionira, o, 15 godina otprilike, i više. I, i ovo, s ovim ću zaokružiti sva ta moja putovanja, jer ovo je sedmi kontinent, zadnji kontinent na kojem nisam bio, i mislim da sam, koliko sam ja uspio do sad vidjeti, bit ću prvi Šibenčanin na svih 7 kontinenata. Čak i prvi žitelj naše županije, koliko je meni poznato. Volio bih da se javi netko, ako je bio, ali sumnjam. Da, da, da.

11:47⧉ Pa, vidjet ćemo što će. Da, da. To je, to mi je i projekt s kojim idem prema sponzorima, je li, kao, prvi Šibenčanin na svih 7 kontinenata, pa tako pišem te neke dopise, neki su obećali da će neke pare ipak dati, tako da bi mogao bi, mogao bi proći malo, malo lakše. Reci mi, kako je, uvijek mi je onako, ja gledam, gledam nešto tih YouTubera, ne znam, jel gledaš Bolden Bankrupt, na primjer? Pa znam tko su, znam. E, on je onako, stvarno svakakve prodaje, na primjer, ono, išao je preko onog Darien Gapa, je li se to usudio ići? Znam, znam, znam. Pisali su se, šta je ono, jao, jao, jao. Kolumbija i Panama, je li? Da, da. To je onako, uvijek onako na karti gledaš, šta sad tu, misliš ima cesta, nema ništa, čovječe, ono, to je baš, to zapravo nisam, da taj Darien Gap nisam ni čuo do prije par godina. Ne može se, između Kolumbije i Paname se u biti uvijek ili leti ili ide brodom. Tako je, jer su, neka džungletina je, neke puste rijeke i to, i on je tamo se s nekakvim, smucaо sa tim, kako se zove, iz Venezuele, uglavnom, izbjeglicama, i baš je to. Dosta je i izazovno i opasno i. Je, je, tu je onako baš, prvo, kao prvo, znači on i nekakav Grk su išli,

13:03⧉ i to je uopće bila opasnost da, da ga skuži itko. Da, da, da. Jer to nekakvi, ono, karteli i to sve nešto predvode, pa, pa su ih znali napadati neki, onako, nešto je kriomice snimao, onako, ali ono što, što mi je bilo fascinantno, baš su, vidno su bili prestravljeni. Da. I ono, onako, onako, onako, sve je to nekako onako krenulo, fun and games, ali čovječe, nakon ono 5, 6 dana im je bilo. Nije im bilo svejedno. Nije im bilo svejedno, i kaže ono. Znam, upravo znam. Smršavili su masu, nemaš tu ni piti baš, i kao ono, sve je puno nekakvih rijeka, i sad bi mislili, a super, to je voda čista, to nam se usred ničega, hej, ali šta je, ima hrpa njih, pomre putem, neki završe u rijeci, i onda je ta voda u principu. Zagađena, je li. Zagađena, nepitka je, Isuse, ono, to su takvi problemi, ali e, a zapravo, digresiju sam napravio, da li si išao u tako neke, onako, ne, okej, ne Darien Gap, ali nekakve druge, ovaj, mjesta gdje je onako možda i opasno, i kako se nosiš sa takvim stvarima? Pa, gotovo na svakom putovanju je bilo bar jednom tako nešto slično. Evo, kad si spomenio tu vodu, ja ponesem one purifikacijske tablete, pa. Je li to funkcionira, ima i on to. Pa, i onda, znaš, ono, možeš piti rijeku, negdje ubaciš tu tabletu,

14:14⧉ voda postane žuta, nije baš nekog okusa, ali bar si pobio sve te bakterije, pa je to, onaj, dosta praktično, eto, ako je baš neki survivor. A inače sam, sad si mi otvorio rak ranu, između, trebao sam ploviti između Kolumbije i Paname, već je bilo sve dogovoreno, 7, 8 dana, preko ovih San Blas otoka, i tada je došla korona, i sve je otkazano, i morao sam natrag ići kući, tu sam isto zapeo u, na, na kolumbijskom aerodromu 3 dana, i onda sam još 3 dana se vraćao kući, oh, bolje nemojmo o tome. A da, nije ni meni korona baš neka tema, ljut sam jako još uvijek na sve, ono, da, da, da. Užas, tako da to je bilo onako dosta izazovno, recimo, psihički.

15:08⧉ A od tih nekih težih stvari, kako bih ih uopće nazvao, ne znam, dosta sam se penjao u planine, iako tu nisam neki planinar, odem tu i tamo po Velebitu, malo na Dinaru i to, bude mi to stvarno gušt, i onda odem na Himalaju, na Ande, Atlas na 5, 6 hiljada metara, i ne razmišljam previše šta je u biti loše, i nadam se da ovo planinari ne slušaju, i jednom me Stipe Božičak ukorio da, da, da sam napravio anti-putopis, jer sam se penjao negdje na Himalaji, na Annapurnu, ovako u Rebatinkama, bez ikakve opreme, bez ičega. Da nisu gore hladnoće? Smrzavao sam se na minus 20, bez vreće za spavanje, ono, užas, užas, baš sve što ne treba, ja sam to napravio, i onda još to i objavio, napravio video, objavio, i onda je to vidio Stipe Božič, i ono, ukorio me.

15:59⧉ A nije bio sretan. U njegovim očima, ja sam onaj Čeh koji ide u šlapama. Da, da, da, na Braču tamo, po brdima. A on mora spašavati, je li. Jesi imao nekakve, ne znam, tipa, da, da, kontakt s nekom policijom, stranom, onako, nekom tako, zemlju trećeg svijeta, ili si ipak to uspio izbjeći? Pa, pokušavaju, često pokušavaju, ili carinici, recimo, na, na granici između. Ti si u pare već. Kazahstana i Kirgistana, dođeš, u ponoć sam došao, jako kasno, i ovaj, i naravno, nije ti je pustiti, to nisu, mi to sad zamišljamo kao carina, to je granica, sve je lipo, uredno, ma to je, Bože, ubij Bože, ono, neka kapunjerica, i on sam tu stoji, i može mi napraviti šta god on želi.

16:48⧉ I pronašao mi je neki nož u, u backpacku, prvo je sve me pretresao, pronašao mi je neki nož, i kao on, kao ne smije to preko granice, kao da u avion ide, a mislim, čisto izlika, izlika, da traži novac. Ja srećom nisam imao novac, neki, imao sam u malom džepu od, onaj mali džep od Rebatinaka, unutra naguram nekakav keš, i ono, zabijem ga skroz dolje u taj mali džepić, da ga nitko ne može naći, on je mene pretražio čitavog, imao sam tu možda 100 i nešto dolara, to je ono za, za, za svaki slučaj, je li, za ako se dogodi nešto hitno, ako kartice ne rade i to, ja sam mu govorio da nemam ništa, a i inače na te putovanja se, inače se ne oblačim nešto wow, a na putovanjima izgledam onako ko klošar, je li. A, klošar. U tim zemljama, u tim zemljama, jer. Tako mislim, tako bi i ja, da. E, u tim zemljama moraš izgledati kao kloš, ako ne želiš biti nekakva meta, i nikad ne, nemaš. Već je dovoljno meta što si bijelac, ono. Evo, sam si vidio mobitel, to, to mi je na putovanjima, jer ja njega izvadim i oni, oni mene vide i reću, ah, ovoga nećemo, je li.

17:56⧉ Kad izvadiš onaj neki skupi mobitel od 1000 eura, odmah si meta, i onda nema smisla u takvim zemljama, je li, putovati na taj način, pogotovo Južna Amerika, tamo ili neki dijelovi Afrike, Afrike. I, i to sam htio reći, da, da me pokušao carinik, je li, iznuditi novac i rekao da idem u zatvor, na ruski sam pričao s njim, je li, on je. A znaš ruski, je li? Ne znam ruski, ali, ali sam pričao na ruski s njim. A, okej, okej, u principu hrvatski, ono, nešto. Tako, nešto, Bože, samo otkineš par riječi i ono.

18:30⧉ I ovaj, i suma sumarum je bila da, da me na kraju samo pustio, rekao je, vidi, ajme, ovaj neki jadnik, ono. Da, da, ne dam mu se za novac. Neće, neće, neće od njega ništa dobiti, inače prijetio mi je zatvorom i svačim i. A šta, na engleskom ili kako ti je? Ne, ne, ne, ovako mi pokazuje, ono, kao zatvor. Okej, da, da, da, kužim. I ovaj, ne znaju oni engleski, tamo te bivše SSSR države, nitko ne zna engleski, znači, jedino što znaju je ruski ili svoj domicilni jezik, tako da na ruski uglavnom sam se sporazumijevao. Na ruski koji je domicilni. A kako je to slavenski jezik, tako, dosta riječi sličnih, pa onda možeš nešto razumjeti, je li. Da, da. E, jesi bio u Siriji? Nisam bio u Siriji još. Nisi bio, ha, pa sad je možda trenutak, ali zapravo ajde, sad je promijenila vlast. Sad je ovaj, prilazi neki period, možda nije još najpametnije. Da, bio sam u Afganistanu prije nekoliko godina, dok još Talibani nisu zauzeli, i ovaj, bilo je dosta teško dobiti vizu, jer nisu mi je htjeli dati, doslovno mi je u, u Iranu, u ovoj ambasadi iranskoj, afganistanska

19:41⧉ ambasada u Iranu, rekli su mi, nema šanse, nećemo te pustiti, pogledaj se, ono, plave oči, duga kosa, baš blještiš, ono, oteći će te, jer Talibani otmu, pa onda traže otkupninu, a uglavnom se ta otkupnina ne plati, jer je ogromna, ono, par miliona dolara, i onda ti otkinu glavu i to je to. Da, da, to je u krajnjoj liniji. I onda mi nisu htjeli dati vizu, pa sam morao u Tadžikistan ići po drugu vizu, i kad sam uspio u Tadžikistanu dobiti vizu, tek sam onda uspio ući u Afganistan. I kako je bilo u Afganistanu? Odlično.

20:14⧉ Mislim. Baš zeznuta zemlja, kaj je to bilo još, dok je SAD bio okupator ili. Tu je TV i, 18 ili 19, nisam siguran. Aha, znači relativno nedavno. Je, je, još je, još je bio, Amerikanci su još bili tamo, išao sam u taj Wahan Valley, i onda. Mislim, Kabul, je li, Kabul. Kabul, e, Mazari Sharif, a nema stranaca, nema nikoga, svi te gledaju kao u čudu, ono, kao, šta ti ovdje radiš. Da, da, šta. Ali najbolje mi je bilo u tim nekim. Preklinjali da ti te džaba nosi. U tim nekim selima, sad te ljudi prvo gledaju, a njima je u običaju da prime,

20:56⧉ da domaćini bi primili putnika, bilo kojeg, dali bi mu jelo, dali bi mu smještaj, tako da ništa se ja nisam mogao sporazumjeti s njima, ali oni bi samo meni ovako, dali bi mi čaj, dali bi mi kruh, tamo lezi, dobro. Pa često su u tim kulturama zapravo jako gostoljubivi. Jesu, jesu. To je baš, i to sam čuo ja i za Iran i za sve te zemlje. Iran je najgostoljubija zemlja u kojoj sam ikad bio. Zapravo, često zbog, zbog politika njihovih vlada i tog, i onako, sad. Tako je. Onako, stvarno je objektivno ima problema, ali nekako ljudi su često, ono. Je. Skroz dobri, tako da. Upravo tako, upravo tako. Šteta je da je to tako, ono. Ha. I kao, taj Afganistan je, koliko shvaćam, to je onako, planine nad planinama, tu. Je. Hrpa tih nekakvih trajbova, ovih, ajde, plemena, i zapravo. Da. Koliko shvaćam, ni nema tu baš nekakvo, centralna vlast, ni nema nekakvog baš utjecaja tamo. Upravo tako, zato nikad i nisu uspjeli ih osvojiti, dobro, još od Aleksandra Velikog, ali.

21:58⧉ A i SVRK su, Amerikanci su. Svi su lomili zube, je, je, i onda ono. Tako da, nemoj. Ono, kako su Amerikanci otišli od tamo, ja ne znam, ono, ostavili su im tenkove, ostavili su im. Užas, užas, užas, ima jedna. Skupu opremu, koji je to vrag opet bio, meni to isto ne znam. Je, sad je nedavno na HRT-u bila jedna, trodijelna je dokumentarna emisija, upravo o odlasku britanskih vojnika iz Afganistana, jako dobro, zaboravio sam kako se zove, ali evo, ako ko ima priliku, nek pogleda, jer dosta je potresno i jako zanimljivo.

