Franka Lokas; o bojkotu trgovaca, poslovanju u nas, treniranju i prehrani

0:08⧉ Pozdrav svima, dobrodošli u još jednu epizodu "Druga strana medalje". S nama je danas gospođa Franka Lokas, poduzetnica, frizerka, i još mnogo toga; o tome ćemo danas malo popričati. Franka, dobrodošla. Zapravo, ti bi meni trebala reći dobrodošla, jer sam— A, dobrodošla. Nalazim se u tvom frizerskom salonu, tu u centru— Nije moj, ovo je suvlasnički salon— A, suvlasnički, opet ti sa još jednom osobom— Ankica Cvitan. Ankica Cvitan, okej, okej. Znači, vas dvije vodite ovo... ovaj, prije ste bili na lokaciji stare pošte, sad ste... to jest, nasuprot stare pošte, sad ste se preselile— Pa morali smo početi negdje. Tako da smo krenule od tu, ali kako se s vremenom taj posao toliko proširio, nama je ono postalo malo, i onda smo tražile neki drugi adekvatni prostor, i našle smo ga. Jako lijepo, baš, baš je puno bolje od starog. Dobro, onaj stari je bio nekako uzak i, onako, nije to bilo to— Uvučen, uvučen, je, je, i onda smo mi uvijek sanjale kako ćemo imati salon, dvorište, cviće, ono, kao, ma daj. I došle smo do toga. E, super. Aj, baš mi je drago, jako je lijepo. Ovaj, nego, vidio sam na Instagramu, to jest na Facebooku, šibaš storije s klekova i fitnesa, vidim da se baviš se...

1:20⧉ mislim, baviš se, treniraš, ili imaš, ideš na individualne treninge ili kako— Idem na individualne treninge. Ja sam ti još amater, znači početnik. A kad si krenula? Aj, ima 6 mjeseci da sam ti ja to— Je, to je početnik, da. I mogu ti reći da nisam ja to sad skroz zavolila, znaš, meni je to još uvijek mučenje. Mučenje je još uvijek— Mučenje. Znači, dođem tamo, legnem, ja ne mogu, ja ne mogu, i to još uvijek traje. I moj trener uvijek kaže, ono, ti ćeš to tako zavoliti, i ja samo čekam da svane taj dan da ja to zavolim. Ali to se još nije dogodilo. A znaš šta kažu, to je barem godinu dana do prvih nekakvih rezultata— Tako mi je i on rekao. Ne, rezultati su ti već tu, znaš, nije to samo fizički, to je i stvar i mentalnog zdravlja, i znaš, ono, ima tu puno segmenata. Je, je, istina je— Izgled je jedna od, znaš— Je, ja sam već 3 godine i i po, skoro. S tim da sam 2 sam— Ti si bolji od mene. Je, ha, mislim, i ja sam se kasno sjetio, sa 37 godina, u guzici, ja bi trenirao— Pa ja sam bolja od tebe po tom pitanju. Ne trebalo, samo je prispek— Neću te pitati koliko imaš godina, znam da se to ne smije, ali ovaj— Je, je, je— Nemam ti ja problem s tim. Mislim, ja jesam, ja sam u mladosti sam bio dosta, onako, debeljuškast, da budem fin prema sebi— Ja sam ti cijeli život takva.

2:31⧉ Šta? Pa nisi ti nešto debela, ajde— Nisam debela, ali sam jača, razumiješ, to je takva građa, ja sam svjesna toga— Dobro, dobro, dobro. Ali ono, jel', mislim, moraš raditi, mene je, počela su me leđa boljeti, počelo je, znaš, puno je tu stvari, nisi ti više u 20-ima. Je, je, počne sve to nekako— E, a nisam ni stara toliko, pa sam računala, imam ono, neke kao bolesti, ljudi, ono, što priđu u 50-u, pa računaju, ono, bolje to lagano krenuti na vrijeme. Je, je, ovaj, da, ja sam onako, dosta sam biciklirao, dosta onako, volim to baš, i onda, isto sam tako, imao sam nekih problema sa, s tim tetivama u ramenu i nešto, i meni, i gledam baš jedan podcast, ovoga, Joe Rogana, i neki lik priča, bio mu je neki gost, kao, kako ne bi, prvi trening kad radiš, da ne bi smio imati upalu mišića, i to je sad, onako, Rogan ga pita, pa dobro, kako misliš, vamo-tamo, i sad on kaže da je, da ne bi trebao, ovaj, se forsirati, onako, s malim težinama u početku, jer zašto to sad spominjem, jer sam ja, znači, prije te 37. sam par navrata pokušao nekakav trening, isto tako bi, ono, došao, tamo bi se izrazvaljivao, ne znam, 2 tjedna ne bi mogao pomaknuti, i nekako ne bi nastavio.

3:42⧉ I, ne znam, ja dobijem motivaciju, ajde, idem ja pod stare dane krenuti— I napraviti nešto. I upišem, ovaj, Orcinus, tamo u, na Baldekinu u gradu, isto sam, ono, s jako malim težinama u početku, znači, to je sve bilo 10-15 kili, one sprave i to, ali nekako, osjećao sam kako mi se, onako, i tetive i mišići, sve se to nekako razbuđivalo, i stvarno u početku nisam imao te upale mišića, i onda sam nastavio tako, ovaj, znači, prije 2 godine samo, i onda sam krenuo kod, na grupne treninge, i to je tek bio level up, našao sam baš dobru ovu trenericu, tamo na Meterizama, Martina Perković, shoutout, odlična je, ovaj, i tako, baš je, baš je razlika. A reci mi, kako tebi izgleda sad, tih 6 mjeseci, kakvi su dojmovi? Moj početak je bio brutalan. Brutalan. Mislim, ne znam, znači, sa storijem sam krenuo, praviš puni sklek, to je već— Strašno, i je. Fantastično za ženu. Da, to je upravo zahvaljujući mom treneru. Na svaku moju"ne mogu" možeš, ajde, diši, ali boli me, diši, ali ne mogu, diši. E, razumiješ, on je taj koji mene stalno, ono, mislim, da, vjerujem da ne idem na individualne treninge, da, teško bi se ja sama natjerala.

4:56⧉ Znaš, ono, kreneš, staneš, kreneš, staneš. Ali ovdje je bilo, ono, kad si ušao u to, nema više stati. Moraš ići. I tu ti je, ono, znaš, naučiš se u pod tim težinama funkcionirati, shvaćaš, ono, kad misliš, probijaš limit, u biti, sam sebe izazivaš. Misliš, ono, sad je ovo, to je to, i ja više ne mogu, i onda vidiš da možeš još. Pa možeš još. Ali ti to preslikavaš i u život, razumiješ, kako tu, tako ti tvoja svakodnevica nekako je kvalitetnija, ti si kao čovjek drugačiji. Ali dobro, mislim, kažem za taj sklek, jer znam žena koje tamo sa mnom treniraju već dugo, nema šanse da puni ono naprave. Vidi. E, a bome, ma svaka čast. Nije to, malo tu možda i genetika, ovo, nije to samo— I vjerujem da i genetika ima zašto. Da on tebe tira, mislim, tira i Martina ove, pa ništa, znači— Aj, ja ću, ja sam isto u početku, kad smo krenuli, ja sam pala na pod, i ja sam, ja ne mogu. Ne mogu. Možeš. Ne mogu. Pa 1, 2, 3, 10, razumiješ, ono, znači, stvar je i volje i, a ne znam, možda i genetika. Ja mislim genetika i tako, ali dobro, mislim— Moguće, moguće. I isto tako, ja sam, ja sam onako, dosta visok, i to, to je meni onako, dosta problema, ja mogu— Aj,

6:07⧉ nemoj se izvlačiti, ima i viših od tebe, pa isto— Ima, je, i svi— Pa peglaju sklekove. Je, pa mogu ja sklekove, ali ne mogu, mogu možda 10-ak, nije sad to nešto, koliko ih ti možeš u komadu. A, sigurno 10, a ovo dalje je upitno, znaš, jer ovisi, jer već četvrtu seriju kad radim, neću to odmah, znaš, ono, već mi se ruke tresu i nije mi dobro. I nije to jedina vježba koju si radila, to— Ne, mi radimo neke ružne, znaš, ono, idemo dok ti dođeš opet do tog, o. A, kao, koliko ti treba, bit će sat vremena, jel'? Pola sata intenzivnog treninga. Prije toga ide istezanje, zagrijavanje, plank, znaš, ono, napravio on meni jedan baš, baš dobar trening. Ne da me ubije, ali ga dobro, ono, osjećam. Eto. I sad s menom krene i mlađi sin, i najmlađi sin. A jel', koliko ima godina? Sad smo svi, najmlađi ima 5 godina, 5 i pol, stariji ima 15 i pol. I sad smo svi u tome. Je, i moj isto mali hoće, stalno, često me zna pitat kad ću s tobom, kad ću s tobom. A ima 11,će sad, a ne znam, trebalo bi, ono. A, čuj, moj dođe, on se, ono, igra, više se, to je kroz igru. I dok ja odrađujem sav taj trening, moj trener malo njega preuzme, pa se bavi s njim, i meni je to skroz okej.

7:18⧉ I vidim da njemu odgovara. I ako ima volju, mislim, zašto bi ga eliminirala, neka ide. Ma apsolutno, to ja mislim da od malih nogu treba, treba početi. Pa treba, pa će on sigurno odrediti jedan dan, jel' on to želi ili ne želi. Pa da, da, da, mislim, ili se s nečim drugim počne baviti ili nešto. Kako to izgleda? Reci mi, jesi prehranu, jesi li— Morala sam. E, nema tu šale. Ja sam ti ovisnik o čvarcima. Bože, ali stvarno sam ovisnik o čvarcima. Znači, ujutro idem u dućan, kupim čvarke, dobro, pojedem ih do podne. Navečer mi je već kriza, jer nisam kupila čvarke. I sad ja sam toliko tih čvaraka, gledaj, ja to ne mogu opisati. Čekaj, voliš domaće? Možda ideš tamo na selo negdje, ovaj— Ja, ja ne mogu vjerojatno kroz vrata proći, to je horor koliko ja mogu tih čvaraka pojesti. I dobro, i onda sam rekla treneru, ono, pisala kako se hranim, i kaže, ona tu ne vidi ništa sporno. Osim čvaraka. Ček, ček, kao, pa dobro, i čvarci, nije to toliko loše. Ali ja kažem, ali, Antonio, to su 2 kutije dnevno. Ali, Franka, ali Franka, moraš prestat s tim. I sad ja, ono, aj, dobro, mogu ja to, mogu ja to, evo, već stvarno dugo se tog držim, malo je, ono, gricnem radi gušta, ali niti upola kao prije.

