Miranda Trklja, profesionalna fotografkinja i fitness trenerica

0:08⧉ Pozdrav svima, dobrodošli u još jednu epizodu "Druge strane medalje". Danas je s nama gospođa Miranda Trklja, Miranda— Dobro veče svima, tebi i svima koji nas gledaju i slušaju. znači, ti si fotografkinja, u fitnesu si već dugo, nalazimo se u tvojoj ordinaciji— U ordinaciji, da, da, da, u mom prostoru za vježbanje. U dvorani, u dvorani. U dvorani, u dvorani. Ovaj, koliko si već dugo u samom fitnesu, kao trenerica i— Pa evo ovako, baš kao trenerica, evo, sad točno od 2000., znači 25 godina. Svoju udrugu, znači DSR FitM, imam 20 godina, evo, sad u 5. mjesecu taman bilo sve te godišnjice. To sam primijetio, da dosta tih i teretana i svega su udruge, jel' to ima neki— Je, zato što— To samo ima neki poslovni razlog za to? Je, je, ima poslovni razlog. Onda, kad sam ja otvarala, uopće nije bilo moguće, recimo, danas ti možeš otvoriti obrt za njegu tijela, obrt za vježbanje i tako te neke stvari, onda to uopće nije bilo moguće tako, nego se otvaralo jednostavno, ono, kao udruge, kao što ima sportske udruge, to i je, društvo sportske rekreacije, samo za rekreaciju, jel'. I onda, u principu, kad se učlaniš, ti se učlaniš i u udrugu, jel' to tako funkcionira?

1:21⧉ Tako je, tako je. U stvari, moji članovi, za razliku od nekih drugih— I onda plaćaju članarinu, tako je to sve— Oni plaćaju članarinu, tako je. Da, da, da. Tako je. To je lakše svima, jer ovo i nije neki visoko profitabilan posao, ako ga, istina bog, tako ne postaviš. Tako da, kao, da djeluje kao društvo i udruga, jedno je, sasvim okej. Da, da, i kako, ovaj, znači, treniraš ljude tu, uglavnom, ti više i nisi toliko za fotografi? Ja i nisam toliko, sad već desetak godina sam, radim kao fotograf, imam svoj marketinški, obrt za marketing, i radim uglavnom kao fotograf, jel'. Ali ovo je prva ljubav, osnovna, i koja se nikad ne napušta, jel' tako. Uglavnom, imam manje više dvije grupice, pro- prostor je još iznajmljen, ono, eto. Aha. A kad si baš ti počela ući u taj svijet, ne tako profesionalno, nego onako za sebe? Pretpostavljam da si krenula— Pa da, cijeli život, znači, ja sam, ono, u sportu, bavila se stolnim tenisom, onako, s ne lošim rezultatima, zato— Ajoj, ovako. E, i tako, bavila sam, znači, ja sam neko, ono, koji je umjesto na DIF-u dobio malu bebu, jel'. E, e, i tako, nekako, život me odnio u tom pravcu, i onda, eto, upravo tako, ja

2:31⧉ sam kao vježbač krenula, normalno, jel'. I onda, upravo, onda je postao tako, Rico je bio atelje za njegu tijela, znači, to je jedan od rijetkih, tamo gdje su žene vježbale, kao ovako, grupne, grupne programe. To je negdje u Šibeniku bilo, ili gdje? Da, da, u Šibeniku, u Šibeniku. I onda je on mene jedan dan nazvao, točno na moj rođendan, i kaže: "Ajde, bi li ti preuzela koju grupu?" A ja sam rekla:"Čuj, ja to baš ne znam, ja sam odličan vježbač i sportaš, ali, ono, i..." A kaže on: "Naučitćeš." Naučit ću. I imao je povjerenja da ćeš ti to— Imao je povjerenja, i, i, tako da mi je jako drago, i zahvalna sam im što sam, što su mi uopće usmjerili život u tom pravcu, jel'. Tako da, i onda sam počela učiti. Znači, išla si baš na neke, pretpostavljam, i tečajeve i školovanje, i to? Znači, vratite natrag 20 godina, kakva je bila mogućnost učenja, za razliku od sad. Danas na YouTube-u najbolje, platiš ga direktno online, ako ti se ne da putovati. Znači, mi smo učili, svaka 3-4 mjeseca su uglavnom bili nekakvi tečajevi i konvencije, dođi, gluplji, vrati se, gluplji nego što si, što si

3:42⧉ otišao. Zato što— A kako je to izgledalo, tipa, to me zapravo uvijek zanimalo, kako se uči biti trener? Da, da, uči se. Znači, to su sad drugačiji programi nego sad, ali manje više, princip je, tijelo ima svoje zakonitosti koje treba poštivati, jel'. Ali uglavnom, onda su bili ti grupni programi, vježbanja manje više aerobnog, aerobnog treninga. Normalno, bilo je i vježbi, treninga snage, ali aerobni trening je bio onda in. Znači, bili su step, bili su taekwondo, bili su različite koreografije koje su zahtijevale svoju metodiku. E, ta metodika je bila teška. Znači, kako po pravilima struke, da tako kažemo, napraviti, sve ono točno što treba, i misliti, znači, da ta koreografija ima svoj cilj, da su one na kraju sretne i zadovoljne, i napravile trening, i ispunjene, jel'. E, tu sam se dosta mučila, jer, kažem, nisam imala neke instruktore koji, od kojih bi ja to učila. Aha. E, tu je bio problem. Je li to onda znači da je to bez nekakvih težina, bez utega, kad kažeš aerobik, što to zapravo znači? ti programi su bili, tako je, dosta intenzivno. Znači, bili su i intervalni, znači, uvijek je bilo i kružnih treninga, i intervalnih treninga, i treninga