22:27⧉ Upravo o odlasku iz Afganistana, ti zadnji, zadnji, zadnji dani. Da. Britanske vojske. A ono što sam ja tamo vidio, ja znam da je to, ja naravno ne podržavam niti blizu, sve ono što se događa u Afganistanu i na koji se način odnose, pogotovo odnos prema ženama, niti jednu ženu nisam vidio, u biti, vidio sam samo njihove one burke i. A to je, koliko shvaćam, još gore, sad kad su. A sad je još gore, znači, ja sam bio u to vrijeme dok se još moglo, ja sam se i slikao s neke dvije, šta sad, nemoguće, je li. Ovaj, tako da je situacija grozna tamo, ali opet, moje iskustvo je dobro, jer sam uvijek imao ta gostoprimstva i stvarno su me srdačno primili, tako da ne mogu ništa reći, ali znam da je u biti situacija jako, jako loša. Jesi tu imao isto nekog vodiča ili si sam? Ne, ne, sam sam išao, sam sam išao. Pa to je baš onako gadno, ono. Ah, stopira malo, pa bi stali, pa, pa gledaju šta ja radim, pa ne znam da li trebam platiti, je li to sad stopiranje, je li taksi ili nije, pa onda ideš platiti, oni me gledaju, pa

23:38⧉ ono. Da, da, da, koji ti je. Normalno. Da, da, nikad ne valja. Da, da. A čovječe, a ovaj, a reci mi, Afrika, u koje si tu zemlje išao, koja ti je najdraža? Pa dosta zemalja, nema tu, evo, sad sam, htio sam reći ove godine, u biti, prošle u prvom mjesecu, prošle godine bio sam i Južnoafrička Republika, Mozambik i Zimbabve. Dobro, Jar je još pitom pod navodnike. Jar je, začudili bi se ljudi, Jar je možda, pa, jedna od najopasnijih. Ma da. Znači. A što nije Kongo i ove neke. Kongo je, je, Kongo, tamo sam isto bio u Gomi, ali Jar je na dijelovima jako pitom, tamo gdje su, je li, bijelci, ali ima, ima ta područja nekad, recimo oko Johannesburga, neke, neki dijelovi Cape Towna koji su jako, jako nesigurni. Ja sam bio kod nekih ljudi koje znam, sad da ne pričam cijelu filozofiju kako ih znam, ali oni su bijelci i imućni su, i oni su tri puta bili u toj četvrti opljačkani, zadnji put, navodno, prije nekih, niti godinu dana, kad sam ja tamo bio, i ovaj,

24:50⧉ na način da su ujutro se probudili, skužili da su opljačkani, a da su se probudili noću, dok su ovi pljačkaši bili tamo, ne znam da li bi ostali živi. Tako da je to konstantno neka, lipa je, super je, predivna je država i sve, ali konstantno je taj neki osjećaj da, da, pogotovo ti bijelci kod kojih sam ja bio, i imućniji sloj, nikad nisu 100% sigurni, znaju u biti gdje se može kretati, gdje ne, tamo gdje se ne smije kretati, stvarno ne bi trebali ići. Da, da, kužim. A kako si se tamo sporazumijaš, tamo je dosta francuski, ne u Jaru, nego ovako ostatak Afrike, to je. Pa na, uglavnom na engleski, uglavnom na engleski, ovaj, evo, prošao sam dolje i bio i Uganda, Kenija, Tanzanija, Burundi, Kongo, Ruanda i to, pa uglavnom na engleski, dobro, neke od tih država čak i imaju službeni kao engleski kao službeni jezik, a negdje tako, kao što je Mozambik, to je portugalski, šta je ovamo, ima država, je li, sa francuske, kao Burundi, to baš me

26:01⧉ ne ide najbolje, pa pokušam nešto sa španjolskim, pošto nešto učim španjolski, pa kombinacije neke, ali uvijek je to ruke, noge, tri glavne su, jesti, piti i spavati, to sve razumijem. Što ti drugo treba, da, da, da, kužim, kužim, ovaj. A kakva su iskustva sa Južnom Amerikom? Pa evo, ja mislim da je ovo peti, šesti put šta ću ići u Južnu Ameriku, tako nešto, računajući i srednju, ajmo reći da je to šesti onda.

26:33⧉ Odlična, ja obožavam Južnu Ameriku, jedina stvar, kao i kod Afrike, dijela Afrike, je ta neka uvijek prisutna nesigurnost, ali opet zavisi na mjestima, zavisi gdje se ide, recimo u Kolumbiji sam bio početkom 2009. i tad je još bilo dosta nesigurno, i sad sam bio opet 2020. i sad je potpuno druga situacija, mislim, dogodi se svašta, je li. A, naravno da ima. I zavisi na, na, na otmice i takve stvari je bilo. Pa i na otmice, i na napade, je li, na ulici, to je, to je prije 15-ak godina bilo ipak dosta, dosta učestalije, je li. A šta, ovi karteli se bit će međusobno pokoljuju i onda zaluta metak dolje. Pa i to, evo, recimo u Medellinu sam ja bio sad u toj, kako se zove, zona 51, nije 51, nema veze, zaboravio sam, gdje je nekoć, je li, vlada, vladala ta ekipa od Pabla Escobara, i to je bilo područje koje je bilo sa najviše ubojstava na svijetu, to je taj mali dio Medellina, a sada dođeš turistički tamo, doslovno, imaš gledati te neke grafite, vidjeti kako to izgleda, to i

27:46⧉ dalje izgleda nikako, ali je, ono, poprilično sigurno, mislim, sigurno, uvijek se može nešto dogoditi, ali nije više ni blizu tako nesigurno kao što je. Ja sam sam otišao kao turist i ostao sam u noći tamo, ono, po noći, kao se treba izbjegavati, kao kad padne sunce, vrijeme je za ići nazad u smještaj, ili u neke sigurnije dijelove, pubove, kafiće, ali ja sam ostao po noći, nije baš ništa se dogodilo, nisam se osjećao uopće nesigurno. A jesi išao u El Salvador? Nisam, nisam tamo bio nikad, sve sam prošao oko, je li, od Gvatemale, Meksika, Belizea. A jesi ih izbjegavao zato što. Hondurasa, ali nisam El Salvador. Kako ono, murder capital of the world, znaš. A, e, da, da, da. A sad su to one, kako se ono zovu, M13 i ona još jedna druga. Da, da. Banda, jesi vidio šta je napravila. Pratio sam to, da, da. Pratio si, znači, napravili su onaj, nekakve zatvore, gdje ono, ne znam, 50.000 njih stane u ta dva, tri kompleksa, znači, ono, kao Šibenik i po, valjda, i ovaj, i tu su, doslovno su sve te potrpali, koga god su uspjeli od tih, od tih bandi, i još su, lako su prepoznatljivi,

29:00⧉ jer su svi, ono, savi, savi, istetovirani su do bola, i to su sad, onako, malo i neljudski uvjeti, i tamo ih, ono, samo i ko stoku drže, mislim, i, ali dobro, šta i ko stoku drže, jer možemo, ono, argumentirati da su to i zaslužili, jer to su, ono, ubijačina na sve strane, a tu ima vjerojatno i nedužnih, i tako to, onako, dosta se o tome priča, onako, to su oni, onako, sa čekićem su, ono, poklopili, ali su smanjili su bar tu stopu kriminaliteta, tako, ono, baš, ovaj. I uveli su kriptovalutu kao službenu, službenu valutu. Ne, ovaj, kako se ono, predsjednik Bukele, ja sam čuo tako nešto, je, onako, mlad lik, ono, mlađi od nas, ja mislim, ovaj, tako, uveo je red, a ono šta, šta voli, a mislim, da, to je bilo van kontrole.

29:47⧉ A morao je ekstremno da, da, da dovede bar donekle red u, mislim, i dalje nered, ali ajmo reći da je ipak dosta bolje nego šta je bilo, iako, ha, ti ljudi stvarno nemaju nikakvog, nikakve šanse, rode se u toj nekoj faveli, gdje je sve oko njih samo kriminal i bande. A šta će imati što drugo i kako će. I ono, od najmanjih nogu, jedino za šta zna je to, i kako taj problem riješiti, e, to je stvarno, stvarno veliki upitnik. Ha, mislim, ovo je nekakav prvi korak, kao. Da, maknuti ih sa. Maknuti ih sa ulice, onako, baš, ima na YouTubeu, pokazali su, kao, malo kako to izgleda, baš je onako, nekako je, malo je friki, ono, gledaš, je to sve mlado, čovječe, to je sve ispod 19 godina. Tako je, tako je. Ur mahom, onako, znači, velika većina, onako, tamo stoje u tim, i baš im, onako, vidiš im na facama da su, bože mi prosti, ono, iskvareni do bola, onako, nekako ta, ta ulica, taj, taj, taj ekstremni kriminal, hrpa njih su naprosto ubojice, i onako, i stvarno, ono, šta, šta će to. Nepopravljivo. Možeš li to rehabilitirati, mislim, valjda možeš, ali to je u takvim brojkama, i ono.

31:01⧉ Jasno. Nisam ni sam šta da mislim zapravo o tome, onako. Jasno. S jedne strane, ovo super počisti se ulica, a s druge strane, ono. Ajme, ej. Tretman je, ono, uf, baš je onako, ne, ne znam, nema tu nekog baš dobrog rješenja, ali evo, s druge strane, ljudi govore kao da, ima, kažem, na YouTubeu dosta toga, da, ono, kao, ono, po dva puta na dan bi im dolazili ovim ljudima šta prodaju voće i tamo, ono, reketi, mislim, užas, užas, da je to sad sve onako nestalo, da, da, ono. Da, da, da, da se može, aj, donekle normalno, je li, funkcionirati. Da, da. A ovo to što si rekao, ispod 19 godina, znači, najviše se uznemirim, recimo, kad sam sam negdje i kad vidim grupicu od 5-6 momaka i to između 11, 12, 13, 14, 15 godina, e, tad je najopasnije. A zašto? Pa, evo, primjerice, u Riju, oni, onako, vidiš ih, nemaju šta izgubiti, snifaju lipilo, oni su, ono, dno društva, i čim vide stranca, pogotovo sam, e, gotovo, to je taj je meta, i još pogotovo što se žele jedni među drugima dokazati, znaš, e, sad ću ja stranca

32:12⧉ opljačkati, ili sad ću ja stranca ubosti nožem, ili nešto, ono, je li, da dokaže kako je on veliki, jer to su te afirmativne godine u kojima se on mora dokazivati pred svojom bandom i grupama, a i često nemaju ni šta izgubiti, nego jednostavno, sad da ja imam mobitel neki fancy u ruci, ne bi se, ono, puno libili da me, da me opljačkaju, zato pokušavam to ne nositi s sobom, ali ne bi volio da sad sve ispadne da je to, ajme, čitavo vrijeme samo gledaš tko će te opljačkati, ne, to nije sigurno tako, ima momenata koji su malo škakljivi i gdje nije baš najugodnije, ali većinom je to poprilično opušteno. Možda je samo stvar da u principu se ne smiješ skroz opustiti, onako, ipak imaj na umu da se može, ali ne sad, ono, opsesivno o tome razmišljati, jer onda nećeš ni izaći nikad. Ja, ma, ja kad, ako izlazim vanka i idem, ne znam, piti alkohol i opustiti se dobro, stvarno ne nosim ništa s sobom, imam u džepu, ne znam. Dokumente i novce, biće. Nemam ni to, ništa nemam, znači, imam kopiju pasoša, jer kopiju se nosi pasoš, ako je slučaj, ako ti je policija ili neko nešto, onda pokažeš kopiju pasoša, da ne bi. A jel to prolazi? A, ako oni žele, oni će tebe.

33:23⧉ Da, i sa originalom će te zagovarati. I sa originalom, e, tako da nema tu nikakve garancije, i par desetaka dolara, eura, pesosa, čega već, je li, za taj izlazak, ili ako te već neko opljačka što sam ja jednom i napravio, onda uzmeš tih 20-ak dolara i dadeš ili baciš, je li, i nemaš više ništa, i znači, oni tebi ne mogu uzeti više ništa od toga, tako da se možeš opet opustiti. A valjda te neće sad probosti iz zajebancije. A, pa većinom, većinom neće čisto iz obijesti, je li, većinom neće, postoje te situacije kad hoće, ali ja sam poprilično opušten, ako nemam ništa kod sebe, onda znam da je, da sam miran, je li, evo, sad, napadnite, evo, ja, možeš me skinuti do gola, nemam ništa, je li. Reci mi sad, tako, kad dođeš negdje, te, ajmo reći, kao, neću reći lošije zemlje, nego ono, tako, te zemlje, kako strukturiraš posjetu, sad znaš da ćeš tu biti, ne znam, planiraš 10 dana, kako onda, ono, odlučiš što ćeš gledati, gdje ćeš ići, kako imaš neki decision making. Pa uglavnom, šta više putujem, sve manje planiram, i točno sam primijetio da je najbolje, ono, spontano šta se dogodi, i ako sam odlučio u jednom gradu ostati 7 dana,

34:36⧉ ne sviđa mi se, ostanem 1, ili ako sam odlučio ostati 2, a baš mi se svidi, ostanem 10, tako, imam dosta dug period za putovanja, otprilike 2 mjeseca, i onda mogu stvarno biti dosta fleksibilan, jasno mi je ako neko ima samo godišnji 7 dana, da će sve pomno isplanirati šta želi vidjeti, je li, i gdje ići i kako, ali ja imam dosta vremena baš za to i idem toliko dugo da mogu, ovaj, točno vratiti onako šta mi dođe u tom trenutku, spontano, je li, iako imam neki okvirni plan, recimo, znam gdje se želim sada penjati u Patagoniji, imam plan ići 7 dana na trekking neki, samo ne idem temeljito u to, ne proučavam baš temeljito, i opet se nekako put posloži na taj način da ti se sve otvori, ako čak ne odeš na to šta si mislio, otići ćeš na nešto drugo šta će na kraju ispasti još i bolje, možda. Da, da, to, ali kako se tamo uspostaviš kontakt s nekim lokalcima, jel pokušavaš naći neke prijatelje, pa onda, to mi se zvuči kao dobra ideja, nakon nekog lokalca ima tamo da ti pokaže, da te provede. Ja kažem da uvijek da. Gdje je opasno, gdje nije i to. Ja kažem uvijek da je pivo društveno ljepilo. Znači, jednostavno možeš u neki bar ući, dvije, tri pive, e, razveže se