8:29⧉ I sad mi je ostala još jedna ovisnost, to ti je ovisnost o nesu od vanilije. Čokolada. Nes od vanilije. Nescafé od vanilije. Ja to moram popodne popit, znači, to je nenormalno. A dobro, to je valjda kalorijski i nije strašno, šta sad. Ali ne znam, 2 većih, znaš, nisu baš zanemariva. Koliko staviš cukra? A ne stavljam ti ja u to, ja to pijem isključivo na vodi, ili ako je mlijeko, onda ti ja stavim bademovo mlijeko. Ja to mlijeko uopće ne pijem, ništa što ima glutena, znači, šećere sam potpuno, od, da nije tog nesa, ja šećere uopće ne unosim u organizam. I to već 4, više od 4 godine. Groove ne idem uopće. On u mom meniju ne postoji. Znači, meni ti je prehrana bazirana isključivo povrće, voće, meso. Da, pa to je dobro. I ti moji izleti sa, sa nesom i taj čvarkom nesitnim. E, hoću ti reći. Ja sam isto kruh izbacio, ja imam već sad, puf, od 2016. Ali nisam ja njega zbog kila izbacila, znaš, nego sam ja primijetila kad ja pojedem kruh, da se meni nenormalno počne spavat. Je, je, pa kruh je za... Znači, ono, katastrofa, i sad jedem normalno, ne jedem taj kruh, puna sam energije, to je ono, nebo i zemlja. Je, je, pa ja sam, mislim, to je počelo slučajno, nekako par dana nismo kupovali, ne znam,

9:42⧉ nekako se tako poklopilo, i onda nekako skužim, jel' nam to uopće treba. Jer onako, ne treba. Jer ne treba. Često nekakav prilog, i onako, nekakva krumpirina riža ili nešto tako. Niti to ti ja ne jedem. Znači, ja ako ti nešto kuham, gdje bi trebala ići riža, ja ti stavim ječam. Ili leću. A zašto ne voliš rižu? Pa nisam ti, ja kažem ti, nisam pobornik tih nekih ugljikohidrata, ja ti to tako pazim na te stvari. Znači, ja uzimam ječam, on je složeni ugljikohidrat, njega možeš stvarno, ono, nije strašan, i kad ga pojedem, osjećam se dobro. Jer ugljikohidrati su važni za te jake treninge i to. Ali složeni, da. A dobro, to sad svaki uvaljivat, razumiješ. Pa dobro, nije dobro od cukara. Kriva, pa te cukare, mislim da, ono, uopće nam je potpuno dobro razumjeti ljude kojima stvarno fali šećer, ali opet i zato imaju adekvatne zamjene, znaš, ono, treba im baš cukar. Da, i meni cukar je baš loš, i ne samo za... Jako loš, jako loš. Ne samo za debljinu i kao, za srce, za ovo, za ono. Za sve, za sve, to su baš studije pokazale. I tako sam ti ja to skroz eliminirala, lagano me prati muž u stopu, i ovaj stariji mali, a mlađi se još ne da. Ne da se još.

10:54⧉ Krafna. A dobro, znaš šta, dica se, ja mislim, i oni rastu, njima, njima je netko i oprašta. Mada, isto ne volim da, da, da je puno ovih. Pazimo, znaš, pazimo na njega. Nekakvih grickavica, nekakvih, ono, onako, kad sad, ne znam, baba ili netko, onako, donese brdo toga, da, ja onako. A, ej, ko je babinka došao u kraj? Ne možeš ti babu spriječiti da baba sprema palačinke, to je nemoguće. Fritulice, sve, sve će baba spremiti, a mali će sve pojesti. To je tako, znaš sve. Da, da, da. Znači, ali imaš nekakav cilj, ti je šta onda, jel' želiš smršaviti, želiš samo. Zdravlje, i fizičko i mentalno. Mene ti je u biti u ovom smjeru natjerala ta anksioznost. To ti je bio moj prvi susret s tim prije 2 godine, znači, dobila sam takav strašni panični napadaj da ja, ja nisam mogla sebi doći. Prvo sam mislila da je srce, ono, uvjerena da je srčani, a ostala sam sama kući, muž je radio, a ovaj stariji je bio u školi, mlađi u vrtiću. I ja došla kući, nešto krenula usisavati, odjednom, ono, lupanje srca, ne mogu doći do zraka, kao da realizacija, ono, tu si, ali nisi tu. I ja, ono, zovem mater, ja kažem, mama, zovi hitnu, ja ti imam srčani.

12:08⧉ Ono, a šta bi ti mislio? I žena, šta će, zvala hitnu, i došla hitna, a ja, ono, ha, ali to je bilo i povraćanje, groznica, znači, oblelo me, ono, dobrano. I dok su oni došli, u biti, kad su oni ušli, a meni dobro. E, spojio mene na onaj EKG, sve ono, vidi se malo, jel' te, oscilacije, tahikardije, tlak malo divlja i to, ali ništa prestrašno, znači, nije srce. Ja kažem, što nije srce? Nije. Pa šta mi je? Oni su se počeli smijati, jer, ono, ali nije ni smiješno, prvo mi je to bilo grozno u tom momentu. A je, pa nije baš smiješno kad te nešto... Nije smiješno, ne. I to se ponovilo i drugi dan i treći dan, razumiješ, ja stalno na hitnoj. A vrati me s hitne, sve u redu. O, Bože. I onda je došla kolegica kod mene taj treći dan, i mene opet uhvatilo. Opet. I, ovaj, onda sam njoj rekla da zovem našu tu psihijatricu koju mi poznajemo, i ja kažem, ovo je očito nešto drugo u pitanju, meni ne znam šta više. I ja sam došla, a, došao mi je muž s posla, i doveza me, ušla kod nje u ordinaciju, i ja kažem, ja, Rajka, meni nije dobro, meni nije, ja sam poludila. I onda se ona nasmijala, kaže, ovaj, ma nisi poludila, kažem, to ti je, doživjela si jedan panični

13:23⧉ napadaj, to je stvarno ljudima, ono, to je nemoguće objasniti čovjeku koliko je to strašan doživljaj. Znači, tko to nije doživio, ne može to razumjeti, jer ne možeš ti objasniti to. Naravno, ako te uhvati te to, i onda misliš da je tko zna šta, i onda još više i više. Imaš onaj blaži, znaš, ako mene je baš, ono, dobro bila opra. I onda je ona meni dala neku terapiju, i to je kao, bit će ti bolje. I ja sam nju, ono, sve poslušala, šta je ona meni rekla, la, la, la, vratila se kući, došle su moje dvije prijateljice koje su istu stvar doživjele jedna godinu prije mene, jedna dvije godine prije mene, prošle kroz istu situaciju. I sad, tu ti dolaze strahovi, znaš, ti se bojiš izaći iz kuće, ti se bojiš ostati sam u kući, ti se bojiš sjesti u auto, sam strah na strah, ali, ali nema realnog straha. Znači, ne postoji, ali ti se bojiš. E, a to je iracionalno, nije tu... Zato što ti se dogodilo nešto na što ti nisi mogao utjecati. I sad, aj, šta ćeš sad. I ja govorim mojoj Mateji, ona došla, i ja kažem, ja, ja, ja ću umrijeti. A kao, ona meni, aj, aj, možeš misliti, a s čim si crtala ovo? I dok sam ja njoj objasnila s čim sam ja to crtala, meni nije ništa.

14:34⧉ Kaže ona, ali vidiš, moraš skrenuti misli, ti uopće ne smiješ misliti o tome. I tako, zahvaljujući prvenstveno mojoj psihijatrici, mojoj obitelji i mojim prijateljicama, ja sam se iz tog uspjela izvući. Znači, s vremenom, čak i ako bi, ja sam znala voziti, i vidim semafor, o, gotovo, umirem. I onda sam namjerno sam se izlagala, znači, idem opet na taj semafor, pa ću opet ići, pa ću opet ići, i s vremenom to nestaje, jednostavno prestaje. Zato što ti shvaćaš, tvoj mozak shvaća da ti nisi u stvarnoj opasnosti. Znači, svaki put se treba iznova izlagati toj situaciji koja te plaši. I ne samo kod tog paničnog, nego kod bilo čega u životu. Znači, kad osjećaš strah, moraš doći tu. To je najbitniji dio. A jeste, uopće stvarno je bitno. Ako će ovo ikome pomoći tko je ikad to doživio, ja uvijek o tom otvoreno pričam, moja Mate nije za to, kao, ne smiješ to svakome, znaš kako mi to po selima radimo. A je, znam. Znaš što će ti reći, poludila si, ovako, ajme meni, znaš, jer nisu ljudi dovoljno ni educirani ni obrazovani. Možda i jesu, pa su možda, ono, kako to objasniti, ne

15:48⧉ zanima ih, radije će ti, znaš, ono, zalipiti etiketu i ti si riješen slučaj. A s obzirom da toga ima puno i previše u današnje vrijeme, ja sam ti, ono, pobornik da se o tom puno, puno, puno treba pričati s ljudima, jer ti možeš u jednom trenu čovjeku spasiti život. Da, da, kužim. Eto, to sam ti, e, to ti je bio taj početak, gdje ti u stvari moraš promijeniti svoj život iz korijena. Onakav način života koji si prije vodio. I krenuo si tu, si onda i trening isto uvela, da. To ti je to, to ti je to. Ja sam ti jako introvertna osoba, znači, postoji Franka koja je jako druželjubiva, pričljiva, i postoji Franka koja kad dođe kući, ne, ja želim samo svoj mir, mir. Ali nije ni to dobro. Ali ti radiš s ljudima cijeli dan. Ja radim s ljudima. I sad ti shvaćaš da to više ti ne možeš biti zatvoren u kuću, ti moraš komunicirati, družiti se, šetati, kretati se. I onda sam ja u biti potpuno okrenula svoj način života. Pusti suđe, pusti sve, sve ostavi. Kupila robota, kupila sve što je trebalo da radi umjesto mene, a Franka se spremi, ide piti kavu, ide u šetnju, ide na trening, ide na masažu. Radim sve što sebi i jednom, jedan dobar period, kao, nisam priuštila.