4:56⧉ snage, jel'. I kombiniralo se. Ali u to vrijeme, jako dosta se, nekako je, normalno da su se spoznaje i promijenile u ovih 25 godina i sve to skupa, da je sve to išlo naprijed i drugačije. Ali uglavnom je bilo ono: koliko se oznojiš, toliko si dobar trening napravio, što uopće nije. Tako, i bili su ti treninzi koji su bili, ovaj, dosta plesni. Znači, to, ono, kako ima sve svoje nekakve— To meni odmah padne na pamet, oni nekakvi filmovi iz 80-ih, ovaj, garderobe, sve to. Da, to je bilo, to je bilo tako, s tim da, kad sam ja krenula, onda se već izašlo iz, iz toga da ti samo skakućeš. Znači, aerobni trening, možeš uzeti vijaču i napraviti dobar trening, jel'. Da, da. Ali ne, ovo su bile, ovo su bile, ovo su bile koreografije koje si ti gradio, gradio, gradio, po pravilima struke, da je uvijek desna strana jednaka lijevoj strani. Znači, imalo je to svoje zakonitosti koje su dosta bile zahtjevne. I, mislim, to se i danas radi, nije to samo kod nas— Da, nije, znači nije, nije nestalo. Samo, nije, ne, nije nestalo. Isto tako se, recimo, taj step kombinirao sa, sa, ovaj, vježbama snage. Znači, u dinamici kompletno si radio vježbe snage, bez pauza, i

6:10⧉ tako. Malo je drugačije nego sad. Danas je, trendovi su, trendovi su. Premda se pokazalo, recimo, funkcionalni trening, danas svak radi funkcionalni trening, zato što je dokazano da je on za tijelo, u principu, najbolji, jel'. A što je zapravo funkcionalni trening? Koja bi bila neka definicija, ajmo reći? Pa to bi, nekako, što bih ja rekla, nekako laiku, laiku objasniti, da ti radi cijelo tijelo, da radiš i na snazi i na fleksibilnosti i na izdržljivosti. Znači, to je sve ono što nam, što nam treba, jel'. Znači, da se ne zanemari nijedan segment toga. Uglavnom su vježbe s vlastitim opterećenjem, jer to je ono što nama za zdravlje, u principu, treba, jel', za svakodnevni život, plus dodatno opterećenje dalje koje se dodaje, vezano za šipke, i puno su bolji tu, meni, meni osobno, slobodni utezi kompletno. Znači, jer je to nešto funkcionalno za organizam, jel'. Da, da, je, je, taj funkcionalni je super. Ja sam— Jer, jer kad, oprosti, kad pogledaš jednog buildera— Što? On stoji ovako, mislim, griješi ti dušu, ali on, on, izuzev onih koji su— Dobro, a danas je dosta i te injekcije i to, onako— E, ali, ali, ali oni imaju, da

7:24⧉ bi taj mišić bio toliko velik, on ne može biti dovoljno fleksibilan. Je, istina, istina, da. Znači, neka, sad da me čuju sad kolege, builder-i i sve to skupa, u pojedinim fazama radiš sve to skupa, jel'. Ali ono zadnje, ako ti je cilj samo napumpati mišić, onda to nije funkcionalno, jel'. Da, da, da, je, je, istina. Tako je. Ja sam isto, ovaj, ja sam sa 37 krenuo u Orcinusu u gradu, i, ono, znači, sam, isto onako, sad što si spominjala si YouTube, isto onako sam dosta to istraživao. I onako, malo mi je bilo dosadilo, i onda me frendica me nagovorila: "Idi na, kod Martine, na, na Meterise, na, na funkcionalni trening." I sad sam onako bio: "Ajde, dobro, da, da vidim i to čudo." Iako sam imao, moram priznati, imao sam neke predrasude, kao, ja tamo sa ženama— Da, što ćeš sa ženama, da. Isto sam mislio da je to neki aerobik, ja hoću mišiće, ja mislim mišiće, jel'. Više mi je isto bilo stalo, znači, ne sad da sam kao Schwarzenegger, prvo, to, to je nemoguće da ja sa 37 išta tu zapravo postignem, drugo, to treba posvetiti cijeli život tome, to su sad posebne prehrane, čuda živa. Ma daj, čovječe, ja ono hoću 2-3 puta tjedno i imam ja drugih svojih zanimacija. I, ovaj, i ono što mi je zapravo bilo super, kod nje te dosta te kalistenike