35:49⧉ jezik, odmah se upoznaš, skužiš nekoga tko isto pije pivo i tako se to nastavi. Kako se opremiš za put, jel šta poneseš, tipa, ali već pretpostavljam da je to već sve optimizirano full, ono, da. Pa je, optimizirano je dosta, čak ono, začudio, čekaj, ti 2 mjeseca ideš samo s ovim, ali skužio sam na putovanju, prvi put kad sam išao na put, to sam nosio more toga, i onda sam skužio da ja to čitavo vrijeme, a imam veliki backpack, i onda na leđima to nosiš, i još ovdje ruksak jedan, i onda čitavo vrijeme puno, puno pješačiš, i sad kad ti sa 30 kili pješačiš konstantno, kasnije, ne znam, satima, onda kasnije sljedeće putovanje promisliš, pa čekaj, pa ne treba mi ovo, pa ne treba mi ni ovo, znaš, i onda smanjiš na nekih 10, 12, 13 kili. A dobro, ne nosiš to stalno sa sobom, valjda. Ne nosiš stalno, ali kako često mijenjaš lokacije, onda, onda nosiš često, a ja izbjegavam taksije, odnosno, skoro pa nikad ne idem taksijem, jer imam osjećaj kao da kad uzmem taksi da je prevara, to su neke moje bakule u glavi, to je, da je to prevara, jel, ne volim putovati, ono, luksuzno, volim da je sve to nekako lokalno, kako lokalci rade, tako i ja

37:01⧉ radim, ako oni idu na taj raspadnuti bus 20 sati i umiru i kuvaju se bez klime ili ne znam šta, onda ću i ja, i jednostavno. I ako to bude jako, jako mučno, baš budem mazohistički kakad, ali eto, toga se pokušavam držati, i ono, jer svaki turist može doći, uzeti taksi, uzeti vodiča, uzeti ovo, i onda ne doživiš to, to, to mjesto na način na koji se može doživjeti, koji se, po mom mišljenju, treba doživjeti, a i ne upoznaš puno, puno tih ljudi, puno tih lokalaca, jer šta, a da ja sad uzmem vodiča, on me odvede tu, tu, tu, sa taksijem, vrati me u hotel, i to je to, koga ću upoznati, šta ću doživjeti, meni, mene to, eto, ne da sudim, ako neko to voli, okej, ali ja volim više ovako. Ali ima smisla, vjerojatno ti kupuješ tamo dosta toga, i odjeće, onako, ako ti nešto pofali, čemu nositi sve odavle. To je najzgodnije, u biti.

38:02⧉ I možda i jeftinije. Vidim, vidim, ako je neka prastara majica da je već rasparana, nikakva, e, onda tu nju nosim na put, i onda je tamo bacim, kupim novu i. Tako riješiš problem. Tako je. A ovaj, a reci mi, jesi išao ove civilizirane, pod navodnike, tipa SAD, i to si isto odradio, pretpostavljam. Pa od civiliziranih sam najviše odradio, onako, Novi Zeland, Japan, Australija, a u SAD još nikad nisam otišao, jer prvo je bio problem viza, bila je viza iz više stvari, recimo, ja nemam stalno zaposlenje, bavim se kao, glazbenik sam, e, tu sam već sumnjiv da ću doći tamo i raditi. Drugo, nisam, nisam oženjen, i ako nisi oženjen, to je već ogromna sumnja da ćeš doći tamo, nemaš stalni posao i nisi oženjen, e, 100% ide tamo ilegalno raditi. Ali to je sad, ima par godina, je to puno lakše. Sad je puno lakše, ali sad je. Sad ti ne treba, mislim, samo je stvar formalnosti, trebaš. Tako je, sada trebaš samo taj ETA, i trebao sam letjeti preko, preko Atlante za Čile, koji let je bio za nekih 200, 300 eura jeftiniji, i ono, dosta povoljan,

39:15⧉ bio je oko 400 eura, tako nešto, Zagreb-Atlanta, ili Budimpešta-Atlanta i Čile, i ovaj, i povratna, i morao sam napraviti tu ETU, ali problem je ako si bio u Afganistanu, u Iranu, na Kubi, e, onda moraš raditi normalnu turističku vizu, ne žele ti, ne žele ti dati, dati tu, ta, tu ETU, jel, koja je kao formalnost, jel. Ne, nisam, a da, ima smisla, je, je. E, i sada, oni su se Iranom neprijateljski, u Afganistanu, oni paranoični su dosta, i sada nisam htio riskirati, jer mogao sam ja primučati, nisam bio i gotovo. A dobro, razumijem. Mislim da negdje, ali možda imaju negdje u sustavu, i ja sad to ne znam da li imaju ili nemaju, sad dođem u Atlantu i samo me vrate nazad, i propadne mi put na Antarktiku, propadne sve, i onda nisam htio riskirati. Onda ideš šta, direktno u Južnu Ameriku. Idem, idem na drugi način, preko Istanbula, pa nešto, Turkish Airlines. A čekaj, onda nisi bio u Sjevernoj Americi, ili si bio u Panami. Bio sam u Sjevernoj Americi, znači, Sjeverna Amerika počinje od Paname do Kanade, to je Sjeverna Amerika, a Južna ide od, od, točno od Darwin

40:29⧉ Gap, od. Aha, da, da, da. Od Kolumbije do, do, dolje do Ognjene zemlje, to je Južna Amerika. A Sjeverna, Angloamerika je drugo, Angloamerika je samo Kanada i SAD. Sjeverna Amerika kao kontinent ide od, od Paname do, do, do Kanade gore. A jesi spomenuo si Australiju, jesi bio u onom Outback i to. Di u? Outback, ono, kako zovu, ili The Bush, ili ne znam ni ja, ono. Ja sam stopirao Australiju, čitavu sam prostopirao, ne čitavu, nego čitavu, čitavu, polovicu komada, ajmo reći. U principu šta, svi gradovi su uz more, a u unutrašnjost praktički nema ništa, tako reći, a ogromno je sve skupa. I ja sam išao sam u, u, u Luru, Alice Springs se to zove, iz Melbournea, to je baš u centru centra Australije, ono, pustinjetina, i taj dio sam stopirao, tu jako malo auta prolazi, i prošao sam jednoga, toliko tih priča ima, to je nenormalno koliko ih ima, znači, čim spomenem nešto, u glavi mi se stvori 480.000 priča, i sad koju da odaberem, ajde ovu ću.

41:33⧉ Pa randomno nešto. Išao sam, vozio me jedan džip, stao mi je neki čovjek koji je veteran Vijetnamskog rata, on je bio u Vijetnamu kao Australac, i ima kao nekakav PTSP, i on je čitavim putem, taj put je trajao do tog mjesta nekih 9 ili 10 sati, to ja nikad nisam vidio, znači, samo je, žena mu je vozila, a on je samo jednu za drugom džojbota, konstantno, znači, on nije stajao, i on ima kao tu dozvolu, jel, kao PTSP-ovac, u Australiji je to dozvoljeno. To je za zdravlje, znači. Za zdravlje, je, je, mislim, ja sam se nadimio samo od njegovog dima u autu. A i ti si morao isto, ili. A kad bi pitao, ako ćeš malo. A, a, a, šta ćeš za sada, ne mogu s čovjeka odbiti, ja sam pristojan. A i dug je put, pa ajde, malo zapaliti, zašto ne. I onda sam došao do pola puta, do, od toga di sam išao, i ovaj, i sad je već bila noć, i tu sam se malo nelagodno osjećao, jer nisam planirao baš ništa, di ću ja sad spavati, kako, i onda su ti ljudi, valjda kad su vidjeli da sam ja napušten tu u nigdi, onda su rekli, aj dođi kod nas spavati, šta će, ko da sam ih nasilio.

42:46⧉ Čekaj, gdje ste ostali, u nekom naselju ili. To je neko, znači, pustinjetina ogromna, nigdje ničega, i to neko rudarsko malo mjesto, di svi spavaju, svima su te nastambe u špiljama, znači, njihov stan je špilja, ulazi se u špilju i sve je kamen, ono, špilja, samo što su oni to uredili kao u stan, jel, i tako da sam tu spavao, i onda ujutro sam se digao oko 4 i pol, da bi šta prije počeo stopirati za dalje, i onda, ono, šta ranije počneš stopirati, veća je šansa, jer kasnije ljudi ne idu na put, pošto su tolike ogromne relacije, niko ne kreće u podne jer će doći u ponoć, nego kreće ujutro u 5 ili 6, jel, da dođu u neke normalne ure. I to, ono, znam, neko mi je pričao, tako prolazi Australijom, da svi imaju sa sobom još i dodatno benzina i to, jer ono su. Obavezno. Pumpe, ne znam, iduća je za 1200 kilometara. Tako je, tako je, obavezno imaju. A ti care, nema i goriva, ono. I imaju branike, baš ono, jako čvrste, ne znam, ne znam, možda bubam čelične ili ne znam čega, ovaj, zato što se često dogodi, pogotovo u svitanje i u sumrak, da klokan izleti na cestu i razbije ti auto. A to nije klokanje.

43:58⧉ A jako, jako često, znači, ima ih, imaju čak problem s tim, oni imaju previše klokana, a zaštićeni su, jedino na koji način ih odstrane, to je sa autom kad ih udre. Je, jeste imao sa klokanima i kakvo. Pa čak sam ga probao, jer oni kad tako udru, onda ga strpaju. Ja više sam mislio jesi ga vidio uživo, nisi jeo. A to, jesam, jesam. A jedno i drugo. A jesam, jesam, i jedno i drugo. A čekaj, znači, smiju se jesti iako su zaštićeni. Pa jedino na taj način, sad da li oni, sad tu imaju neke, da izbjegnu zakone, pa oni njega udru na drugi način, pa reći ću da je auto, to ne znam.

44:36⧉ Ako ima Balkanaca dolje, to se sigurno događa, Australci su umjeli. Kako je klokansko meso. Predivno, evo, stvarno sam se iznenadio. Je li ko piletina ili. A sve je ko piletina. Zezam se, da, da. Bio je, valjda i dobar kuhar bio, napravio je na roštilju, ali ovaj, stvarno je bilo jako, jako slatko. A sad se iznenadio klokan na roštilju, da. Kokal, znači. Ne znam da li se to jede. Čudo, čudo, baš sam se iznenadio. Da, da, da. Eto, to mi je jedno od boljih stvari što sam uopće probao, tih egzotičnih stvari, baš, baš sam se iznenadio, ili je taj kuhar bio stvarno dobar, pa je on to napravio kako, kako triba. I šta si još po Australiji, znači, išao si u te Outback i. Išao sam na Alice Spring, tu je taj u Luru, kad sam to vidio, ma, ima jedan, znači, u središtu Australije, ima jedna cesta, i cesta prema istoku i cesta prema sjeveru, i ja sam stao točno na raskrižje, i sad svakih nekoliko sati prođe auto, i nisam išao prema sjeveru, išao sam prema istoku, prema Kinsu, a ovo je prema Darwinu gore, i, i taj dan nisam

45:47⧉ uspio, čitav dan nisam uspio stopirati nikoga, i morao sam ostati spavati u toj australskoj pustinji, i to je bilo baš dosta grozno iskustvo, zato što je bilo, pa, koncentracija komaraca, ko da su se skupili svi oni iz Osijeka, Osijeka i Kopačkog rita, u stvari Lita, e, tad su bili svi tamo, to je bilo. Čekaj, u sred ničeg gdje nema vode i to. U sred ničeg gdje nema vode, po danu, po danu te napadaju muhe u velikim količinama,

46:18⧉ ulaze ti u oči, u uši, tamo di osjete bilo kakvu vlagu, jel, jer nema vode, a odakle komarci, e, to sam se baš i ja pitao, mislim, u pustinji smo, nema vode, ogromne i ogromne. Uvijek je ono, nekakav komadić vode, i tu ih je 3 milijuna. Da, da, pa vjerojatno tako, vjerojatno tako, i kako drugačije, i bilo je dosta. A jesi imao nekakav, ovaj, šator ili kako se. Ništa, ništa, ja sam očekivao da ću doći do, do nekog prijevoza, jel, i ono, imao sam duge rukave, a bilo je vruće, ja sam se obukao sve što se ima se obukao na sebe, sve zato što, upravo zbog tih komaraca, nema veze, topiš se, vruće je, ali bacio sam majicu preko glave, i užas, jer toliko te napadaju da to nije normalno, najgore je bilo kad sam morao ići nuždu obaviti, onda sam imao 100 uboda u guzicu.