17:03⧉ Zašto? E, ne znam. Da. A dobro, bit će to dobro, samo nastavi, i mislim da je najvažnije što ono gdje ljudi često ne kažu da si ti, da ti tako, ali kod tog treninga nema tu sad što idućih x godina, to ti je cjeloživotno, naprosto. Ok, neke periode ćeš možda manje. E, to meni tako strašno zvuči. Jer ja sam pitala trenera, ja kažem, čekaj. Olakšat će ti se to. Antonio, hoću ja ovo morati cijeli život raditi. Da. A kaže, da. A Bože, ja kažem, u šta sam se ja uvalila. Ali dobro, razumiješ, jer ti osjećaš tu puno benefiti kod sebe. Mene zbog mog opisa posla bolu leđa, boli, znaš, sve te to vuče jedno drugo, i sad više, na primjer, ja te bolove ne osjećam. To ti je jedan od motiva zašto ja još idem. Kad se sitim one boli, pa sam mislila, vidi, sad je nema, ajde. I to su nekakve, ono što kažeš, benefiti za i svakodnevne stvari, tipa, na primjer, ja puno lakše uz stepenice idem. Mislim, nije da sam prije se, ono. A di su ti hormoni? E, i to isto je nekako sve. Sve u organizmu što dolazi u balans. Vjerojatno mi se i testosteron povećao i sve je to nekako, sve je to dobro. I ne znam, stvari tipa, mogu puno dulje stajati. Na primjer, kako sam onako visok, znalo bi mi prije dok su mi leđa bila slabija, onako,

18:16⧉ morao bi sjesti već nakon sat vremena. Sad mogu, brate, koliko god hoćeš. Pa naravno. Nekakav koncert, nešto, onako, se baš sjetim, čovječe, ja sad već na nogama 3-4 sata i nekako uopće me. A ne osjeća. Uopće me ne zove sjesti. To ti je moj posao, znači, to je. E, ti dosta stojiš. 8-8 sati na nogama, normalno da, ono, znaš, počnu te boliti noge, bez obzira i na cipelu i na sve, leđa, ta sredina leđa, vrat, mi svi imamo uredno problema s tim. I sad ti to vidiš, od kad sam na treningu, to je prestalo. Prestalo, super. Ajde, znači. E, to ti je motivacija. Da, samo do smrti moraš, sve okej. E, ali idem ti ja i kod kiropraktičara, samo da znaš, idem ti ja i na masaže. Znači, ti to tijelo koje će morati raditi još puno godina, moraš održavati. Da. Nema tu filozofiranja. Da, to je dobro. Reci mi, ovaj, kod, kod, kod salona i to, kako je, kako znam da poduzetnici su, kao prvo, smatrani ste, onako, automatskim lopovčinama i to. Mi smo ti teška margina društva, znači, mi smo ti. Je, je, znam, mislim, vidim to po, po, onako, i po komentarima, onako, ono, poduzetnik je jednostavno lopov, to, to je. Da, mi smo lopovi. Ne znam je li to, ono, još od ostavština, od komunizma ili nešto.

19:26⧉ Ostavština je bila, rado prihvaćena ostavština. Da, da, da, gdje tad netko nije ni bilo privatnika, i ono što je bilo, ja ako ne znam šta je, si mogao biti ugostitelj, i ne znam, niti ovako, frizeri možda, nisam si, valjda to, da, tako nekih par tih, ovaj. I kako danas je, kakva je realnost, kako bi rekao, poslovanja, znam da ima jako puno regula, jako puno morate dadžbina davati, znači, to je, koliko ja nekako shvaćam, prilična pljačka sve skupa, ono. Je, mi kad smo se upustili u ovo, mi smo bili takvi optimisti, i ja i kolegica, znači. Čekaj, kad ste krenuli zapravo, šta si rekla? Kad smo se upustili u svoj. E, to, to, mislim, već ima, već 6 godina i više. I sad ti misliš, šta ti tu imaš, imaš doći, raditi, ići kući. Doći, raditi, ići kući. Možeš misliti, možeš misliti. To valjda većinom na papire trošite vremena. Aha. Na papire, kažem, trošite dosta vremena. Svi su se, mislim, onda smo otvorili taj salon, to je bilo, ono, skoro 2 mjeseca ganjanja, samo papira. Fali ti pečat, fali ti broj, fali ti, molim vas, na ta vrata, molim vas, na ta vrata. Da, da, fali pečat, fali papir. To je, ali uvijek ti nešto fali, znači, uvijek ti nešto fali. I sad mi, ono, taman pri kraj, kao, pa nemamo šta više, sve smo živo pripremili, nema šta.

20:38⧉ I šta smo došli nešto zapečat raditi, a fali vam. Ona rekla, fali vam. A nas dvi, hahaha. Ono, je li ozbiljno? Je. Tako je taj, tko priživi papirologiju, mislim. I sad mi ti, sad znaš kako inflacija šiba, ono, nemilosrdno dalje, svi toćutimo, mi smo isto ljudi, bez obzira šta smo privatnici. E, a ti si, najgori ste vi. Mi smo najgori u društvu, ali sreća šta nismo na čelu države, jer bi svi propali kolektivno. Uglavnom ti, ovaj, mi ti, mi smo dizali cijene, bili smo prisiljeni na to, ali s tim da ti se mi uvijek držimo u nekim okvirima. Znači, ako si digao cijenu, ne možeš ti dignuti 20 eura, 10 eura. Ti pratiš to, znači, ako ti je materijal iz mjeseca u mjesec, ali to je, to je tako, poskupljuje, ti to moraš pratiti. To je tako. Pa normalno, da. Pa nećete valjda u negativnom bilanci. A da, ali opet, s druge strane, moraš voditi računa da ti ljudi, naši ljudi, njima je ovo sve luksuz. Znači, ti ne možeš staviti cijene kada smo Beverly Hills. A dobro, a mislim, ali i ne možeš. Ali gle, ti, Vladimire, ja bi onda manje radila, više novca imala. A ovako mi više radimo.

21:49⧉ E, ali to je sad ono gdje dolazimo do, tu to regulira tržište, tako sad ne znam, napamet govorim, ako je neka frizura ženi 50 eura, na primjer, kod svih drugih u gradu, a ti staviš 90. Ha, šta će se dogoditi? Nije, nije stvar bezobrazluka, nego je stvar u tome da neće nitko doći. Ne, nego će doći. Znaš zašto? Zato što je bila u tom i tom salonu, a svi znamo da su tamo, šta ja znam, frizure u zlatu. E, o tome ti ja pričam. Znači, mora se malo i pohvaliti. Pa kako nešto nudiš specijalno za to, ali. Ne, ne, ne, ne. Neka ti je stvar samo imena. Ako me razumiješ o čemu ti pričam. Razumijem, ali ni tu ne možeš pretjerivati, ja mislim. Isto, mislim, kolika može biti razlika u kvaliteti. Ima kolega koji stvarno, po tom pitanju, svaka im čast. Mislim, ja nisam tip koji će samo u svom salonu, ono, prati kosu. Meni nije problem ući u bilo koji salon. Meni su to sve kolege, ja ti nemam konkurenciju. Znači, to su baš isključivo moje kolege. Radimo skupa, skupa smo u istom košu, borimo se. Zna nam se dogoditi, ne možemo primiti baš taj dan nekoga ili taj tjedan. Ja to uredno pošaljem kod bilo koga od kolega. Nemam problem s tim. Čak i ako je to moja stalna mušterija, žurio se, nema problema.

23:00⧉ Evo ti moja ta, ta kolegica. Nema, mislim, i da je konkurencija, mora biti zdrava konkurencija. Pa ćemo malo međusobno, ono, čast, pa ćeš ti reći, vidi, ja imam onu K8, jaku masku za kosu, više ja ti imam našu, i malo, ono, dijeliš iskustva što se tiče toga. Nikad nisam voljela bolesnu konkurenciju. Znači, sad ću, meni je to tako strašno. Ja sam sa većinom kolega, neke uopće ne poznajem, jer ja sam tip koji nisam pretjerano zainteresirana. Ono, s kim sam imala kontakt, s njima sam još dan danas u dobro.

23:33⧉ I mislim, i ja i kolegica, to je jednostavno, takve smo osobe. Nego, imam jedno jako ozbiljno pitanje za tebe. Ajme mene, nemoj biti preozbiljan. Ovo je ozbiljnije, ne ide od ovoga. Kakve frizure je teže raditi, muške ili ženske? A, ovisi ti o osobi. Ozbiljno ti kažem. Pa ja ozbiljno pitam. Imaš jednostavne frizure, a komplicirane ljude i obrnuto. Znači, nama svaka frizura leži, jer mi. I od muškaraca šta dolazi? Vladimire, mi radimo skoro 20 godina, smo u toj struci, znači, tebi to više ne predstavlja nikakav izazov. Ne, ne, pitam jer vam dolaze muški isto. Naravno, imamo i muški i ženski salon. I sad ti sve ovisi tko sija ispred tebe.

24:10⧉ Pa nekom smeta dlaka tu i tamo, i tu i tamo. A neko sidne i kaže, odlično. Da. Sad ovisi sve tko ti je došao. Kažem ti da nije stvar u frizurama. Ja sam jako nezahtjevan, tako da samo, samo režim i to. E, znam da nisi zahtjevan. Ali ne, imaš ljudi koji strašno, ono, ah, tu mi je, gore mi je, spusti, digni, znaš, ovisi. Pa dobro, pa to je okej, šta, mislim. To, mi smo ti, to ti je ono kad kažu, vi ste i psiholozi. Jesmo, mi smo i psiholozi. Znači, ti, kad ti ona uđe ili on na vrata, mi već toliko znamo, znamo pročitati osobu i znamo otprilike u kojem će smjeru to ići. Sad ti se tu prilagođavaš njima, oni koliko-toliko tebi. Bitno je da je, ono, meni je uvijek bitno kad radim tu frizuru, da ja vidim da nema greške, da je to ono šta je bilo željeno, da smo mi to uspjeli postići. E, sad, nije svak uvijek oduševljen, niti ja mogu goditi svakome. Ako nama mjesečno ode prođe, ne znam, preko stotinu ljudi, ja stvarno ne mogu svakome ugoditi. Normalno, da, da, jasno. I neko će uvijek biti nešto nezadovoljan. Većina je zadovoljna, to smo skužili po poslu, po recenzijama, vidimo, većina ljudi je zadovoljna.