47:13⧉ Čim skineš gaće, aj čao, ono, ajme meni, a jesi imao onaj neki sprej, nisi. Nisam ništa imao, e, užas. A pitanje je li to pomaže kad su takve količine. Pa ne znam, u tom trenutku bi se ubacio u najveću kemikaliju, brige me, ono, 10 godina skratio sebi život, samo da, samo da me ne diraju. E dobro, a kako to izgleda kad ih je toliko, onda šta si bio izboden na milijun mjesta. Pa kažem, obukao sam nekoliko slojeva robe na sebe upravo zbog tog, iako je bilo vruće. Ali opet, lice i nešto ti uvijek otkrije. Pokrijao sam se sa, sa, sa majicama i s tim, i onda i ovako, mislim, nema tu spavanja, cijelu noć nisam spavao, i onda mi je, u 5 sati ujutro sam uspio ustopati, to se zove road train. A ono, kamion sa hrpom. Tako je, e, on je stao, ali skoro pa da mu i nisam dao priliku da ne stane, ono, skoro sam ispred njega, ono, molim te, spašavaj. I on me spasio i odveo do nekog mjesta, uf, baš je bilo, i onda sam u tom mjestu našao nekog, preko neta, nekog couchsurfera, pa me on primio, i, i u taj Kins sam išao, taj Kins je na obali, istočnoj obali, u njega sam išao isključivo zato što sam htio roniti, htio sam roniti na Velikom Koralnom grebenu, i

48:26⧉ kako sam dosta uštedio tim stopiranjem, hranjenjem, nikakvim, ovo, ono, onda sam na kraju sve te novce koje sam uštedio putujući na taj način, potrošio na 4 dana ronjenje na, na, na Velikom Koralnom grebenu, ono, s bocama, jer mi inače volimo roniti, i to je jedno od lipših iskustava uopće ikad, i gdje. To je onaj, onaj Veliki Koralni greben. Veliki Koralni greben, e, 4 dana, nekih. Jesi sa bocom išao ili baš. Sa bocama, e, sa bocama, to je, bili su, pošto je plitko, moglo se dosta zarona raditi, jer kad ideš duboko, postoji opasnost od dekompresijske bolesti, ne može se roniti puno zarona, ali ovdje se išlo do, do, do 17, maksimalno 20 metara. Kako uopće možeš bez da moraš na dekompresije raditi čuda. Pa sve zavisi koliko dugo stojiš tamo, znači, možeš ti otići dodirnuti 50 metara pa i izaći, jel, ali ne smiješ stajati, što više stojiš, to duže moraš raditi te dekompresije, jel. A gdje, a gdje izvršiš tu dekompresiju onda, kad to i radi.

49:37⧉ Pa radi se na način, ako si 50 na 50 metara, onda ideš na 25, pa stojiš jedno vrijeme na 25, pa ideš na 12 i pol, pa stojiš jedno vrijeme. I šta je ono fora, u krvi se dušik, nešto mu se dogodi, i onda ako izroniš prebrzo, belaj je. I ne smije se roniti, i ne smije se ići na, na avion 24 sata nakon zarona. A jel. A ja sam jednom na Filipinima, ima let nekih 13 sati nakon, i onda sam samo ovako, valjda neće. Valjda neće ništa, da, da, da. A ovaj, šta si, šta si od Azije, jesi išao Kinu, jesi to vidio. Jesam, jesam, bio sam Kinu, Tibet. Gdje si bio u Kini.

50:15⧉ Pa svugdje, osim ovih standardnih, Šangaj i Peking, išao sam u unutrašnjost, i tamo sam jednom, uvijek volim napraviti neku, neko bi rekao glupost, ali nekakav izazov kad sam na putu, barem jedan, a to u Kini je bilo da sam išao 5-6 dana kroz središte Kine, od sela do sela, onako, sa nekim, samo sa nekom, nešto malo onih konzervi tune i voda, i, i to mi je bilo isto predivno, znači, jedan, jedan dan sam spavao u kokošinjcu, drugi dan bi ono, ponudio neke pare ljudima, pa bi mi skuhali nešto, ponudili smještaj, stvarno, to mi je bilo vrhunski, vrhunski, isto zna biti onako malo izazovno, teško, u nekim trenucima isto, zašto ja sad ovo radim, pa se malo negdje izgubiš, pa, pa, jesam sad na dobrom putu, pa di ću izaći, pa kako, ali na kraju, svaki put kad to završim, to mi bude najdraže od svega na putovanju, jel. Da, da, da, kako je tamo sporazumijevanje, pretpostavljam da engleski ne igra ništa.

51:29⧉ Da sad imam, da sad ima, ima jedan dobar video kad sam nekoga pitao za, za neko selo, Likeng, tako nešto, i on je meni išao objasniti, i sad on meni objašnjava na, na, na, na mandarinski, jel, priča, ništa ga ne razumije, naravno, ja sam znao tada kako se kaže, ne razumijem na, na, na, na kineskom, jel, i on, kuži da ja ne razumijem, ali on je mislio da ja ne razumijem njegov dijalekt, i onda je izvadio papir, i onda mi je sve pripisao na kineski, i onda mi je napisao sve ovako. A neki standardni, ono, da, da, da, super, to ti je pomoglo sigurno. E, onda me to spasilo, ja ono, šišije, hvala, sad sam miran. Da, da, da. E, teško, vrlo, vrlo teško se sporazumiti u Kini, baš ne pričaju engleski, eventualno ono Peking, Šangaj, ta. A i to možda u središtima. Tako je, ovo, ovo u unutrašnjosti, ništa, čak me iznenadilo da ne razumiju naj, najjednostavnije simbole neke, znaš, ono kao, pokazujem im hranu, on me gleda čudno, a mislim, pa valjda to može značiti, ko zna šta to njemu znači, možda blowjob. Da, da, možda si ga smrtno uvrijedio, ono. Čekaj, kako ono negdje, znam da je u nekim zemljama tipa, ovo što je nama autostop je

52:45⧉ teška uvreda, možda Turska ili negdje, više ne znam. Tako je, ili, ili da i ne, ono, neko, u Indiji, u Indiji ovako, ja njemu objašnjavam, on meni, pa šta ne, pa, ono, shvaćaš me, ono, ovako, hoće reći da, jel. A ovaj, a jesi Japan. Jesam, bio sam u Japanu. To mi je zanimljivo isto, ovaj. Japan je. Isto ne znaju engleski ništa, koliko sam imao čuti. Ne, slabo znaju engleski, slabo znaju engleski, ali se trude se, jel, možda si gledao ovog Milića sada, on je bio u. Nisam. Ovaj, trude se, na ono, nešto natucati barem, jel, za razliku od Kineza koji ne znaju niti thank you, ono, ništa, ali Japan je,

53:28⧉ super je zemlja, jako su gostoljubivi, jako su pristojni, samo, razlika recimo između Irana i Japana u toj gostoljubivosti je šta, imam osjećaj da Japanci to rade iz tradicije, iz moranja nekakvog, da ne osjećaju baš toliko u srcu, a Iranci to baš rade iz srca, baš osjetiš da oni to žele, izgaraju da ti pomognu, žele, žele, a u Japanu to rade kao iz tradicije, to je njima u krvi, ono, već stoljećima, jel, iako ne mogu reći, ono, ekstra su ljubazni, nema šta. I, ali skupo vjerojatno, posebno u većim. Skupo je, ali ja sam opet koristio taj couchsurfing, kao, to je stranica za besplatan smještaj, ovo, ono.

54:13⧉ Čak sam pronašao jedinog srpskog košarkaša u Osaki, kod njega sam spavao 2 noći, kod njega i njegove žene. A šta, igra baš ta. Igrao je u to vrijeme, 2014. je to bilo, igrao je baš za neku japansku, u japanskoj ligi, neki, neki klub, ne znam, on je jedini bio u čitavom Japanu srpski košarkaš, kod njega sam spavao, i to je jedini put u životu da sam zakasnio na let, jer sam ostao s njima, priredili su neki ručak, i ja sam se tamo, malo smo ostali, malo sake, malo. Da, da, da, da. I uspio sam zakasniti, došao sam 25 minuta prije leta, ali u Japanu je to striktno, nema, sat prije moraš biti, ako je 59 minuta, nema šanse da te puste. Ovo ti miš, aha, niti onaj boarding, ono, boarding pass ne možeš pokazati. Ma kakvi, kod njih je, znači, točno gledaš u sekunde kako vlak dolazi, točno u sekund dođe, čini mi se da je, pročitao sam jednom bio informaciju, isto tako davno, da je njihov ministar, ministar prometa infrastrukture, kako bi sad to nazvao, da otkaz, zato što su svi vlakovi u Japanu u cijeloj godini cijelokupno kasnili 9 minuta,

55:25⧉ i to je kao bila tragedija. Da, da, dobro da nije Harakiri počinio. A baš je ono. Da, da, da. Kako to, ovaj, znači, spominjao si bend, kako ti to sve uskladiš, znači, imaš šta, puste te, da se izdovoljiš tih mjesec-dva, ono, početkom godine, i to je to, jel. Tako, a imam ta dva mjeseca da se izdovoljim početkom godine, ali moram priznati da i, i ostatak godine, naravno, nemam toliko, ali mogu uzeti sedan, ili čak ako je nekad malo low season, recimo 11. mjesec i to, pa onda dva tjedna uzmem, pa odem negdje, ovako, ili po Evropi, ili negdje bliže do Egipta, recimo, tako. A nešto kraće, ono. Nešto kraće, a nađem nekakav jeftiniji let, ono, pogotovo sad kad je Ryanair, to je smiješno, ono, sad smo nedavno bili u Andaluziji, za neke smiješne pare. Šta, Ryanair vozi u Andaluziju? Je, je, vozi u Andaluziju, bili smo, jel, prošli, 11. mjesec smo bili, kraj 11. mjeseca. Pa to je dosta kasno da, da ide, ajde. Da, da, da.

56:30⧉ Doduše, meni se svi ti datumi i sva ta mjesta, meni se to toliko izmišljalo. Ja vjerujem, da. Pokušavam se sjetiti, di je ono, kako se zvalo mjesto u Kini gdje sam bio, nemam pojma, zaboravio. Hoću to znati, a kad si ti krenuo s tim putovanjima, tako. Pa prvo putovanje je bilo sa 17 godina. A, baš rano, da. Ali to je bilo ono, znaš, Venecija, pa onda sa 18, 19, do Španjolska, Portugal, malo ovo, ono, i onda se sve više i više pomicala ta granica. Ovaj, a čak ti u Phoenixima, šta, gitara i vokal. Gitara i vokal, je, je, je. A vi ste stvarno ste dosta poznati, nekako, to je onako. A, pa, ajmo reći da znaju ljudi za nas, a dobro, sad već radimo od 2. Koliko postojite dugo zapravo? Od 2006., 2007., tako nešto. E, znam da ste, dosta ste dugo dali, to je ono. Koliko imate nastupa, ako godišnje, cca. Pa zavisi, ne sviramo sad samo, sviramo i svadbe. E, ma ajmo reći. Ali imamo svašta, mi sviramo, ja znam čak i sam, kad kad nešto svirati, kad kad sviramo kao trio, a kad kad sviramo kao čitav bend, jel, imamo, zadovoljni smo, recimo, recimo da je to okej. Znači, nije ono baš da svaki, tipa, ali imate 200 u godini.

57:42⧉ Pa nemamo 200 u godini, ne, ne, ne, ono vikendom, uglavnom petak, subota. E, sad u prvom mjesecu malo je to tiše, u, preko sezone lito, to je onda češće, i tako. Znaš što imam dojam da se uvijek malo gleda, onako, s visoka se gleda kao na, na te svadbe, da je to nekakav bauk među, među glazbenicima, jel to neka moja brijačina, jel to se stvarno malo ono, kao, a, oni svadbe sviraju, brod, mislim. Pa vjerojatno, vjerojatno ima ljudi koji, ono, misle, a, vidi ga, proda se, ono, svira svadbe, ili tako nešto, prvo, mi smo bend koji ne ide baš nešto, ne sviramo mi nikad niti cajke, ni turbo folk, niti znamo išta to, jel, svirati, nemamo, narodno, to mi ne znamo uopće, kako zvuče te pjesme, a kamoli da ih sviramo. A, i mislim da ljudi već znaju tko je Phoenix i šta mogu očekivati od Phoenixa, a, a ima uvijek onih koji će reći, e, prodali se ovo, ono, i ne znam. Pa prodaje, se odrađuje tako, on, on, on. On radi u skladištu na viljuškaru, ja kažem, pa proda se i ti, pa mislim, zašto ne radiš ono što voliš, sigurno ne voliš biti u skladištu ili na kasi od Konzuma, jel, i ti se onda prodaš. Da, da, a dobro, jel, ti vi svadbu gledate isto kao, ono, gaža

58:57⧉ kao i svaka druga, ili ipak. Pa je, u biti, možda se malo ipak više na, na, na svadbi moraš potruditi, jel, tim ljudima je to jedan jedini, iako je tebi to tisućiti put, a tim ljudima je to jedan jedini put u životu, i njima je to najglavniji, možda i najbitniji dan u životu, jel, i onda naravno da ti sad nećeš doći, ono, ah, meni se sad ne da, ili nešto, mora ti se dati, nema tu pitanja, hoćeš, nećeš, ako ti se ne da, imaš tamo viski, počni, pa.

59:27⧉ Malo se, malo se zagrij. Malo se zagrij, e, nema tu sad pitanja, ja sam jednom svirao svadbu, imao sam 40 temperaturu, 39 sa 8, i nisam je mogao nikako spustiti, nekoliko lekadola, paracetamoli, šta sam, ibuprofene, na kraju su mi vezali, vezali su mi krumpire na noge, i tako sam svirao fino. Jel to pomoglo. Pa tek oko 2 i pol, 3, kao valjda sve što je, puste tablete što sam progutao, su, su, prodjelovali, toliko sam se iznojio, sam se, ono, bio sam mokar potpuno, i onda sam mogao odraditi do kraja. A jesu svadbe zahtjevne za, za svirati, to onako, podosta sati, mislim, znam da imate i odmore i to, ali. Jesu, jesu, moram priznati, to zna biti, kad kad, opet zavisi. To počne oko 90, i to je ono, do, do 300. Pa počne se i ranije, uglavnom oko 8, zavisi, liti se počne, naravno, kasnije, jer kasnije pada mrak, a zimi to zna početi čak u 5 i pol, 6 već, ono, i opet moraš do 4 ujutro,

1:00:24⧉ zna biti, ono, dosta, dosta izazovno, rekao bih, ono, koji put ne možeš toliko, nemaš toliko energije, nemaš toliko snage za izdržati, ali moraš, mislim, kao što sam rekao, njima je to jedan jedini put u životu, ti ne možeš ti sad dodavati, kao, ajme, ja se umoram, želim ići leći. Aj, profesionalac si, mislim, moraš. Nema to, jel. Uzeo si pare, imaš doći tamo i odraditi sve. Ideš i odradiš, je, je, je. A ovaj, a šta još, vidim, vi po feštama ste, bit će, i na Šošuru sam vas vidio. Na Šošuru smo sada bili, bili. Vi ste baš dobri, baš neko, tu, tu sam dobio inspiraciju da te zovem. Aha, jel. Je, je, onako, vidim, ono, a, kao, onako, znao sam da, da te putovanja i to, aj, okej, poslat ću mu poruku, pa će da bude.

1:01:09⧉ Eto, ali onako, baš ste dobri, nekako, ja isto vas, prije, možda, svega prije 7, 8 godina sam postao nekako svjestan vašeg postojanja. Da, da. I ono, svirate te covere i to, ali baš nekako, tako, tako dobro to odradite, tako, tako neko, da, date neki svoj touch, onako, svakoj pjesmi, baš onako, i vokali su dobri, i sve je nekako, onako, baš ste, full ste profi, i ne znam, svaki put je dobro. Ja mislim, u svemu, bitno je, naravno, da se to sve dobro navježba i sve, i da, da, da, to vanka zvuči stvarno kako treba, ali mislim da je bitan faktor i, i ta nekakva energija, ne, ne, tvoj pristup prema tome, kako ćeš iznijeti tu pjesmu, može to biti savršeno tehnički, ali ako nisi dao taj, to nešto, taj neki štik, neku, neku, ne znam kako bi to uopće objasnio, mislim, onda nećeš doprijeti do ljudi. Tako se meni događa, i znam puno pjevača koji su perfektni, savršeni su, oni to otpjevaju stvarno tehnički savršeno, ali nije me dodirnio, i to je ono što razlikuje, po mom mišljenju, dobrog ili, ili ne

1:02:22⧉ baš nekog pjevača, ne znam, ima i puno tih, sada, ne znam, po Zagrebu, tehnički, oni fiorete rade, oni su ludilo, ali ne dira me, daj mi nešto da me, da osjetim, da me, da me taklo, ne znam, evo, Toše me recimo taka, Toše je bio čovjek koji ima emociju, karizmu, i koji pjeva savršeno tehnički, i on je kao vokal super. Da, da, da. Koliki vam je repertoar to, imam dojam da, da imate pjesama, ne znam koliko. Ogroman. Ogroman, je, je, i to zna biti problem, ovaj, da ih sačuvaš u memoriji, i onda moraš raditi probe konstantno, da, da, sav taj obim pjesama ostane, jel, pogotovo mi pokušavamo kad kad i neke finese u svakoj pjesmi, tko će to popamtiti, ako imaš, ne znam, 300, 400, 500 pjesama, tko će popamtiti za svaku pjesmu, svaku finesu, to, ono. Pa da, lako je to, mislim, baš svaku. Ako nisi ih odsvirao, ako ih nisi učestalo, ih ne sviraš na gažama, nisi ih svirao pol godine, a tko će se sjetiti onda u tom trenutku, onda moraš raditi probe. E, ne, ne, obično je, mislim da ste na Šošuru, ja mislim da ste to vi bili, svirali ste od Alise u Sanja. Ajme. Znači, to nisam čuo dugo, a odakle su ovo izvukli, moj super je pjesma, baš, onako, ovaj, iznenadilo

1:03:34⧉ me, ono, da, sviđa mi se šta, onako, je, stvarno je šišava, onako, jako, onako. Ja volim, najviše volim takve svirati pjesme koje su, koje ljudi znaju, ali nisu toliko komercijalne, toliko, ajmo reći, izlizane, jel, i to sad svi znaju, pravo od Mary i ovo, ono, ali tako nešto, nešto rubno, jel, da, da ljudi reću, ajme, otkad ovu pjesmu nisam čuo, jel, ono, vidiš, ovo je dobro, to mi je možda najdraže tako svirati. Znači, onda vi pred, pred svaki nastup imate, ono, odvježbate cijeli nastup. Pa imamo konstantno, evo, srijedom u podne i pol mi se nalazimo, to je, to je ono. I šta vam biće 2-3 sata, to barem. Pa e, tako 3 sata budemo sigurno. A kako na, na svadbama birate, nešto po svojoj volji ili pitate mladence? Pa imamo tako neki okvirni repertoar čitav, i ovaj, i sada uglavnom pitamo mladence u kojem oni smjeru više žele ići, neko bi više urbanije, neko bi više da je onako nešto komercijalnije, jel, neko bi više strano, i tako pitamo njih u kojem bi oni smjeru išli, i onda standardno pitamo šta žele za prvi ples ili možda nekakvu želju ili nešto, pa onda te stvari, ako ih ne sviramo,

1:04:46⧉ da ih moramo, jel, skinuti, jel. Da, da, da, kužim, kužim. A jeli pratite malo i kako je publika, ono, kako diše, pa onako po osnovi toga. Normalno, normalno. Tako je, da to ne pratimo, onda bi svirali samo ono što je nama bitno. Šta je vama fora, jel, što najbolje znate. A često se to i dogodi, pogotovo moj brat, on voli, on voli svirati ono šta je njemu bitno, i onda on kaže. Čekaj, brat je s tobom u bendu, jel? Je, je, brat mi je u bendu, on je na bas gitari. Ja sam se slični, onako, gledam, ovaj čovječe, pa ovo su blizanci ili šta je ovo, mislim, baš ono, full slični. Je, on je stariji brat, i on je kao, ajmo reći, vođa benda, on je glavni. I on često bi volio da se svira ono šta njemu paše, njegova je filozofija, ako meni to paše, onda ću ja dati tu energiju da i ljudima paše nešto takvo, jel, ali često to nije baš tako. Da, da, da. A ovaj, jeli, jel ima, tipa, ovo kad ste na Šošuru bili, to, jel ima, jel se neko žali na buku i na šta to liči, sad to je, ti si isto, znam da živiš u Starom gradu, jel tako? Pa ja točno živim tamo, taj, taj, triba bi ja biti taj koji se žali na tu buku iz Šošura. Da, da, da, da. Točno iza topova, onaj prolaz, volat.

1:05:57⧉ Mislim, šta ti kažeš na to, taj, ono, kako bi rekao, taj odnos snaga, znači da se ljeti treba, ono, pružiti neka zabava i, i život tamo, onako. Pa ja nisam. Ima li tu nekog rješenja? Ja nisam protiv zabava, naravno, i recimo ovo Šošuru šta radi, adventuru, mislim, ja to čujem i nije baš da, ono, soba mi je još tu točno spavača, ali završe do ponoć, ponoć, ponoć i nešto, ako je vikend do 1, meni je to prihvatljivo, jel, ne, neću se buniti, jer znam da je bitno kako, kako pomiriti ta dva svita, to je praktički nemoguće. Da. Onda triba naći nekakav kompromis između ovoga i ovoga, jel, a ne sad zabraniti, nemoj ništa i gotovo, jel, nekakav, ja sam za nekakav kompromis, tako i liti, tako i zimi, ja sam svjestan, recimo, da, ne znam, ljudi koji žive iznad Azimuta, da i njima nije lako, njima sigurno nije lako, jer kad se sve završi u Azimuta, ljudi svi ostanu na skalama, sjediti liti, recimo, jel, i onda oni sigurno izluđuju, nije im svejedno, i je, dosta je izazovno živjeti u Starom gradu, pogotovo sve više i više,

1:07:10⧉ recimo, kažem, živim tamo iza topova, često tu bude buke, znaš, ono, u sred noći ti stranci dođu pijani, pa onda urlaju, deru se, a nama otvoreni prozori, jer. A da, da, nego šta će biti. E, lito je. A, ne znam, živim s curom, ona ujutro radi u 6, i onda je ovi, cijelu noć tamo dreče do 4, i onda ona se diže u 6, pa onda. Aj, na šta to liči, molim vas. E, onda nije, nije, nije baš zgodno, i onda još svi ti miomirisi sa svih strana, pečenjare ove, one, svašta, ta zvona, recimo, koja meni su fascinantna, mi, nama je Sveta Barbara, zvona Svete Barbare odmah su tu, iznad, iznad terase, iznad prozora, to svakih 15 minuta zvoni. Svakih 15? 15 minuta, udari jedan put na, recimo, podne i 15, udari jedan put podne i 32 put. A, dvaput, da, pa triput. Podne i 45, triput, i onda u podne 12 puta, a onda ima, još to je probavljivo, ali ima pozive, valjda, na, na mise, u 9 manje kvadrat, i u, u, u 6 i 15, i u 7 manje 15, i onda ko da se neko iživljava na tim zvonima, to je nenormalna buka,

1:08:23⧉ znači, ja. A šta dugo svira, baš, ono, lupa. Udara ju junački, to je, to je, to su decibeli nenormalni, ovaj, ja gledam, imam običaj, gledam Potjeru, kako volim kvizove, i kvizaš sam, gledam Potjeru, i uvijek u 6 i 15 je Potjera, i oni udaraju, ja ne mogu čuti, ja pojačam na maksimum, na 100, i ne mogu čuti, moram zatvarati sve prozore i sva vrata da bi mogao čuti šta se događa na Potjeri, eto, toliko je glasno. Da, da, da, pa to je baš, to je baš glasno, ovaj, a šta, ovaj, sa kvizovima, jel imaš neku, jesi dio one lige i to. Jesam, jesam, igramo ligu, prošle godine smo bili treći u ligi, a, a išao sam i na, na, na Potjeru, sad sam bio nedavno na Potjeri, emitiralo se. Čekaj, čekaj, ne kužim, kako, kako to funkcionira uopće, to nisam nikad. Ko, liga ili Potjera? Ne, ne, Potjera, Potjera, to, u principu se kao, takmičiš se protiv ovog profesionalca. Tako je, tako je, protiv lovca, e, mene je sada, u 15:10 je baš bilo na televiziji, taj lovac me u, u, uhvatio me na dvije sekunde do kraja. S tim da mi nisu jedan odgovor priznali, do mene je, naravno, nije do njih, ali nisu mi priznali odgovor koji sam znao, Doplerov efekt, jel, ja sam rekao, nešto u bradu, jel, to,

1:09:37⧉ to je takav pritisak, tak, sekunde idu, ti se moraš sititi, stres je ogroman na, na, na entu, i ti se u tom trenutku moraš sititi tog odgovora, i znaš da ga znaš, ali ga ne možeš. A što si rekao, Doplerov efekt? E, ne mogu se sititi, znam da je bio odgovor Doplerov efekt. A, vičemo na vas, težanje van, ne dođi na red. Ja sam rekao, ja sam rekao, e, nešto ovako, i ono, pokušavam se sititi, i nešto sam promrmljao, Dopler, i B sam rekao umjesto Dopler. Aha, aha. I oni su to kasnije slušali, nisu ga priznali, i da su priznali taj odgovor, ja bi pobijedio i imao bi 9000 eura, i zbog tog BP sam izgubio 9000 eura, jebiga. Da, da, da. Sad rekli smo da ne smijemo psovati, ali sad mora, jebiga. Jebiga, ajde, napravit ću iznimku, ovaj put. Ovaj, kako je, gdje ti ostavljaš auto u gradu, na šta to liči? A, ti baš želiš koplje mu ranu, ranu, jel? Da, da, da, želim, želim, želim čuti sve, ono, naj, naj. Već krvarim ovdje u Starom gradu, ali sad. Malo soli sad još, ono. Znači, eto, to je stvarno, ono, ogroman problem u Starome gradu, mi kao stanari imamo mogućnost uzimanja mjesečne karte, koja stvarno nije, nije skupa, ne mogu reći, ali naći parking u onom dijelu grada, ja

1:10:50⧉ sam točno tamo kod topova, pa sad od topova prema katedrali, prema tamo, mogu parkirati, to je, još zimi je i moguće, ajde, ali liti, u onoj sezoni, ona tri mjeseca, mislim, doslovno bacam te novce za mjesečnu kartu, jer jednom u 15 puta nađeš parking. A gdje onda ostaviš auto, ako baš idiš? Pa, to, to je pravo snalaženje, ono, ne bi želio reći di ostavljam, da ne bi onda drugi. Da, da, bolje ono. Ali recimo, ono, ima 10-15 minuta, svaki put moram do auta, i tako, ako idem auto negdje, uvijek moram uzeti još 10-15 minuta do nje, i 10-15 minuta natrag, jel tako. Plus svo ono vrijeme dok tražim parking.