25:23⧉ Nama ti je puno stranaca, na primjer, dolazi ovdje i oni ti se svake sezone uredno vraćaju. Mislim, ako ti to nije jedan znak da radiš dobro posao. Ništa mi nije palo na pamet da će ovi turisti, da će dolaziti nešto specijalno. Pa nama ti ovdje, vidiš, mi od kad smo otvorili salon, kako su krenuli ti, baš, to ti je Amerika, Njemačka, Austrija, Švicarska, to su stvarno ljudi od svugdje, Bosna, Srbija, od svugdje ih ima, Slovenija. Kako su ušli, tako se svake godine vraćaju. Vraćaju. Isključivo tu kod nas. Neke čak ništa ne radu.

26:01⧉ Ništa, kad se vrati, evo, imam prijateljicu koja ide u Švicarsku, ona ne radi ništa, nego čeka da dođe tu, da joj mi sredimo. Onda, mislim, a to ti je ono kompliment. A, vjerujem, da, da, da. I to, i često te frizure dosta dugo traju, za žene, mislim. Traju, e, ovisi šta radi. Kako se to radi? Znaš, to su ti pramenovi, na primjer, imaš balajage, imaš one klasične pramenove, to ti je nakon što to isheklaš, još 3 sata ispred sebe vidiš, ono.

26:29⧉ Znaš, to, e, to su ti te neke radnje koje stvarno traju dugo, tu moraš biti precizan. Vidjeli smo dosta i nestručnih radova gdje se zapali kosa, izgori kosa. Mislim, ja uvijek rećem od sebe, strašno volim dugu kosu, zdravu kosu, ne bih voljela da meni to netko napravi. Tako da se stvarno, kad si u tome, ti si sav u tome. Od prvog trena do zadnjeg ti to radiš, ono, kao, ne mogu ti, ka po PS-u. I sad, koliko smo mi tih glava već napravili i to, i te se žene uredno vratu.

27:01⧉ Jer sad razumiš. Razumijem, pa to je veliki kompliment. Znači, salon je tip koji se ljudi vraćaju. Mi imamo svoju stalnu klijentelu već godinama. I ljude koji su došli, koji su se tu zadržali. Sad vjerojatno prepoznaju kvalitetu. O cijenama neću pričati. Svak zna s koliko raspolaže i koliki mu je budžet i koji luksuz sebi može mjesečno priuštiti. Mislim, evo, ja idem na privatne treninge, ne može sebi to svak priuštiti. Budimo realni. A je to. Ali to nije kriv moj trener. A to je tako kako je. Što bi preporučila nekome tko kreće tek u biznis frizerskog salona, koje bi dala savjete ovako kad se netko počinje zainteresirati za to? Šta bi ti preporučio nekom tko želi postati roditelj? Pa ne znam, da nađe partnera i da se uhvati posla, što drugo.

27:52⧉ Znači, ovo ti je isključivo odgovornost pojedinca. Znači, ti si jedan i ti si glavni i odgovorni. Sve je na tebi. Bilo kakav problem, bilo šta. Mislim, ti moraš biti svjestan da je nama bolovanje luksuz. Jasno, da. Dobro, ti imaš i partnericu, pa ajde, vi jedna kako imate zaposlenika. Imamo, ali i toliko posla da i ne može ona vući sve sama. Znači, mi smo imali situacije gdje smo bile na bolovanjima, gdje je jedna stvarno vukla za obe. Nije to, sad ću ja jedna odraditi, nego je to posao za dvije osobe i kad jedna fali, to se jako osjeti u ovom poslu. Vjerujem, da, da. Godišnji su ti isto luksuzi. To, to svak mora znati tko se upušta u ovakav podvig. Šta bi ti još rekla? Mislim, prednost je što si sam svoj šef, ali opet, kažem ti, s druge strane ti to ima i svojih nedostataka. Sad to treba izvagati. Danas imaju one nekakve poticaje i to, države možda su to. Mi smo upravo, mi smo s pomoću poticaja otvorili taj salon. Mi nismo imali nikakvu pozadinu, znači ni mame, ni tate, ni, jednostavno smo same krenule u to. A uvjet je da ti moraš biti nezaposlen, znači ti nemaš nikakva primanja i

29:06⧉ krećeš. Ali imale ste. A imaš tekuće troškove, pazi, sve to ide, razumiš, sve ti to moraš pokrivati. U početku ste valjda samo dvije, vas dvije to radile ili niste još imali zaposlene? Mi smo ti krenule same, za nama je došla naša bivša naučnica iz starog salona, s vremenom smo nju osposobile i zaposlile. S vremenom je i ona odlučila da je ona prirasla, što je prekrasno. I ja sam se uvijek nadala da će ići, ono, znaš, i ona u ove vode, ali je samo promijenila adresu. Znači, nastavila je raditi isto u salonu, samo u drugom salonu. Ali to si, ti si opet jednog radnika izvukla. Jednog frizera, to ti je predivno. Da. Imamo ti mi za sada četvero naučnika, imamo curu na stručnom. I sad ti gledaš, ono, znaš, kroz koju godinu ti se pokušavaš od njih izvući nešto. Ja znam da, ono, znaš, nama su znali govoriti kao, pa nećeš joj sad sve pokazati, pa ti sutra otvori kraj tebe, pa, znaš, ono, pa ti bude konkurencija. Jer mi to tako ne gledamo. Znači, te cure kad dođu kod nas, budu dica. Ti s njima to sve prolaziš, to su te tri godine, nije to samo posao u pitanju. Puno toga šta mi s njima izgrađujemo ih i one same sebe i, znaš,

30:21⧉ to su isto čari tog posla. Da, da, shvaćam. A ovaj, mi smo se inače, za gledatelje, mi smo se u koroni upoznali, jer ti fali ta, ta vremena. Strašno mi fali. Strašno ti fali. Upravo je ona bila jedan od uzroka moje anksioznosti. A pa da, to je svima jasno. Znači, ono je bilo prestrašno, prevelik pritisak na sve nas. A kako je bilo poslovanje tebi? Mislim, ti radiš s ljudima, to je tad bio smrtni grijeh, ono, s ikim doći u kontakt, pa na šta je to ličilo. Bože dragi. Znači, ja imam bronhijalnu astmu, sjajno, na račun toga sam dobila potvrdu, nisam trebala nositi masku. Meni je pod maskom bilo raditi, ono, ne mogu to opisati. A s druge strane, izlazu studije, maska ne štiti uopće. I sad tebi, ono, zdrav razum, ono, pa šta me mučiš, razumiš? Pusti me, Bože, da dišem. To je bio teatar. Ali za sigurnost, za poslovanje ti to nije utjecalo uopće. Posao je išao normalno, kako je i bio. Dobro, a trebalo je, kako vam trebalo je naručivati? Znam da je bilo nekih. I sad smo i ostali na tom sistemu. Mi nismo prije ovako radili. Znači, mi bi ti, ja bi došla oko ure i po, već bi bile ispred salona pet, šest žena i onda bi ona. Pa to je definitivno pozitivno. Ja isto kod frizera se sad i za brijanje se naručim.

31:33⧉ Sad su se svi navikli već, čak i mi, meni je sad ono. Manje izgubiš vremena, lijepo dogovoriš se, ne znam, u 11 i po dođeš i odradiš. Točno, točno, svima. Ali ti opet, kad naručuješ, moraš se dobro, jako dobro organizirati. E, da, da. To ti je to. Pa onda imaš neki posao gdje malo zapne, pa se produži, pa. Je, to je uvijek rizik, malo možda ono. E, to ti je taj nedostatak. Nafera nešto, da, da. E, to je baš bio sigurnosni teatar, znam, kad sam jedan put sam išao tu kod nekog u gradu na brijanje. I sad ja s tim maskama nisam baš bio oduševljen. I zalaje on na mene, a moraš, moraš masku, ajde, dobro, stavim ja masku. I sad ja kažem, brijanje, ako lijepo mu je skinem, i ja kažem, šta sad, ne treba, a je, a znaš, a mislim, kako ćeš me brijati s maskom.

32:16⧉ A šta da ti pričam. Da, da, to je. A mislim. Dobro, prošli smo kroz to. Vladimire, da je bilo lako, bome nije. Nije. I meni je to tako bilo, ono, strašno. Mislim da je jedan od najstrašnijih perioda, iza rata. Mislim, ja sam bila dijete u vrijeme rata. A joj, sad se slabo sjećam rata, ali sjećam se dobrog rata. Slabo se i ja, ali ne mogu reći da se ne sjećam. Ovo mi je nešto, toliko strašno bilo da ti to ne mogu objasniti. Je, je. Pa mislim, to je baš onako, bila je masovna histerija, ja priznajem, ja sam u početku. E, to je to bilo. U početku isto bio nekako, ostani kući, ovo, ono, ali, ali kad se to počelo razvlačiti na mjesecima i kad je bilo, ne znam, na primjer, meni je bila prijelomna točka, kad je, mislim, u New Yorku ili negdje izašla neka studija kao da, ne znam, trećina populacije prebolila to. I ja sam sad očekivao, ovaj, ne znam, ili nešto, solidni neki broj, ja sam očekivao, ok, super, opasnost je prošla, sad se vratimo u neku više-manje normalu. E, čovječe, ne, to je nastalo, pa maske ne štite, pa štite, pa trebaš ovo, pa trebaš ono, pa onako, sve luđe mjere. Znaš šta, bilo je puno stručnjaka i puno stručnjaka. I svaki tu neko vidio. Koga ćemo slušati. Svaki tu vidio neku svoju prigodu da, da nešto.