1:11:33⧉ Tako da je to užas, užas, bar u tim ljetnim mjesecima. Zimi zna biti lakše, iako i tad zna biti, evo, recimo, za vrijeme adventure, opet je teško naći parking. A da, da. A je, to i poljana bude puna i tako. A onda još vjerojatno aludiraš i na kamere. Naravno, da, htio sam pitati za kamere, dosta si, onako, i meni na stranici i drugdje si bio dosta kritičan, onako, prema tome, i znači, nisi sretan oko kamera. Pa jesam, jesam, ovaj, ja razumijem potrebu za, za rješavanjem prometa, prometnog, recimo, potez koji sam ja često vidio, od doma zdravlja do, do, do tamo pekare dan i noć, katedrale, ove, kazališta, tamo su stvarno ljudi parkirali na, na ono autobusno stajalište, svi su ostavljali aute, bilo ih je milijardu. I ja uđe, ono, u pekaru, mislim, i autobus sad ne može ući. Tako je, autobus ne može, stoji na sred ceste, iskrcava ljude na sred ceste, stvori se kolona iza, ja razumijem da to se stvarno trebalo riješiti, ali ići ovako ekstremno, da se za svaku glupost šalju kazne, ono, ja dođem sa svadbe u, u, u 5 i po 6 ujutro u nedjelju, nema pasa nigdje, i

1:12:48⧉ sad ja ne smijem stajati, stati tamo, iskrcavati stvari, ja moram brzo iskrcati te stvari, do 59 sekundi, uzeti svoje pojačalo, stvari, ovo, ono, jel, ako priđem jednu minutu, dobijam kaznu, mislim, to su suludosti, takve suludosti, ono. Nešto čujem kao da su sad to povećali na 3 minute, ne znam je li to istina. A ne znam. Nekakve glasine su, ono, nemam pojma. Ne znam, eto, e, to bi trebalo pitati, ovaj, ove koji su zaduženi za to, mislim da bi, ako već imaju te kamere, ako su sad već postavljene i ništa se nije dogodilo, ja sam htio da se ide na prosvjede i na sve, ali Šimenci su masu inertni, i puno njih ima nešto za izgubiti, jer su priko vezan, i svakakvih ukljebničkih stvari na poslove došli, i onda, ono, kao da se ne bi kome zamjerili, a katastrofa. Jeste vi bili zamjeranja, pošto ste, ne znam, na adventuri Badnjak, i to je već postalo legendarno. Pa ja sam, recimo, prošle godine sam imao govor protiv kamera, na Badnjak, nas. E, znam, znam, to si ja. Nas grad plaća na Badnjak, na adventuri, znači grad, Šibenik plaća bend Fediks za, za sviranje na adventuri u parku, i sad su meni svi govorili,

1:14:01⧉ ne budi lud, više te nikad neće zvati, ovo, ono, ali to je konstantno življenje u strahu, i stalno, nemoj da te neko, nekom se nemoj zamjeriti, nemoj reći, onda ćemo uvijek, samoće nas gaziti, i onda zaslužujemo tako, neka gazi, ako ćeš ti stalno mučati, pa oni će stalno još i još te gaziti, znači, bit je da rečemo, bez obzira šta ima izgubiti, ja sam rekao, ja ću reći, nisam čak bendu rekao da ću imati govor, da me ne bi nagovarali da nemam govor. Ne ponudili bi valjda. Ove godine smo ponovo svirali, mislim, ništa se nije dogodilo, a ništa se nije dogodilo na ovu drugu stranu, mislim, ja sam samo svoje rekao, i to je to, ja sam se ispuhao, ali opet, sve je isto ostalo, jel, kamere su tu, ali eto, bar sam nešto pokušao, nešto sam rekao, nešto sam, dao sam do znanja nekako, a ovi ovdje se svi boje, poziva na prosvjed, daj me, ne znaš, možda će me vidjeti, ma haj, jebat. Da, da, ma užas, ono. Onda zaslužuješ da te gazi, ako nikad ništa nećeš reći, ako se bojiš svakog vraga, ako se bojiš, ne znam koga, ono, uvijek kalkuliraš. Pa mislim, pa, kod većine njih koji su, ne znam, i zaposleni, pa ti imaš svoj ugovor o radu, pa neće ti zbog nekog lajka

1:15:13⧉ na Facebooku ili nešto, ako si se negdje pojavio, šta, odmah ćeš dobiti otkaz, to ljudi misle da funkcionira. Ljudi su paranojama ogromnim i svakog vraga se boje. I da ti žele dati otkaz, problematično je, jer su takvi u nas zakon o radu, gdje je ono, maltene nemoguće dati radniku otkaz, ono. Ma dade mu otkaz, onda se nađemo i idemo u protest novi, i onda idemo, dade mu sve novine, dobije otkaz zbog toga i toga, onda, borba je, borba je, treba se boriti uvijek, treba se uvijek boriti, jer onda samo te gaze, evo, šta si rekao sad, palionica, pa neće niko ništa opet reagirati, o ime, da mene ne bi, da mene ne bi, ha dobro, kad ti dijete bude imalo rak zbog šta je udisalo to, onda, onda ćeš drugačije misliti, mislim, karikiram, idem u ekstrem, jel, ali. Da, da, da, ja kužim. Ja, ja sjećam se, znači, pokušavali su, da, 2016., 2017., 2018., tako nešto, imali smo besplatne parkinge, mi koji živimo tamo, nisu iscrtali bili još sve ovo, nisu nam zabranili još da parkiramo tamo kod vesla, ovo, ono, i ja, opet kažem, ja nisam protiv uvođenja reda, ali ne na taj način, kao, evo, sad ćemo mi to iscrtati, vas ko šljivi, di ćete vi parkirati,

1:16:27⧉ to se sad plaća, to je sad naše, i mi smo tu iscrtali neke crte, i vi, vi se mislite, daj mi alternativu, daj mi neko, evo, ti to napravi, ali meni onda daj alternativu, daj mi neko, neko drugo rješenje, na koji način ću ja moći tu parkirati, moći ostavljati stvari, do kuće odniti, ovo, ono, daj mi neku alternativu, nego ne, mi ćemo to napraviti striktno tako, i, i, i nema alternative, i ja sam tada. Ali uopće, koja alternativa i može postojati na, na ograničenom mjestu? A nema je, e, ovaj, ništa od toga. Misliš da je tu vođenje reda jednako tome, ono, nije uvijek ni, ni. Ma, smiješno mi je to šta sam 2018. htio prosvjedovati, i zvao sam ljude na prosvjed, još priko fejsa, ovo, ono, da pokažemo ipak da, da bar znamo, ono, daj, nemojte, jebote, daj, nešto nam omogućite, mi ipak smo mi tamo stanari Starog grada, nemojte nas konstantno samo šikanirati, ne dati nam nikakve beneficije, nešto, ono, da, da, mi ipak tu ostanemo, ljudi biže iz Starog dijela grada, masovno, sve manje i manje ljudi tamo, sad, sad je to samo apartmanizacija, ili stranac kupi, ili nešto tako, i ovaj,

1:17:41⧉ i kad sam pozivao na te prosvjede, neki su se počeli rugati, neki su govorili, pa meni bolje ovako, neki ovo, ono, naravno, ovi koji nisu iz Starog dijela, nego i iz drugih dijelova grada, i onda sam ja odustao i rekao, dobro, ajde, pa vidjet ćete za par godina kad dođe sve to do vas, onda ćete se buniti, i sad, kasnije, nakon par godina, vidjeh, upravo te koji su govorili, sad se bune, sad se bune šta je njima došlo na Baldekiji, na vidike, šta je se uvodi takve stvari, jel, kao, recimo, ono, ispred Tomija, šta se nam, e, onda sam vidjeh jednoga koji je tada, 2018., još ga, upamtio sam ga, govorio, e, pa šta ti sad tu nešto, ovo, ono, jel, e, sad on govori, a ja sam znao da će doći do toga, doći će, samo pričekaj, i upravo šta želim reći, nećeš sad reagirati, jer se tebe ne tiče, ticaće te se, ticaće te se. Ja, doći će prije ili kasnije do, do, do tebe, je, je. Da, jako je, ja onako na, na stranici, nekako sam u tom javnom prostoru ostao praktički jedini koji će onako nešto rogoboriti, pričati, kritizirati, ne daj Bože, ono, gradsku vlast i to, mediji su nekako, ono, nažalost, kupljeni to,

1:18:52⧉ imam crno na bijelo, vidim transakcije, kako ono, šibenskim portalima su dali 2023., mislim, nemoj me uzimati za riječ, tipa 120, 30 tisuća eura za skupa. Pa nije to malo, bome, to je onako. Ko to želi izgubiti. Da, da, jasno. Neće oni pisati protiv njih i onda izgubiti to. Čak ono, onako, ne žele biti niti objektivni, nego samo, ono, ih prate, ih litretavaju, ih, i onako, samo ove dobre stvari, a loše, ono, nekako, kupili su ih, jednostavno su ih kupili. Tako da mi je onako. Je, nažalost, to je istina. Žalosna mi je situacija gdje sam ja na toj nekoj, ono, barem virtualnoj sceni jedini, gdje možeš nešto pročitati bar, ono. Je. A zašto to spominjem? Jer tako, jako često mi onako ljudi kažu, onako, super, samo ti nastavi, znaš, ne smijem ti lajkati, ne smijem ništa. E, tu! E, pa tu! O njima govorim, o njima govorim, oni su krivci za ovu situaciju, ne ovi šta to rade, nego oni, upravo ti koji ne žele se izjasniti, stalno, on će tebe potašati po ramenu, bravo, bravo, svaka čast, ali da će ti išta pomoći, ma, najmanjim glupostima, recimo lajkom, ne, ni to. Da, da, da. Pa to ti si, guzičar, ti si, šupak obični. I ono, i u inbox isto znam, onako, hvale me vamo-tamo, onako, i sad možeš vidjeti,

1:20:05⧉ ono, aktivnost, ono, nikakav lajk, ništa, a dobro, mislim, ja, ja to i razumijem na neki način, ali opet, onako, nekako me, vodeći tu stranicu, puno sam naučio ovako, kako stvari funkcioniraju kod nas, onako, imao sam ja neku skroz drugu sliku. Da, da, da. Da, da ću ja tu sad možda nešto, ne promijeniti, nego onako, ali onako, gadna je to borba. Čekaj, koliko dugo stranica već postoji? 2017. 2017. Znači, ovo je osma godina, tako. Da, da, da. I to je više bilo pokrenuto, onako, u smjeru nekakvih komunalnih problema i to, i brzo sam uvidio, za bilo kakve promjene moraš kritizirati politiku. Je. I onda će se možda nešto i dogoditi. Je. I jako, bilo je nekih određenih, ajmo reći, uspjeha, i onako, a eto, nešto, ono. Znaš šta, trudim se više onako, ne znam, nema tu, razne su teorije, ko me plaća, ovo, ono. Da, da, da, ma dobro, to je uvijek, to je uvijek. Na svom mojem putovanju, znači prvi put u životu da tražim sponzore, to je sad za Antarktiku, još se nije realiziralo, i sva putovanja se uvijek pokrivaju isključivo samo sa svojim parama, ali koliko je tu priča bilo, kako on, odakle njemu pare, kako on putuje, ko njega financira, i onda su tu teorije bile, milijardu teorija.

1:21:20⧉ Pa ono, samo sam slušao i smijao se. A šta ćeš? A je, je, to uvijek onako se misle ko zna šta misle, mada čak mi i paše da ljudi misle da je mene neki moćnik, to je onako, super, mislim. Najbolje bi bilo da ovi moćnici misle da je iza tebe moćnik. Moćnici misle da znaju. Ovaj, šta misliš, hoće, sad su brzo lokalni izbori, hoće tu biti kakvih promjena, jel imaš nade? Neće, neće, skoro sam siguran da neće, alternativa neka, jednostavno, ko da spava, jel? Oni, svi ovi drugi, imaju doslovno loptu na volej, ko da je ne iskorištavaju, ko da je ne znaju iskoristiti, ili nisu sposobni da je iskoriste, ili ne žele možda, možda im je lagodno biti u oporbi, i ono, ne biti baš na udaru, jel? Jel, ja recimo, osobno nikad ne bih htio biti gradonačelnik, ili, ili predsjednik, ili premijer, stalno sve po tebi, ono, to je poprilično zahtjevan posao. Pa je, je, je, je, nije to uopće lako, i to, to te, ja mislim, da te stalno te zivkaju. Je. Svi mogući.

1:22:30⧉ Ispričavam se, napravit ćemo 38 sekundi pauze, jer moram ići mokrit. Samo ti, samo ti obavi. Gdje smo stali? Politika lokalna i to. Politika lokalna. Da, mene tu najviše, ajmo reći, ljudi ljuti kod oporbe, šta, ono, ko što si rekao, spavaju u principu, po meni, onako, meni je kriminalno da još uvijek nema uopće kandidata za gradonačelnika, za, za župana. Ništa, da. Ništa, čovječe, nemaju liste, nemaju ništa. Ja to onako, kad, kad mi i tu političari oporbeni dođu, pitam ih, onako, ono, imaju oni neke svoje odgovore sad spremne, a taktiziranje, kao da se ne zna unaprijed ko je, ali meni to nekako. A mislim, koja je točno korist toga što se ne zna unaprijed? E, ne znam.

1:23:17⧉ Objasne mi, ali nekako, ono, zaboravim brzo u čemu je stvar. Zato što vjerojatno nema nekog velikog smisla, jel? Da, da. I ovaj, po meni bi, mislim, tu, kao prvo, ljudi, ljudi to ne vole kad im dva mjeseca prije, evo mene kandidata, i onda je ono, po Facebooku sponzoriraju objave, plakati su im po gradu, onako, ljudi, ono, ko si ti, čovječe? Ko si ti, tako je. Po meni bi trebalo, ono, čim završe ti, na primjer, lokalni izbori ili parlamentarni, ovisi za šta se misliš, to se odmah treba, ono. Jasno. Graditi i početi, ono. Pa imaju, imaju, imaju primjer sada, jedne Kamale Harris koja je dosta kasno ušla, a ona je ušla šest, možda tako, nekih, koliko, šest mjeseci prije, i svi kažu da, da je jedan od razloga zašto je izgubili, zato što nisu ljudi uspjeli se upoznati dovoljno s njom. A dobro, ljudima je dosta bilo demokrata, mislim. Ma i to svakako, to je svakako, to svakako je. Je to onako, ono. Ali kao jedan od četiri, pet razloga je bio čak i taj, jel, znači, da je prekasno ušla u to sve, jel. Imam dojam da oporbeni političari puno se oslanjaju na, na medije, ja im isto, onako, to znam i na Facebooku pisati, ono, pustite njih, molim vas, ako ih ne platite, neće

1:24:29⧉ oni vas doživljavati, to je, mislim, onako, za, za početak, ovaj. I drugo, čovječe, imaš Facebook, ako ja budaletina, ono, doslovno budaletina ima. Iskoristi društvene mreže koje su besplatne. Svi znaju za mene, onako, pa čovječe, šta bi vi mogli sa nekakvim ljudstvom, novcima i, i konzistentnošću, ali ono, ne, ne, ne, ne možeš se sjetiti dva mjeseca prije, ja mislim da je to velika greška. Nevjerojatno je, pa ima par stranica da sad ne reklamira neke stranice koje imaju po par tisuća ljudi iz Šibenika koji su njihovi članovi, zamisli, znači, koliko, 35.000 ljudi ima Šibenik, koliko glasača tu, možda 20.000, znači, već imaš 4, 5 tisuća ljudi koji prate tu stranicu, sad zamisli koliko ti možeš. Da, da. Do, do, do koliko ljudi možeš do, doprijeti, do koliko glasača, samo priko glupog Facebooka i neke stranice. Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, nego je besplatno, samo moraš uložiti, moraš uložiti vrijeme i moraš biti kvalitetan na neki način i dosljedan, to, to je isto važno. Upravo to. Onako, gledamo do, sad da ih ne imenujemo, do nekih velikih stranaka oporbenih, čovječe, ono, imaš, čestita ti 1. maj, ne znam ko je izabran kao vođa stranke, pa si daj, ono, pa kakve su to objave, šta je to, mislim. Je, je, je. I toliko je onako, samo da, da, da kopiraju mene, onako, te neke komunalne probleme, od spalionice

1:25:42⧉ pa nadalje, pa to bi, imaš materijala, čovječe. Upravo to. Koliko god hoćeš. Da pišu onako kako ti pišeš, već bi imali puno vojsku, vojsku pratitelja i možda glasača. Ma da, onako, onako, i mrvicu neku hrabrosti, onako, sve kao da igraju užasno, užasno sigurno, i zapravo, mislim da, da se treba se boriti za ljude koji, koji, ono, inače ostanu doma, tako je Jelić dobio prošli put. Da, da, da. Ja se sjećam, to se onako, išao sam, ono, u kafiće, čovječe, neki onako ljudi mlađi od mene, jebote, pričaju o Jeli ću. E, e, e, e, e, e, e, e, e, e, e, e. Pa ni, molim, to u životu nisam čuo da netko priča o županijskim izborima, koga briga za to. Je. Znači, uspio je nešto, uzburkao je nekakvu krv, i mislim da, ove, ne znam, sad, svaki blok ima svoje vjerne glasače, oni da, da Lucifera dovedu za, za. Sve je jasno, uvijek će imati toliko i toliko, je. Ali, ono, moraš se boriti za ove koji nisu u tvom mjestu. Upravo to. I onda tu moraš malo onako, i, i nekako. Znači, polovica ljudi ne izađe na izbore. Tako je. Polovica ljudi. I ne kažem ja, nije sve u Facebooku, ja sam neko dosta u tim vodama, ali ono, ko stranka, možeš, ne znam, izdaj mi prostor u, u knjižnici, melji nešto, ne znam, pozovi, možda ti neće niko doći prvi put, ali na drugi put, treći put, nemoj odustajati, nekako, ono, bildat će se to.

1:26:56⧉ Jednostavno se ne trude. Ne trude se, da, to, to se ime, nažalost. Dosta su inertni, i bojim se jedino da nije ovo stvarno istina, da im paše tu biti u opoziciji, da ne žele preuzeti neku veliku odgovornost. A ja ne znam šta bi rekao na to, možda, mislim, možda je sad toliko istina grozna, ono. E, ne znam šta drugo, jel, ne vidim razloga, sumnjam da nisu dovoljno pametni da uvide to. Da, da, sigurno, sigurno nije stvar u tome, možda nekako, ili, ili su oni se boje na neki način, ili opet se možda vraćamo do onoga da zapravo se ne žele zamijeniti, mislim, ne znam, ne znam, stvarno mi je teško mi je reći, imam dojam ko da prostora ima, onako. Je. Ovi su tu, u gradu su već dugo, postali su strašno arogantni i bahati, ja pratim te. Jest, užas, užas. Gradsko vijeće polude, čovječe, na, na, na neko najnormalnije pitanje, ono, ne znam. Najmanja kritika, bilo koja, ako je upućena, to su odgovori, ono, ne odgovaraju oni, nego njihov ego, to je užas, užas. Ne znam jesi pratio slučaj Sitno Donje, to mi je ovako, to mi je zanimljivo, kako su onako, prvo, medijska blokada, znači, jedino ja sam pisao o njima, jedino kad su mediji pisali o njima, kad

1:28:07⧉ se onaj zbor napravio, i to onda kao praktički su morali, ali onako, to je po meni jedna novinarska priča, ono, fantastična, mislim, ja nisam nikakav novinar, ja, ja, niđe veze s tim, ono, čisto odmah da dam disclaimer, ali, znači, imaš ljude koji se stvarno i iskreno nekako, nekakav aktivizam za zajednicu, ajde, pa napravite nam nogostup, imali su čak nekakav popis, ono, što, što bi oni htjeli, i onda kad bi, ne znam, na primjer, Slavica je dosta za njih u vijeću, ne mogu reći, oporba se tu. Da, da, po aktivirala. Aktivirala bar neki, SDP dosta, i ovaj, i sad ne znam, Slavica nešto pita, onda Burić izađe ljut, čovječe, oni su to, kao da su osobno nekako to shvatili, kao da je nekakav napad. Na njih, e, na njih. Ma briga ove, čovječe, ko je li Marko, Janko, Pero, ili ne znam ko, nego nekako, ono, traže ljudi, daj, čovječe, osnove nam. Tako je, e. A nije samo Sitno Donje, nego su, hrpa tih mjesta su zanemarena, jednostavno, nema tu, ni, ni infrastrukture, nema, niti nekakve dugoročne strategije, nema apsolutno ništa, to je, licka se grad, mislim, drago je meni da se Šibenik. E, e. Unaprjeđuje to, ali nekako mi je, strašno mi je licemjerno, uredno ih tražiš, i prirez, i dobro, sad toga više nema, ali.

1:29:18⧉ Sve je. Sve te, 100 tih harača, nekako im nećeš ništa unatrag dati. Je. I to je valjda zato šta neko tamo ista, svi glasaju HDZ. Da, da, da. I ovi njih Đonom, a ovi još više njih Đonom. Sad ti baš me zanima kako će, recimo, Sitno Donje glasati. E, pa to je, to je meni jako interesantno. Ako ponovo bude isto, a onda su opet zaslužili to što. Jel, ali baš sam gledao ovako, i ove parlamentarne i predsjedničke, smanjio se, bome, postotak. Je, je, ali. Čisto je, je, je. Eto. Sad, sad ćemo baš vidjeti za lokalne, sad, zvat ću ja neke ljude od tamo, onako, to ću, prije, onako ćemo, kad bude, ono, svježe, pa ćemo malo, ovaj, malo popričati sa ljudima. Kad si već spomenio, to, voliš lickanje, ovo, ono, slažem se, ali ne volim smjer u kojem možda ide, ne znam, evo, sad se radi Jadrija, evo, to je jedan od primjera,

1:30:08⧉ ja ne želim da Jadrija postane još jedan Solaris, da, da, postane mjesto u kojem će stalno dolaziti samo turisti, hoću da ostane, da ima onu romantiku, onaj šarm koji Jadrija ima, i da dolaze ljudi koji su dolazili tu, ne mora sve biti baš sve podređeno turistima. Pa je, slažem se, da. Ne mora. Znači, ne mora sad Jadrija postati nešto sterilno i ulickano, i, i, kabine su draž Jadrije, to, neko spominje rušenje, ma kakvo rušenje kabina, bože, sačuvaj, ono, to, eto, ja sam protiv toga. E, a vidiš, ja, ja pratim dosta Burićevu administraciju, njihovo rješenje je, sruši, napravi ponovo, i to je onda rješenje, a problem je što je tamo je bez, bez, bezakonje, mislim. Tako je, tako je. Svaka čast kabinašima, ali mislim, oni su tu, ja ne znam kako su oni tu sada. Zna, znamo, hoćeš reći, znamo kako su oni tu. Ali to je javna tajna, nekako, ali ono, i to je sad, i sad niko nema, nema, oni doslovno nemaju hrabrosti izbaciti ih na galačke i neku mestu. Nemaju hrabrosti zato što tu su neke čunke, jeli, u. Tako je, čunke su, i to, ko se to usudi, ali ako sravne sve sa zemljom. Onda se može, da, da, onda se kao može, a mislim, glupost je.

1:31:19⧉ I vjerojatno će im dati onda i neku prednost i šta zna, ali opet, ono. Da, da. To je, mislim, tako sve jadno, ali ono što su ispred onih kafića, ispred Kose i tamo, ono je stvarno bilo užasno, to sve. Ne, ne, to, ne, ne, ne. Zato i kažem, znači, uvesti red, ulickati ovo, ono, ali raditi kao sad neko opet, evo, da uzmemo primjer Solaris, da bude sterilno i za turiste i bez imalo šarma, ko šta ih šarm Jadrija ima, meni bar, nekima je Jadrija ružna, Šibenčanima je Jadrija predivna, meni je to najljepše kupalište na svijetu, zato šta ga, šta mi je u srcu mi je naj, i to, i sad da se to promijeni, postane nešto umjetno, sterilno, solarisko, neću, to ne bi volio, stvarno ne bi. Ajde, ajde, Šibenik je inertan, nadam se da se. I, mora, mora malo ostati tog, tog, tog stiha, okej, radi ti, ili ova betonizacija što se događa, pustih apartmana, puno se tu toga narušava, jeli.

1:32:21⧉ Meni je Dolac lip, ja, da, okej, mora se napraviti ljudima stvarno, ono, kad puhne jugo, kad se digne razina mora. E, to se plovi. To se stvarno triba napraviti. Ali sad. Čovjek Nuhić je tamo poginuo, i ono. E, da, da, da. Mislim, poznavao sam ga, baš bio sam. Da, da, katastrofa, je, je, je, to je stvarno ogroman problem, ono, jadni ljudi tamo, jel. Ha, dobro, evo, sad će ovaj globalno zatopljenje, pa će se dignuti more. Pa ćemo se, sve će se, okupa ćemo se svi. Aj, ja ću na svom drugom katu biti, skočit ću, tamo, u more odmah. Moći ćemo više godine se kupati. To će biti pozitivno. Da. Ali ovaj, Jadrija je baš, onako, jedno specifično mjesto, ja često imam dosta kolega ovako po Zagrebu, ostatku Hrvatske, onako, me pita gdje je, kao, pitaju me za prijedlog, ja kažem odmah, Jadrija, nemaš šta. Posebno ako za obitelj tamo imaš tih apartmana i znaj mi nešto, imaš Vodice, Šibenik blizu, možeš autom i možeš brodom otići, možeš u nabavku, možeš u disko, možeš u kafiće, ima i tamo, i dobro je, onako, nema prometa, djecu možeš pustiti, imaš tu hrpu te plaže, baš je onako, super je, mislim da, ono, Jadrija

1:33:33⧉ ima stvarno svoju draž koju. Je, je, ima ogromnu draž. Da, da. Kako je, jel ti voliš, bit će brodom ići ili ideš autom? Kako kada, znam se zaletiti brodom, ipak malo češće autom, ono, nekako. A kako s autom, gdje ga onda vraćaš? Pa zato se i znam zaletiti brodom. Da, da, da, brod ti je tamo blizu. Ili brodom, ili, ako idemo s prijateljima, onda zamolim njih da me skupe, jer vratiti se s Jadrije, ono, oko 7, 8, 9, 8, 9 uri, pa u grad, e, to je, to je, znači, ako ću to raditi, onda popijem 3 normabela prije.

1:34:08⧉ Ajme meni, užas, znači, a da, to, to napuštanje centara, to nije neki šibenski fenomen, mislim. Znam. To se svugdje događa, nekako taj, i moderni lifestyle je bez auta, mislim, Šibenčani su prvi takvi, ono, on s Baldekina, čovječe, ide na rivu, tamo, dok, dok nije bilo kamera, kako me to nerviralo, čovječe, ostave po 20 auta. Je, je, je. I onda se tamo mimoilaziš, skoro sudaraš. Je, eto, to je stvarno trebalo uvesti red. Je, i ono, i onda znaš, ono, znaš neke ljude, čovječe, tamo živi kod, kod dvorane, i ti stvarno nisi mogao pješke otići na kavu, nego baš ispred tamo, ma daj, ono, pa, pa, pa. Je, to je. Idu na WC, valjda, tamo. Takvi su ljudi kod nas, i, i zato je trebalo, pretpostavljam, uvesti nešto radikalno, ali opet ne na taj način, ali to što kažeš, eno, mi smo stradali, mi ne možemo ostati, ja ne mogu iskrcati stvari svoje, jel, znaš koliko, kad živiš negdje, stalno, ne znam, kupiš nešto novo, ja, di ću ja sad s tim, šta teži 20, 30 kili, pa neću valjda parkirati kod vesla, i onda 15 minuta, 30 kili nositi na. Da, da, da. Moram stati od njih do kuće, i vratiti se nazad, i preparkirati, a u to vrijeme, ako sam ja stao od njih to do kuće, on će mi napisati kaznu.