33:27⧉ Evo, sad kažu baš Faučija, ne znam, vjerojatno će ga goniti jer on je, na primjer, uopće nije imao zakonsku osnovu, ni nikakvu znanstvenu osnovu za to. On je stavio, kao mora biti razmak 1,82, jel' koliko je rekao. On je to priznao, sad on je to tek tako bubnio. Je, pa puno je tu bilo. Ali, Bože dragi, ti si to bubnio, ali netko te shvatio stvarno ozbiljno. Mislim. Znači, najsmješnije, imali su, znači, prije korone, imali su nekakve pandemijske protokole, puste, vamo, tamo, i to su, i bili su razumniji, samo čisto nota bene, i nekako normalniji, i rekao bih onako, primjereniji. I onda kad je nekako krenula ta panika, to su jednostavno sve bacili u smeće i sa tim ludostima krenuli. A šta, u strahu su velike oči i ljudi su se toliko smrtno pripalili. Je, razumijem, ja sam se isto tako uplašio. Šta god bi rekao, oni bi tebe slušali. To je uvijek tako. Ali mislim da je tu, tu je znanost i te ustanove i te, te su izgubile strašno puno kredibiliteta jer su nekako dosta su lagali, dosta je tu bilo, je tu svega. I ja, ja jesam onako uvijek bio čovjek i od znanosti i od sustava i vjeruj mi, nekako ono, čovječe, ja, jako me to nekako pogodilo i onako dan danas, onako, kad mi sad nešto kaže, e, za zdravlje, ovo, ono, mislim, kako ti ja mogu išta vjerovati, ne znam, ne znam jel' ti vjerujem ili.

34:42⧉ Znaš koliko se to poljuljalo povjerenje kod ljudi. Pa je, kako neće. I onda mi, znaš, ono, pratiš malo, ne samo naše medije, malo pratiš i svjetske medije. Pa vidiš koliko su kontradiktorni u nekim stvarima. Naši viču, slušaj znanost, ali znanost je i s druge strane svita, pa onda ovaj ovo, ovaj ono. Pa mi smo se našli u jednom trenu, više ne znaš koga slušati. I onda, a onda su krenuli, ti si antivakser, ti si, ma nisam antivakser. Pa da, da, mislim. Ne možeš mi to tvrditi. Nisam nikad ni u jednom trenu negirala koronu. A ti si mene tako, ono, demonizirao. To je strašno. Ja tebi to, na primjer, nisam radila. Ja mislim na tebe. Znaš šta mislim? Ti napadi, ti. Ali onda opet, s druge strane, razumiš da je tu taj strah kod ljudi bio prisutan. Ti kad si, kad se bojiš, ti ne možeš biti racionalan. To, to je. Je, je, ma mislim, ono, u početku, ne znam, dječja igrališta su za. Ajme, ono je strašno bilo. Onda ono kao vi ste. Pa sad to sabotira. Ko je izjavio ubojice baka i djedova, netko je. Je, je, to, to. Pa moj mali je došao, kaže, a šta ako ja odem kod bake i dide pa ih ubijem. O. A da, užas, užas, baš onako. Jel' vidiš, to su sad ti, na primjer, to ti je, u svakoj je tako kad je izvanredna situacija, kad su virusi, kad su

35:53⧉ ratovi, ovo, uvijek ti se netko nađe, znaš, da malo. Tako je s tim. U suma sumarum je da, ne znam, sad idući put kad bude možda nešto i gadnije, tko će više iko išta vjerovati. To je onako baš. A i baš onaj, baš čitav. Profučkali su, jednostavno. U Americi su sad već pokrenuli su se i sudovi. I baš je taj Fauči prozvan. Jer je ispalo kao on je ipak i financira. Pardon, mu je dao za sve od 2000, ne znam ni ja koje. Sad ćemo vidjeti šta će Trump reći na to. Uglavnom, nije ispalo, on je financirao taj laboratorij u Wuhanu. Mislim, to je neosporan. A, na gain of function, da, da, da. Pa to je teški bio skandal. I meni to bilo smiješno. Da, da, da. I onda se praviš blesav da je došla sa šišmiša. Mislim, znaš ti, jako je dobro što si ti financirao. I onda je to bilo, ono, jedno vrijeme je bilo, znači, to je probila je vijest kao da je lako moguće virus otišao iz tog laboratorija u Wuhanu i to onda. A sad je i potvrđeno. Ovaj, i onda nisi, znači, ne znam, Facebooku bi te blokirali i to, a nisi smio reći ni slučajno. Ma, Vladimire, baš sam sad pročitala. Ovu zadnju studiju, oprosti što te prekidam, baš se, ovaj, sad su oni taj, jel, virus proučavali i sve, baš, baš je, on je u biti njima ili pobjega ili je pušten iz

37:03⧉ laboratorija. A mislim, nebitno šta. A prodali su nam priču o šišmišu jednom. Ono, šišmiš ni kriv ni dužan. Ali htio sam reći, i onda, znači, nakon što nisi to smio ni zucnuti u javnom prostoru, onda odjedanput se Biden ili Fauči ili ne znam više tko, ono, pojavi, pa znate, pa možda ipak je, više nisu mogli to držati. I onda si to smio reći na Facebooku, onda, mislim, to, baš su prilično mračna vremena i nekako onako. Jesu, jesu. Bio sam, bio anksiozan i to, i zato ono kad je, i zapravo je ljude, na ono, kad su na koncu počeli izlaziti, na primjer, Covid potvrde su dosta. Ali meni je već i prije Covid potvrda sam bio lud. Meni je zapravo to cijepljenje nekako i najmanje bilo bio issue u svemu tome. Meni je sve bilo, sve mi je bio problem, sve. Znači to što ja nemam slobodu kretanja, to što mi prisiljavaš me na nešto što ne želim. Znam da pacijent ima pravo odbiti lijek, ali ti, taj lijek, ti mene, ono, siliš. A s druge strane tvrdiš da nije to prisila. Pa, Bože dragi, ono, tko je ovdje lud? Je, je. Je, jako se to guralo, neki mediji su odigrali tu ulogu. I mislim, ali ovo ima svoje posljedice. Evo sad, ne znam, ove vlade nekakve etablirane gube lagano, gube

38:17⧉ lagano vlast. Mada ne toliko, ja mislim, zbog korona mjera i to, nego inflaciju sveopću koju je to uvelo. I to na, na zapadu, bar birači kažnjavaju dosta inflaciju. Kuže ljudi više nego u nas da netko vlada najviše. Da, oni kuže tamo više nego mi ovdje. Da, i nekako kazne više, ne toliko zbog korona mjera, nego zbog inflacije koja je to. Jer, jer su sve države sad odjedanput zbog tog nerada, znači, stani kući i spašavaj svijet. Ovaj, to su neke trilijune dolara su upumpali. A di su ti kašnjenja na preglede? Što je neke stvarno koštalo glave. Znaš, to nije umro od korone, nego zbog korone. Bilo je tu svega. Ja razumijem i, na primjer, u kući ima zdravstvene djelatnike. Ja znam da ni ljudi se nisu tu baš snašli iz prve, znaš. Oni su dobivali direktive kako se postavljati, protokole koje su morali pratiti. Nije ni njima onda bilo, nije ni nama, nije ni njima, nikome tu nije bilo u toj priči lako. Je, bili su jako pod pritiskom, ako si samo. Ogromnim pritiskom. Slučajno nešto, ono, imao protiv, to izgoni i čovječe. Nema. Tako da je ono. I nekako i taj znanstveni svijet je, samo ih je par, kako se ono zove, onaj, ne znam, onaj

39:29⧉ Great Barrington Declaration, na primjer, su. Sad ti moram reći da, znači, prije dvije godine sam ti ja lagano morala prestati pratiti to i čitati, jer ono, znaš, sve sam ti rekla što se dogodilo zbog tog mog stanja, mene je to uzrujavalo. I dalje. I sad ovo u zadnje vrijeme sam opet, samo sam malo išla da pohvatam opet te končiće što se to u međuvremenu tu izdogađalo i vidim da to sve lagano sida na svoje mjesto, što bi mi rekli, znaš. Samo, vremenu treba vremena. E, a onda je nama u onoj situaciji to izgledalo da, ono, nikad neće imati kraj, ono. A je, je, pa definitivno nekako. Samo strpljivo. Nije izgledalo dobro, ono. Nije izgledalo, ne. Da, da. Ha, i sad je, mislim, korona još uvijek tu, samo nekako nikog više nije briga, ne znam, krenulo. Dobro, jer sjećaš se ono kad je bilo kao priča da se pojavio Omikron, dolje gdje je bila Južna Afrika. Da, da, više se, više nije pojavio. Pa je znanstvenica, liječnica, izašla u javnost i rekla da ovo, ovo je ništa, prehlada. A ovi naši na zadnje noge. Ne, on je još opasniji, on je. Da, da, je, je, jer se mora. Jer se moralo reći da nastav sad dokud ide, ide. A pratio si ono kad su isplivale one poruke, razgovori sa onom od Ursule, s

40:41⧉ onim mužem njezinim, koliko su cjepiva, testova, čovječe, ljudi su profitirali. Da, da, da, bio je teški, to je baš onako. Nakačila se mafija na to i to. To ti je uvijek tako. Kriminalci. Ili su ratni profiteri, ili ovako, virusni profiteri. Uvijek su negdje profiteri. Da, da. Ali, ali znaš, ali to ti bude obično na uštrb nas naroda. E, to je problem. Da, da, ma je, mislim, dosta je tu ljudi nagrabusilo i to, ali nekako je reakcija je jednostavno bila pre, pre suluda i to je ono. I to je sad onako, sad se čude, ajme, nitko više ne vjeruje medijima, ovo, ono. Kako će vam vjerovati? Gotovo je to. Mislim, to su onako profučkali su to. Kako će vam vjerovati kad ste dobili direktivu šta ćete i kako ćete pisati i. Ali ja mislim čak pre direktive, oni su, oni su to nekako. Oni su guštali u tome. Baš su, mediji su posebno tu. Ej, pazi, oni su živjeli od klikova. Oni žive dan danas od klikova. Pa sad razmisli. Znači, breaking news, breaking news. Šta je sa? Puše bura, breaking news. Pada kiša. Je, padao snijeg. E, ali gledaj, ja, ja uvijek kažem ono, kako se oni na to, ono, znaš, love. A vidiš, mene prva klik. E, puše bura. Opet si me navuka. Evo, prva ja, na primjer. Ja uvijek nasjednem na to. Da, da, da. Lukavi su. Htio sam te pitati, jesi zadovoljna sa na Šibenskom mostu, sa, sa, ti sa križanjem?