1:35:21⧉ I šta sad, kvaka 22, ne mogu. Jesi dobio koju? A, šta misliš. Ili čekaš još. Šta misliš? Ali ne želim ih platiti, nego ja to sve na sud, jer sam prkosan, nije stvar 15 eura ili 30, koliko, nego. A jesi dobio datum nekakav za, za parnicu, ili kako to nazvati, za. Je, je, je, ma, rješavam ja to na neke. Alternativne. Alternativne načine. Da. Ne, sve legalno, sve legalno, samo da se razumijemo. Da, jasno, jasno, ovaj, ali mislim, ali opet, šta možeš se žaliti, šta ćeš reći sudu, sucu, mislim. Pa mogu i sve svece s neba skinuti, recimo. A, je, je, ja mislim da to neće proći, opet. Neće, he. Da, da, dobro, kužim, nekako im resurse i malo zauzimaš, to je okej, šta znam, tako, ono se, da, da, ja sam samo jednu. Jel? I to žena je ostavila, nisam ja. Dobro, dobro si prošao. Dobro sam prošao, je, znam neki koji su dobili po 10, 20. Da. A to je nenormalno, to je stvarno. I mislim, ono, baš su bezobrazni su, šta su to, tako, da, znači, dobio sam kaznu, prošlo je ono dobrih 10, 11 mjeseci od, od, od kad je, znači, stvarno, ono, pa niste normalni, čovječe, ko je to bezobrazluk, ono, dobro, okej,

1:36:35⧉ platio sam odmah. Vjerojatno je zato što su zagušeni, s toliko kazna, pa ne stignu više ni poslati. To su, bio sam onako, računao sam, kako ono, u prvih 3, 4 mjeseca, ne znam, ne znam, 20.000 su ih poslali, znaš ti koliko to, to su neke puste tone papira, to moraš, to moraš isprintati, oni su, unajmili su onaj Apis da to radi iz Zagreba, to su, oni imaju one postrojenja ogromna, koja to valjda samo cijeli dan, samo šibaju kazne. Nevjerojatno, ali opet kažem, na najveće moguće gluposti, na najmirnije, na sulude stvari, kažem, u 5 i po ujutro u nedjelju, koga ima na cesti, i sad ja ne mogu. Da, i to je malo ekstremno, baš ono, ili u 2 ujutro. Zašto to raditi? Ili recimo, zašto, zašto ne dozvoliti autobus prometu od, od, od 6 ujutro do 10 navečer, zašto ne dozvoliti od 10 do 6, recimo, da se ne naplaćuje, ako oni stanu tamo na, kupiti u, u dan i noć, mislim, nećeš nikome smetati, jer nema autobusa, znači, piši kaznu od 6 do 10 navečer, a između 10 navečer i 6 ujutro, ako je neko stao, ne znam, mi se vraćamo sa svirke, došli smo kupiti burek, idemo čaj, ono, ne možeš, jer će ti napisati kaznu, jel', a, a nema razloga,

1:37:50⧉ nikome ne smetaš, niti ćeš smetati, nema busa, ne prometuje tada. Je, mislim, to je smiješno, išli su iz jednog ekstrema u drugi, znači, jedan ekstrem gdje onako, to si, mogao si, šta god si htio, to jedan put godišnje bi možda se pojavio onaj prometni redar i nešto naplaćivao, i do toga da, e, sad ne smiješ duže od 59 sekundi, baš ono, nekako, čudno, nekako, stvarno iz ekstrema u ekstrem, ovaj, ali evo, tamo na Vidicima, gdje ja živim, dugo je, mislim, druga strana tog parkinga, na primjer, mi smo imali strašne probleme, tamo onaj, uzduž one Osme dalmatinske, ako znaš, brigade, ona ulica, glavna kroz Vidike, i čovječe, tamo su, ono, trotoari su krcati, znači, jedna i druga stvar, znači, doslovno imaš ovoliko prostora za proći. Za proći, e. Kad mi je, kad su mi klinci bili manji, su to u kolicima, znači, uz živi nogostup, ja moram izlaziti na cestu sa, sa, sa djetetom od godinu dana, ja sam, to sam toliko pisao o tome na stranici, šizio, slao, onako, baš sam, pilao sam s tim, onako, žestoko, i evo, to s tim kamerama je riješeno, i sad. Da, da, da. Ja, ono, nekako i mali mi ide u školu, moram priznati da mi je ljepše, onako, nekako, onako, i kad prolazim tamo, onako, mislim, ajde, dio sam ja, zaslužan za ovo, mislim, šalim

1:39:04⧉ se, ali. Nešto si uspio. Ne, ajmo reći da sam uspio, ali nekako je stvarno, onako, jedan, jedan civilizacijski, onako, korak unatrag, nemoj mi parkirati tu. Jasno. I kako tim ljudima nije, nije neugodno, onako. Pa, u tom i je stvar, zato su se išlo ovako, vjerojatno, ekstremu, jer mentalitet naš je takav, ono, on će doći na kavu dolje i parkirat će auto točno na cestu i pit će kavu, i ako vide redara, i onda će, e, nemoj, sad sam tu, ono. Sad sam minut samo. E, mislim, i zbog toga se dogodilo sve ovo, jel', taj ekstrem, jer ovima ne ide u glavu, ono, pa nemoj što radi, jel'. I to uopće nije bilo u javnom diskursu, to sam, na primjer, jedan novitet je, onako, što sam ja preko stranice, znaš ti koliko sam ja znao dobivati jako gadne komentare, je, ti miša, šta su se zajapurili, ono, kužiš, sad ih onako, tako ih malo i šemaš, kužiš, ono, neko ljudima nije sviđalo, ono, ha, jebote, a sviđa ti se tu da se ne može proći, to je okej, mislim. Da, da, to je, to nema problema. I onako, ja bih, znaj, bih onako u komentar staviti, čekaj, ono, ne smeta ti, ne smeta ti to šta kršiš zakon, i onako, koja ti je kazna, evo, dobio

1:40:15⧉ si na, na Facebooku post, umjesto da dobiješ kaznu, da ti ga digne pauk ili nešto, budi sretan, šta fali. Tako je, e, upozorilo te je. Ali onako, ali nije im se sviđalo šta, nekako se valjda se malo pričalo o tome, onda je to u gradsku upravu, ajme, to nam je problem, sramotina, svamo tamo, i to je nekako dospjelo u, u diskurs je dospjelo, ja mislim, jer to nikada prije nisam čuo da je iko to problematizirao. Da, da, da. Pa parkiram na nogostup, nema ljudi di, čekaj malo, ono, kako misliš nema ljudi di, čovječe, tu prolaze ljudi, mislim, ono. Jasno. Ne možeš uvijek ni, ni na cestu, ne, neko nije, nije okej, i ovaj, tako malo po malo, eto, sad su taj, ekstremno to rješenje s tim kamerama, ja isto, iskreno da ti kažem, nisam toliko za tu, nekom je to distopijski, jer onako su, kako ono, 250 su ih stavili. Ne, ne, znam. I više ih stavljaju i nove stalno, to je onako. Ko da je nekako otvaranje Pandorine kutije, onako, za nekakav stil Kine kasnije, da bude, možda neće ovi, a za 20 godina ne znaju šta će to biti s vremenom. Tako je, ovo je početak, zato. Da, da, e, onako. Naj, naj, super mi je bilo kad sam pročitao, nedavno neko istraživanje u SAD-u, mislim, na koji način oni to idu, znači, bili,

1:41:28⧉ kako je ono bilo pitanje, da li bi bili za to da vam se postave kamere u kuću, da kontroliraju obiteljska i druga nasilja, i nekih trećina je odgovorila da. Šuti, miša. Da, da, da. To je ogroman postotak, trećina je odgovorila da, znači, u kojem smjeru to idemo, jel'. Ha, evo, vidiš kako Kina izgleda sad, sa tim isto pametnim kamerama, onako, te odmah face recognition, točno, aha, bio si na tom i tom trgu, 20 i 38 i 54 sekunde, i ne znam šta, onako, baš je ono, tehnologija koliko, i dobro, dobrog daje, toliko nekako ima i baš onako tamne strane, onako. Mislim. Gadno je, ono. Upravo to, nekakav je napredak, a i ne znam uopće što znači napredak, evo, uopće, meni nije, ja smatram da, tvoja osobna sreća je, ajmo reći, nekakav cilj života tvoja i sreća tvojih bližnjih, jel', i sad, šta to znači, šta je nama AI donio, ono, evo, osim što nam promatra aute, i evo,

1:42:41⧉ okej, bit će tu neki napredak, ja sumnjam da mi sad živimo, da smo osobno zadovoljniji nego što su, ne znam, ljudi bili 80-ih, tehnološki napredak je evidentan, ogroman je, ali da li mi osjećamo neko veliko unutarnje zadovoljstvo i sreću, nisam baš siguran, da smo, da smo mi sad nešto puno sretniji. Ha, da, ne znam, mislim, poslovi su drukčiji, ne znam ni sam. Sve je drugačije, je. Sve je drugačije, ali kažem, uvijek, nekakav moj cilj života nije ono, evo, sad ti moraš ovo, ti moraš ono, ti moraš biti uspješan, imati pusti para, ovo, ono, bitna je samo tvoja osobna sreća. I ništa drugo, znači, ako si ti zadovoljan sa 15 eura mjesečno ili 150.000 eura mjesečno, to je samo tvoja osobna sreća i tvoja osobna percepcija i doživljaj. I to posebno, onako, uspoređivanje s drugima, ja znam, onako, ljude koji, ono, ne znam, mora imati dobro auto, jer ne zna šta je. Ja vozim Krkljiv iz 2009., čovječe, onako, glavno da je neko. Moj iz 2002. Da, da je, da je siguran da ima ABS, volim da ima klimu, i to, a sad nekako, ono, nije, nije

1:43:53⧉ mi cilj impresionirati nekog na semaforu kog više nikad neću sresti. Upravo to. Zaboli me što mislim, i to, i to nema kraja, znači, uvijek ima bolji od boljeg auta, ono, kad dođeš do vrha auta, e, onda moraš jahtu imati, ha, nećeš valjda imati ono 9 metara, imaš ono od 15, onda je ona od 15, više, i tako to, i ne, nema, jednostavno nema kraja, moraš. Nema kraja. Moraš naći neku svoju, ono. Pa kad bi, kad bi to, to veliko bogatstvo, slava i bila indikator neke sreće, onda ne bi se masovno oduzimali živote svi ovi slavni i bogati, pa mislim, zašto bi, ne znam, jedan Hitler koji je M-leap, uspješan, bogat. Ko, Hitler? Hitler. A, Hitler. Hitler, a, a dobro, zašto bi se Hitler, ovi su leap, bogat, stvarno je bogat bio. Čekaj, zar se Hit ubio, ja sam mislio da je, da je. Hitler, onaj. Znam, znam ko je Hitler, ali zar nije on. Ubija se, ubija se. Ja se ubija, mislio sam da je, da je. On se ubija, ne znam, Chris Cornell se ubija, a mislim, koliko njih se ubilo, ono, baš. Da, da. Ne znam, Kurt Cobain, recimo, ono, od ovih najpoznatijih, ali da je to mjerilo nekakve sreće, pa ne bi onda bili oni toliko nezadovoljni i sebi oduzeli život. Je, istina, kužim, da, da.

1:45:05⧉ Mislim da je najbitnije osobna satisfakcija, pa šta god to bilo, jel', ali to nećeš postići kroz sve više i više stvari i toga. Je, je, to, to ti ne, ne pomaže, mislim, lijepo je imati novaca da se ne moraš misliti za neke stvari, ali onako, ne znam, ima to. Nekako, nekakvu bazu, da, da, da, imaš pokriveno, da ne moraš misliti šta ćeš sutra ist, ili, ili di ćeš živjeti, to bi bilo. Pravi račune, kako ćeš platiti. E, kako ćeš platiti račune. A sad ovo sve iznad toga, jednostavno, možeš ako želiš, ali nije potrebno. Da, da.

1:45:39⧉ Ništa, Gorane, ja mislim da smo dovoljno upilali ljude, reci mi. Jesmo. Znači, kad si rekao da ideš na Antarktiku, sad brzo. 25.2., već sam kupio avio kartu, letim 25.2. Reci mi gdje te ljudi ovako mogu pratiti, znam da si na Facebooku si aktivan, jel' tako. Pa e, na Facebooku i to, nisam otvarao druge društvene mreže, već mi je i Facebook previše. Već ti je Facebook previše, da, da, da. Hoćeš onda šta, hoćeš postati nešto. Sigurno ću. To te vrijeme, rekao si da će se Šibenik i pokrivati koliko može. Pa sigurno ću nešto pisati, i jedino sad ne znam, sumnjam da će na Antarktici biti Wi-Fi-ja, iako sad sa ovim Starlinkovima i svim, zemlja je potpuno pokrivena, ali ne znam, sumnjam da će biti, čak bih volio da ne bude, da ono baš bude 12 dana da sam potpuno diskonektiran doli na Antarktici, i da niko ništa ne zna, pa kad se vratim ću nešto valjda. Ništa, ajde, ja bih volio da dođeš, ovaj, na emisiju dok si još svježe, ovaj, na podcast, mislim, dok si svježa, da čujemo kako je bilo kupanje. Može, evo, ako me ne strpi infarkt, ovaj, kad uđem u more, ja ću doći. Ako se vratiš, onda, onda se vidimo.

1:46:50⧉ Tako je. Ništa, hvala ti puno, baš je bilo dobro. Nema na čemu. Pa eto, pozdrav svima, ljudi, do iduće epizode,ćao.