41:57⧉ To je bila velika, to je bila velika kontroverza prije pet, šest mjeseci kad je pušteno. Sad nema sezone, pa smo svi izuzetno zadovoljni. Čekamo sezonu da opet budemo grintavi i nezadovoljni. Znači, znaš šta je sezona kod nas? A, znam šta je sezona. E, pa sad razmisli ti o tom raskrižju. Aj sad, pokušaj razmisliti. Kako to sad izgleda? Pa, isto kao i prije, više-manje. Samo malo netko još koja traka. Nije isto kao i prije. Kako nije? Pa di si, kako je prije izgledalo tamo raskrižje? Pa, mislim, imao si. A isto kao i sad. Mislim, koja, koja je razlika? Stvarno sad nisam siguran. Ajde, ima sad kad se ide desno prema Vodicama, malo je nekako ono više jedna traka i to. Šta se događa nama kad idemo od Zatona i Rasline? Misliš prema gradu? Krećemo lijevo. E? Šta se meni u sred sezone dogodi? Ha, moraš čekati da ovi s mosta, ovi koji idu prema mostu i, i, i sve. Znači, čeka se dugo. Hoće tamo, hoće prema Panorami. Dobro. Za sad je dobro. Ja, meni je okej. Znači, sad nema tolike gužve, nema prometa. Ograničili su i tu brzinu na nekih 50. Neki se držu, neki se ne držu. Ali vidim da ima i kamera gori. E, kamera, ja mislim da to. Pa kad skužuju da je kamera, onda usporavaju i daju nam dovoljno fore da se možemo priključiti.

43:09⧉ Sad kad krene sezona, vidjet ćemo šta će biti. Meni je samo bilo ono, aj, opet ti svi razni stručnjaci, jedni su za, jedni su protiv. Narod se diga, buni se. A onaj koji je odredio to napraviti, napravio je to svakako. I šta meni tu smeta? Šta se opet ti ne slušaš ljude? Znači, ti uopće ne slušaš kad ti se nešto govori. A mislim, zar nije ovo demokracija? Oni su uhvatili nekog, to sam čuo, da je to nekakav projekt iz 2000. i ne znam, druge, treće, nešto prilično staro. Kad je bilo puno manje prometa i svega. I, i ne znam što su se toliko opirali da bude taj nesretni kružni tok. Kao, ne može nama. Kao zbog mosta. Zato što bi onda se stvarao krkljanac na mostu. Čekaj malo, bili su. Dok su bili radovi, čovječe, godinu dana bi bila ogromna kolona na mostu. Mislim, o čemu pričamo? Aj, mislim, ajme, nemoj me više o tom pitati. I zašto bi bilo, mislim, pa, pa ide to nekako. Ne bi to bio problem. Slušaj, sad to funkcionira. Vidjet ćeš, kažem ti, kad dođe to srce sezone, kad je taj promet, da mi znamo stvarno stati, čekati i čekati. Strpljen, spašen. Zašto nije išao kružni tok? Ja ti nisam školovala, jel? Što bi mi rekli.

44:19⧉ Ja ti stvarno ne znam to reći. To bi trebao netko stručniji od mene reći. A da, ja sam jedini razlog čula taj da je to zbog mosta. Ne znam kako ti je. I da su oni čak mislili u dogledno vrijeme da će oni to spojiti na Stankovačku, Benko, jel? Stankovačku. E, da, da, da, tu cestu. Sad šta će biti, ja ti nemam pojma. Mi za sad strpljivo, lipo, lagano kid svih ovih godina, jer nema izbora. Reci mi, jesi zadovoljna s ovim busevima šta su uveli? Ili imaš kakve? Znam da ima. S čim? Busevima ovim, narančastim. Ja, ja ti godinama već se ne vozim u busu, tako da ti ja to ne pratim uopće. Ne znam, nešto sam čula da su, a, to su ti gradske te linije. E, gradski, gradski, već ima dvije, tri godine to. Ne znam, na primjer, mi ti za Raslinu subotom imamo liniju ujutro oko 6. I mislim, vidiš šta ti, nisam, ne mogu ti pričati kad ti nisam u toku. Nisi u toku. Stvarno nisam u toku i sve što bi ti sad rekla, bilo bi naklapanje. Znači, ja moram to provjeriti, jer ne znam. A čekaj, di ti mali ide u školu? Ide u grad ili? On je srednja elektrotehnička. Aha, onda ide busom ili ga vozite vi? Ide on busom, ali to su školski busevi, koliko ja znam. A, to su školski. Znači, to opet je nevezano uz ove buseve. Da, da, kužim, kužim. Nisam baš čula da se netko žali, da je, ne znam.

45:32⧉ Ne znam ti to reći. Ja, mene su upravo ti busevi natjerali da idem polagat, by the way. Ja ti, am, i došao u subotu ujutro, idem ja radit, došla na stanicu, nema busa. Kako nema busa? Ukinuli bus? Aha. I tako sam ti ja momentalno već, to je bila subota, ja sam već u ponedjeljak bila u autoškoli i došla polagat. Kako to, a nisi do sad, do tad? A, svašta ti je tu nešto bilo. Da ti ulazim u moje neke osobne razloge, ne mogu.

46:03⧉ Da sam mogla, mogla sam. Glava, vjerojatno glava. Pa koliko si imala godina? Ja sam položila, Bože dragi, 7.35, sa 30. A dobro, nije to sad nešto ekstra strašno. Je, sa 30 godina. Nije nešto, ali je uvijek bolje kad si mlađi. Znaš, manje si ukočen, manje ti imaš te strahove. Ali ovako kad si stariji, onda si puno i oprezniji. Možda je to bolje za, za mladog vozača. Znaš, ono sve paziš, gledaš sve. A mladi su nadobudni i onda ono. Da, da, da. Kakav je. Ima sve svoje. Kak, molim? Ima sve svoje. A, ima sve svoje, da. Kako je, kakav je život u Raslini inače? Jesi ti zadovoljna? A meni ti je to idealan život, znaš. Ja ti, kako smo stalno ovdje okruženi ljudima, uvijek je gungula, reva. Znaš, uvijek se nešto događa. Ti si baš i odrasla tamo ili? Ja sam i rođena i odrasla dolje. Znači, cijeli život živim tu, što bi mi rekli. Meni ti dole odgovara strašno. Evo, sad izvan sezone, dole je ono mrtvo selo. Nema nigdje nikoga. To ti je idealan moment za moje šetnje. Nadam se da ima bar kafić. A dobro, nisam ti ja baš tip da ću sjest u kafić. Meni je to, ja volim na zraku, volim prošetat. Imam ove moje nemajke, znaš, mi to zovemo nemajke. Svaka ima, dica su nam generacija.

47:13⧉ I onda se tako uvijek spojimo, pijemo kavu, šetamo, čak ulamo. I meni to strašno odgovara. Ja ti nisam tip od ono velikih nekih, znaš, događanja, gungula. Sad, jel to odgovara mladima, baš mladima dole? To bi trebao pitati njih. Meni ti je ovo idealno. Dobro, tamo se možete lipo kupati i to. Mir je, znaš. Ono ti je baš dole ono, doći i odmarati se. Jesi imala štete oko onog požara što je bio? Kaj je bilo? Nemoj mi ništa govoriti. Jedva sam, ja ne znam, ne znam. Jel ti je došlo do kuće, do vas? Da, točno do kuće. I uhvatilo nam je bilo gore Loznicu. I tu je susjed, da nije on vidio, aj zdravo. Uglavnom smo, ono, u zadnji čas smo pobjegli. Ja sam ti, ja i kolegica smo radile jutarnju smjenu taj dan. I, ovaj, vraćale se s posla. On je bio daleko, dole negdje na Benkovačkoj cesti. I baš nas dvije komentiramo, kao, ma ne, ma neće ovo kod nas. Vitar je, puva još, ono, relativno je bilo okej. Ali ja, kako sam nju iskrcala, došla sam do kuće. Bila sam nešto kod svekra, 15 minuta. Zvoni mi mobitel. Kolegica inače živi u Zatonu. A njezini imaju kuću na vrh Zatona. Znači, skroz na brigu.

48:25⧉ I znači, ja dođem kući, prođe 15 minuta, zvoni mobitel, kolegica zove da je gori mami i tati, štala i kuća. Znaš ti kojom je to brzinom došlo do nas? To ti se dogodilo, dogodio onaj, to se, ne znam kako se to zove, vitar, neki nezgodni, koji jednostavno, kada si ti vidio? Kada je atomska bomba pala? Je, vidio sam slike, ja. Bože, ono je bilo strašno. I tamo ona cesta prema Stankovcima, na šta ono liči? To je baš bilo zastrašujuće. Užas. I uglavnom sam ti ja izašla na balkon. Ispred su bili svekar i susjeda. I ja gledam, Bože, ovo ide direkt na nas. Direkt. I ja njima vičem, ono, ja kažem, morat ćemo bježat, ovo ide na nas. A meni svekar kao, ajde, smiri se, sidi, neće ovo kod nas. Susjeda kao, ajde ti si umorna, skuhaj kavu, zapali, smiri se. A ja, Vladimir, znači, sekunda do katastrofe, meni nitko ne vjeruje. Valjda su vatrogasci bili gore zaokupirani, tako da ti nije bilo sirene, nije bilo upozorenja, ni ničega. Samo mišje smo vidjeli.

49:27⧉ I ja vidim da je to gotovo, zove me mate, kao, bježi iz kuće, jer ovo će odmah ići na vas. I ja spremila ovog mlađeg, starijeg, ja kao, moramo ići, gotovo je. Pola vodu, ono osnovno, i krenem iz kuće. Znači, ti možeš vjerovati da sam sad zaboravila da ja vozim i da mi je auto ispred kuće. Sve. Ja krenula trčat, sjetila se, Bože, susjeda mi je ostala zatvorena u kući s malom dicom, jer oni su mislili da to neće doći kod nas. Vratila se, kucam, ja kažem, Mare, bježi, ovo, evo nam, i doslovce ispred kuće požar. Da, da. I ona, ono, izašla i mi nizbrdo, a ljudi stoje i snimaju.

50:04⧉ Isuse. A ja kažem, ljudi, požar je, ulazi u selo. Ma kakvi, ne, oni snimaju. I ništa, mi dole s dicom došli, to ti je taj parapet jedan, znaš, veliko mulo. I tu smo tako stali s dicom. I dok sam ja, znači, od kuće došla do dolje, požar je već bio u centru sela. Aha. Dobro, aj, bar je onda. Sad ti samo možeš, ali to je brzina bila. To je brzina to došlo. Jer to nekako, one gore, oni mali komadići, onda što onda vitar. Šiške. Šiška je. Šiške. I onda zapali nešto drugo, pa treće, onda se to nekako sjedini. To ti je ljudima, izgorile su kuće, auti, i to je baš bila jedna velika šteta. Ja sam čak mislila, kod nas su došli Bilićani na kraju, oni su se organizirali. Baš moja biserka, Mikulandra, zove me kao, stara di ste, šta je? A ja kažem, ono, evo nas na mulu s dicom, dica puna pepela. Ne mogu ja mom objasniti da on stavi mokru majicu i diše. On, ne. I ja kažem, ja ne znam šta će ovdje biti, podavit će se, jer problem su ti dica, lako ti je za nas, razumiješ, ti ćeš plivat, snaći ćeš se. Kaže ona kao, ajde, ovaj, reci mi di ćete točno biti. Sad će vam poslati brodove po vas. Ja kažem, bit ćemo na vrhu, znaju svi di je parapet, ne možeš faliti.

51:14⧉ Kaže ona, ništa, reci ostatku ljudi da znaju, ono, di će dolaziti. I onda smo krenuli trčat dole po plaži, govoriti, objašnjavati ljudima da idu gore prema parapetu, bar ovim s dicom, da se spasu stari ljudi, bilo šta, ja znam. I tako su ti oni, ovaj, njih su Bilićani pokupili, vodili u Bilice. Mi smo među zadnjima ušli, tako da mi je ono slika ostala, kad se već taj dim lagano počeo provlačiti. I ja kažem, Bože, ovdje ima i mrtvih i nastradalih. Eto, tako je to u tom trenu izgledalo. Izgledalo, da.

51:46⧉ A dobro, onda, osim materijalne štete, je li itko. Svo zlo u tome. Znači, ja sam moju djecu pokupila, izašla iz kuće. Nije me palo na pamet, ja s malim djetetom, da ja izgorit će, napravit ćemo novu. Meni je, znaš, uvijek ti je, mislim, glava na ramenima, možeš napraviti, možeš izgraditi još. Ali, ali, ne znam, ono je stvarno bilo. Posebno u tim ekstremnim slučajevima, ono, da. To je bio ekstremni slučaj. Eto, baš ekstremni slučaj. Znam to kad je još se to i po noći još to divljalo. Bio sam se vraćao iz Pirova, bio kod nekog prijatelja. I relativno, znači, s magistrale se vidjelo to. To neću nikad zaboraviti. Baš je nekako bilo upečatljivo. Kao, onako, na dosta velikoj udaljenosti, taj jedan zid od vatre, valjda, ne znam. To mi je iz daljine izgledalo kao zgrada velika. I onda nekako mi je jasno zašto tu u principu ne možeš ništa. Šta ćeš ti. Ne možeš ništa. To su takve temperature, to si valjda na 30 metara od toga, te infracrveno te već te prži. Ti si ono kao, kao na gradelama si. Da, mi smo se vraćali bili baš iz Bilica tu večer, bilo je možda 10 i po, 11 sati. I baš smo prolazili kroz te plamene zidove. Znači, ti ideš, ja sam u jednom trenu mislila, ulazim direkt u vatru. Onda vidiš da nije, nego je to samo nizbrdica.

52:58⧉ Mislim, ono je, i onda sad se ti tu nađi i ti gasi. I šta je bilo, da su mogli ući u, da su puštali na cestu djecu, vatra? Mi smo prolazili drugim dijelom gdje su, tu su gorila još stabla i sve, ali se moglo. Znači, taj dio gdje je bio taj vatreni zid, tu su zatvorili skretanje, mi smo morali ići direkt. Ali mislim, vidiš ga, razumiješ, ideš iz daljine. Imaš osjećaj da ulaziš, da ćeš sad ući u njega. A u biti nije. Ti ideš prema njemu, tu je bila i policija i vatrogasci. Mislim, to je bila borba, ne znam, eto, šta bi ti rekla. Ne ponovilo se. Valjda neće. I ja se nadam da neće. Ovaj. Vidio sam na Facebooku da podržavaš bojkot. Možeš to malo pojasniti zašto? Ja sam, na primjer, protiv, pa možemo onako malo prodiskutirati. Možemo, evo, to sam već, smo o tome sto puta, već smo sad polemizirali, pričali. Zašto, šta, to sam ti rekla, znači, a mislim, opet se ponavlja, neće ti nitko doći direkt kod Plenkovića i tražiti rješenje. Tražiti da spusti cijene. Nego će ljudi ići linijom našeg bojkota. Za to nije njegov posao, ne, za to ne. A, očito nije. Njihova domena je da će zamrznuti cijene. I on je učinio puno s tim. Ako me razumiješ. Da, to je isto jako, mislim, kad god se u prošlosti pokušavalo zamrznuti cijene, to

54:11⧉ uvijek završi katastrofom i nestašicama i tako. Ne znam kako će to izgledati u praksi. Vidiš, opet ti kažem, nisam školovala za to. Da. E, pa da, da. Ali mislim, uviđaš, kad građani uviđaš neki, da je problem. Problem mi imamo već godinama. Ti se problemi talože, ali se ne rješavaju. On riješio 10 problema, jedan, i to je to. I onda se još novih izrodi. Ne znam, više možda je stvar baš toga njihovog rivalstva, možda je stvar nedogovora. To je koštalo i Raslinu, ono, u jedno dogledno vrijeme, gdje je Raslina, na primjer, od grada dobila 0 kuna u proračun. To je bila kao kazna zašto je dole izabran SDP. I sad vidi mene, apolitične, ono, do besvijesti. Meni to nije jasno. Niti je meni to normalno. Čekaj, kako misliš, kako bi Raslina dobila išta? U koji proračun? Raslina je dio grada Šibenika. Tako je. Ali mi moramo dobiti novce u proračun. Šta je to bilo, komunalije? Više nisam ti dovoljno upoznata. Znam da je, to ti je bilo vrišteći naslov, 0 kuna. Za požar ili za nešto drugo? Nisam skužio. Za izgradnju šetnice, za neke stvari. A to, da, da, da. Mislim, pa to, mislim, grad radi non-stop. Kažu nešto, uvrste čak u proračun, i onda kažu, ovo neće. A čekaj, ne možeš, ali to je onda bila kazna.

55:22⧉ Kako ne razumiješ to? Da, da, ali mislim, to oni kažnjavaju, oni puno tako. Niste vi tu jedina. Ma da, ma mislim, ja to pratim. Pa znači šta nas uništava, valjda politika. Pa da, mislim. Eto. Koliko su, ne znam, tamo u Njivicama su, odugovlačili su s nekakvim ulicama, šta, nisu imale rasvjete, ni asfalt, ništa. To 2014. Burić govori, evo, sad ćemo iduće godine. Dobro, to su njihova ta obećanja. Ali ne možeš se ti zbog tih svojih stranki i to osvećivati ljudima. Jel sad razumiješ o čemu ti pričam? Razumijem, da. To je katastrofa. U svakom slučaju, mislim da je bojkot na potpuno krivu adresu. Znači, trgovci nisu krivi za poskupljenje svega u lancu. Mislim, i evo, i frizerske usluge su isto poskupile za svoje to šišanje. Da, mi to malo isto pazimo, znaš, ali hrana je neophodna. Je, je, ha, mislim, moraš se i ošišati. Opet, svi na kraju, valjda, ja mislim, velika većina žena dolazi. Da, na primjer, evo, mi smo stavke šišanja i to nešto, znaš, što ti ne ide ni materijal, ni šta ja znam, ostavili. Pa možda smo ja neurodigli u svih ovih godina. Znači, mi ipak tu malo pazimo. E, ono što je materijal, što nama stvarno iz mjeseca u mjesec to šiba gore, to ti više ne možeš pratiti. Usluge koje se, di ide materijal, to smo morali dignuti.

56:37⧉ Mislim, kako, ti moraš pratiti tržište, ne možeš se ti sam popratiti. A to je sad inflacija, ona apsolutno svakog pogađa. Nije samo, to je ono što želim reći. Dobro, onda tražimo rješenje, jel tako? Ali ne od trgovaca, nego šta će tu trgovci napraviti. Pa onda ti preusmjeri sve te ljude da idu gore na Markov trg. Teško ćeš to postići. A trgovci nisu aktivisti. Ne mogu oni govoriti, e, nemojte nama, idite pred vladu. Mislim, stvar je u tome da. Oprosti, ali evo, baš, moja mama je trgovac i slaže se s bojkotom. Zašto da ne? Jer računa, ono, bar negdje nešto da se pokrene. Nama jednom, ono, sve što se malo pokrene, nešto znači. Jer mi spavamo, već godinama, ti si to već davno zaključio. Da, ma jasno, ali opet, ako sad, znači, ovo će sad će vlada vidjeti ovo kao signal, oho, rulja, nešto hoće da se napravi. Super, ne krive nas, koji smo zapravo krivci, znači, i dizanje masovno plaća i ti svi. Čekaj, ti si smiješan skroz. Kad god je vlada prozvana, šta bi se dogodilo? Pa dobro, ali zašto nekog okrivljivati tko nema, tko nije krivac tu? Ali vidi, ja tu ne vidim da netko nekog okrivljava. Ali imam problem s tim kad se nekog krivog okrivljava. To neću nikad podržavati. Mislim, to mi je, ajme majko.

57:48⧉ Ti moraš, na primjer, ja bi isto prva, da sam digla sad cijene usluga puno više nego što je meni ošla cijena materijala i drugih, šta ja znam, davanja, da pačate pozivam da me bojkotiraš. Jel me razumiješ o čemu ti pričam? Mi sad gledamo koliko je to skupo. A kako će bojkotirati ako su svi frizeri. Kako su u Sloveniji puno niže cijene. Kako su okolo, svih, oko nas, svugdje puno niže cijene. Manje troše, državna je potrošnja puno manja. Ali svi su, sve je pogodila korona i pokrenula inflaciju. Da, ali nisu ovako, na primjer, baš je izašao graf povećanja, na primjer, izdataka javni sektor. Tu je Hrvatska apsolutni šampion, mislim, Plenković je digao. Mi smo treći, jel? Ne znam, 50-60% je digao svima plaće, svi su to pljeskali. I sad ono kad dođe inflacija, haha, trgovci su krivi. Ajme, to smo baš, baš smo neki da imali o tom razgovor. Kao, meni je diglo mirovinu, a ja kažem da ti još pet puta digne. Ti ne možeš popratiti više tu inflaciju. Da, da, mislim, neće to pomoći. Opet se vrtiš na isto. Ne znam, ja sam ti, nisam pobornik, nemam ništa protiv trgovaca. Kažem ti, moja mama je trgovac. Znači, nemam baš ništa protiv toga. Za svaki bojkot jesam, za svaki prosvjed jesam. Za sve što se ljudi budu, budu, bunu, tražu, ja sam uvijek za.

59:01⧉ Znači, ono, pa ti ni kao roditelj, ono, ne plješeš djetetu na sve da je dobro napravio. Upozorit ćeš ga, reći ćeš, kaznit ćeš ga. Šta god treba, znaš, ono, reagirat ćeš. Bitna je ta reakcija. Sad su ljudi, valjda ta velika masa ljudi odlučili da će bojkotirati. Zašto ja to ne bih podržala? Pa da vidimo di će to sve odvesti. Neka krene od bojkota, pa ćemo vidjeti u šta će se razviti. Ja sam tu. Razvit će, evo, ja ću ti sad reći u šta će se razviti. Sad će Plenković dobiti signal, aha, okej, narod je našao krivce, super, nismo mi. Ajme, Plenković uvijek dobiva signale, znaš, šta god ti napravi, a on nikad ne odgovori. Ali dobro, dozvoli da dovršim. Znači, počet će otežavati posao trgovcima. Počet će nešto izvoditi i dosta će stranih kompanija možda i otići. I onda ćemo ostati sa manje konkurencije. I još će biti cijene veće. Onda ćemo, plakat ćemo za ovim niskim cijenama koje su sad, u tom nekom, u najgorem slučaju. Mislim, niske cijene di ti živiš. Bit će još veće. To ima, nema tu kraja. Kako ti je isto, kod nas je Milka skoro 10 eura, vani ti je 2-3 eura. Kako ti je to nisko? Pa znaš da je Plenković obećavao, a ono, sjećaš se kad su ga pitali, kao, šta sad, kao, uvedemo euro, kao, hoće li biti skuplja kava? A on broji, broji, broji, da, 2 centa će biti skuplja.

1:00:15⧉ A, je li ti skuplja 2 centa? Ali opet, to je, mislim, mi smo u jako neugodnom trenutku ušli u euro kad je bila globalna inflacija zbog korone i sve. Ali nije, pa nije u Sloveniji tolika bila inflacija od eura, mislim. Pa jesmo mi treći na svijetu, jel tako? Šta? Na listi inflacije. To ne znam, ne znam, jel? Ja mislim da smo treći. Ma nije, ma ima one Argentine i čuda, ima zemalja na svijetu koje imaju. I u Europi, znam da smo treći. Da, da, da. Dobro, znači, mislim, meni je okej da netko ne kupuje. Ja ću baš sutra ići iz inata, svakako. Jer vidim, onako, hajka se diže, gledam. A, samo da te vidim da si ušao. Otići ću, majke mi. Ne obraćaj mi se više. Slikat ću se i poslat ću ti poruku. Pusti žene da se odmoru, popiju kavu, ne moraš ići taj jedan dan. A, morat će biti tamo gost. Bože, baš sad mora on sutra ići. Moram, apsolutno, baš. A bome, a neću ja. Totalno guštaću ići. Ja ti idem i nedjeljom kad je. Pokušavam izbjeći. A dobro, i nedjeljom i nedjeljom. Ali nema veze, znaš šta, opet ti kažem, to su te teme koje ja baš stvarno nisam stručna. Ja to, ono, proleti okom pro forme, vidim, čisto da nisam, da sam u toku, znaš. A da ti ja imam neko rješenje, gdje bi nam bio kraj? Ja stvarno nemam rješenja za te probleme. Pa evo, mislim, vidiš ga u bojkotu. Onaj koji ih ima, oni sad trenutno ne mogu reagirati jer su zauzeti svađom, prepucavanjem,

1:01:30⧉ tko će kome dati ruku i to. Čekamo da se rukuju, pa ćemo možda nešto i napraviti. Jer vidim, onako, po komentarima, nekako se, ono, a, sad ako vidim nekog da ide vamo-tamo, onako, nekako. E, pa sam ti sad rekla. Pa jesi, da, da. Odmah ću te ovako. Nije mi to okej, ali ne znam, nije ti se sviđalo kad su te tjerali da se cijepiš ili nešto, onda ti nije baš bilo ugodno. Pa nisam te sad zapritila da ti ne ideš, nego sam samo rekla što je isključivo ako te vidim. E, pa nego šta.

1:01:58⧉ A mislim. Ne, u svakom slučaju, stvara se jedno ozračje, ja mislim, na totalno pogrešnu adresu i to je neko, suma sumarum, ne znam. Ajme, ovaj, Vladimir, gledaj, sad ovih godina, jesi ti ikad ovaj narod oko ičeg žalio? Mislim, žalili su se, ono, interno. Kako ne, pa oprosti puno, ne znam, za Covid je bilo, bio je ogroman prosvjed, ono, preko 100.000. Ajme, ono je bilo. Je, je, ono je bilo. I znaš šta ću ti reći, da je još potrajalo, ono nije samo bilo nezadovoljstvo oko Covida, oko tih mjera, znaš, svašta se tu ljudima skupilo i onda nikad više nisu smjeli izaći van. Jer šta je bilo, ovaj, Plenković je, mislim, vlada, aj sad, a mi ćemo uvesti 2G, 3G, puno je bilo jako lijepih planova za još jače mjere, ovo, ono, bome nisu milimetra se maknuli. Nisu ništa popuštali neko vrijeme, ali bome nisu se ni makli dalje. Ja mislim da je to bio signal, tako da hoće narod na ulice kad stvarno zagusti. A ja kažem, kažem i ti, znaš. Ali ono, ali problem je u tome što nekako velika većina ljudi ne shvaća odakle ta inflacija dolazi. Nekako, kriv je krivac ovdje u vladi. E, Vladimire, upravo sam ja bila jedna od tih koja je čula za izraz inflacija, ali nikako ja shvatiti, ono, šta, kako to nastaje. Vidiš, sad sam i ja čak u toku, nisam do te mjere.

1:03:11⧉ Mislim, ipak trebaš biti u tome, razumiješ. Otprilike mi je jasno šta je. Znam da čekamo tu deflaciju, hoće ona doći, kad će doći. A, deflacija je rijetkost, ali mislim. E, to je, mislim, s obzirom kako ovo šiba. U svakom slučaju, dosta ja to pratim, državna potrošnja je strašna. Evo i na razini grada, na šta se sve troši, to su basnoslovni novci. Ti sad gledaš na razini grada? Gledam na razini grada jer je sve to dio, dio je nekog istog problema. Naravno da je kap u moru, ali je nekako mentalitet je to da se onako troši na sve redom. Ajme, Vladimire, mi u jeku inflacije financiramo predsjedničke izbore, koliko je onaj biser Primorac sa USP-a potrošio, koliko? Skoro milijun, jel? Dobro, to je iz donacija ide. To je dobro, iz donacija, samo mu je njegova stranka donirala koliko. Ako je stranci da, a mi. Ja sam apsolutno protiv toga. Pa nemoj mi pričati da su to donacije, to smo mi. Ma mislim, i dio je. Ma dobro, znači kad su te donacije mogle ići za predsjedničke izbore, zamisli di su još mogle ići na neke, za neke ključne stvari. Znači, ima se, može se, to ti ja hoću reći. Vidi. Da, u svakom slučaju, treba ići na Markov trg, prosvjedovati.

1:04:22⧉ Aj, možemo bajadžir, ne znam koliko kava gore dođe. E, ne znam, skupo je. Moramo se dobro pripremiti, znaš. Zašto, zašto se na, na, baš, zašto se baš na trgovce, zašto se ne okomi na kafiće, zašto ne prestanu, ne znam, cigarete kupovati ili alkohol. Nemoj mi to raditi. E, a vidiš kako nekako. Makar sam ti ja, znaš, došla na ideju da bi mogla saditi svoj domaći duvan, ali onda ni to ne daju, to sam čula. E, mislim, nisam siguran točno. Bože sačuvaj. Znači. Sad bi ti duhan pušila bez. Mi moramo ići kupovati. E, nije lako biti pušač, znaš. Nije lako, da. Pušiš svakako.

1:04:58⧉ Eto ti. Dobro, ništa, Franka, hvala lijepa na razgovoru. Još jednom. Aj, baš mi je bilo ugodno. Je, salon ti je odličan, baš mi je, baš mi je drago, neko. Nam je odličan. Na, oprostite, oprostite. Moja kolegica i ja sve do u detalja uredili. Jel? Znači, ovaj, pituravale, sređivale. I naši muževi, ne smijem njih izostaviti. E, a naravno, naravno. Oni su ti nama i vodoinstalateri, električari i elektroničari, sve, sve, sve. E, pa to je fina ušteda da ne moraš sve zvati. Da, i velika moralna podrška. E, a nadam se. Tako da vidimo šta se upuštaju, ovaj, posao stvarno moraju imati jednu dobru, dobru pozadinu. Je, je. Znaš, ljude koji strašno podržavaju. Jer nije, nije to lako, nije jednostavno. I moj muž je svjedok. Kad bome rekao, kao, di ćeš ti sad tako bolesna na posao, a tko će jure, mora nić radit. Tako da i on uviđa da to stvarno nije jednostavno. I još ako si mater, žena. Ti to sve trebaš stići. Ono, znaš, poslovni, privatni, društveni život, sve to trebaš štimat, treninzi, vrtići.

1:05:56⧉ Sve to mora bit kako treba bit. Jasno. I sad ako nemaš neku pomoć, ajme, ajme. Eto ga. To ti je žena poduzetnica u Hrvatskoj. Žena, majka, kraljica s podočnjacima. I poduzetnica je. E, ha. Dobro. Ništa, ljudi, hvala svima na praćenju do iduće epizode. Franka, vidimo se. Vidimo se. Bok.