8:39⧉ ima, što, što, ja u principu ništa nisam radio. Onako, ja bih, ono, ponekad bih nešto, kao malo, onako, trup, ovo, ono, koji plank, i to je to. A čovječe, to mi je bilo tako, tako je bilo jedno bogatstvo tih vježbi. Tako je. Što si sad spomenula, znači, ima tu, ima tu i šipke, ima tu i bencha, ima tu i deadlifta, ima tu i svega. Ali super mi je bilo to sa, sa tijelom, hrpa tih nekakvih— Osnova je, evo, recimo, ovaj terik što visi pored, pored tebe tu. E, terik je zakon, da. Recimo, znači, to je dovoljno za vrhunski trening. Da. Znači, ako znaš što radiš, ako poznaš tijelo, vrhunski trening, znači opterećenje možeš isto tako dozirati. Tako je, da. Ovisi o kutu, jel', kako staneš. Ovisi o kutu, normalno, koji ćeš stati. Tako da, ovaj, samo to, znači, sve isključivo, to je, to je isključivo tvoja težina, jel'. Da, da, ali i tako ti neki pokreti, ne znam, pa sad, ja nikad nisam čuo za te, ne znam, tipa, ono, Superman sad, jel'. Tako, tako izgledaju neke bezvezne vježbe, izgledaju na prvu, a zapravo su— Kad ideš probati, kad ideš napraviti kvalitetno. I jako mi je drago, recimo, u to vrijeme se nije toliko, mislim, inače je to

9:50⧉ teško kod, kod grupnih programa, je teško osvijestiti vježbače da su tu. Znači, da on osjeti, ja bih bar tako radila, znači, kad bih radila vježbe snage, morate osjetiti to i to. Ako ne osjetiti to, nego osjetiti to, znači, to znači da nešto ne radite dobro. Ja to ne moram čak niti vidjeti, to je dovoljno jedan tilt kukovima, ili, kako bi rekla, da se neki mišić aktivira, jel'. Je, je. E, i drago mi je sad da se, da se, u recimo, u funkcionalnom treningu je to jako važno, i tu, tu trener mora biti baš taj koji će, koji, koji će osvijestiti. Recimo, ja sam u to vrijeme vodila pilates koji je izuzetno se pazi na to, jel'. Tako da, dok, recimo, kod ovih grupnih programa, bilo je najvažnije da se taj jedan dobar osjećaj. Ali pilates radiš, vidiš, radiš pilates. Pa sad, sad ne, zato što više ne, ono, ali inače— A jesi sa reformerom radila ili— Ne, nisam na reformerima radila, nego sam radila sa gumama kao opterećenjem, i, i, i ono, mat pilates koji jednako zahtijeva, ali sam dosta radila fitness jogu. I to je, ako ću reći ovako, sa odmakom svega što sam radila, i sa odmakom

11:04⧉ mojih osobnih godina i onoga što smatram da ljudima u stvari treba. Ako odbacimo mišiće, ljepotu i salo, znači, treba nam zdravlje. Da. Treba nam ta funkcionalnost tijela, da se dobro osjećamo, da se možemo dignuti, da nas ne boli, da možemo dan izdržati, i sve to skupa, jel'. Ljepota dolazi uz to, ako ćeš uključiti prehranu i sve to skupa, onda je to neki vid, sad ću, kad ja kažem fitness joga, jogi koji me slušaju će reći: "Ili je joga ili nije joga", jel'. Aha, da, da. Znači, nekakva, da, da, da tako kažem, izvedenica iz joge, jer i, i, i to je ono što je po meni sad trenutno, meni osobno, što, što ja smatram da bi svatko od nas to trebao raditi. Uopće nije preteško. Teško je onoliko koliko ti želiš da bude. Znači, oni tipa pozdravi suncu sa raznoraznim modifikacijama svega toga. Da, da, ovaj— I činiti tijelo funkcionalnim. Martina je počela to držati baš u, u mojim školskim podacima. Da, i to ti čini tijelo funkcionalnim. Ja sam dugo radila, dugo sam, i to je osobno što bih svakome preporučila. Ja sam radila baš edukacije vezano za to, i, i, kako sam nabrijani tip, taj,

12:15⧉ ovoga, onoga, onda sam se zaljubila u, u te stvari. I to je ono što ja osobno za sebe, osim ove rehabilitacije koju ja se bavim— Zanimljivo je taj pilates, meni bratu koji živi u Zagrebu, on ide na, na pilatese, ali on je sa reformerom dosta radio. I ja došao nešto poslom tamo, i ovaj, kao hoćeš sa mnom? Jer, ovaj, znači, ima dva reformera i taman on radi sa trenerom, a ja kažem da, da vidim i kako to izgleda. I sad, nisam imao nikakve baš očekivanja, ovaj. I ništa, taj reformer je fora, znači, ali mislim, opet tu, na kraju, sve su mi te vježbe na neki način poznate, onako, što aktivira, tako da— Tako je. Da me nije čak ni previše morao ni ispravljati, ali i je neke stvari, je. I mogu ti reći da se nisam upalio tako dugo od glave do pete— Upalio si se, upalio si mišiće za koje nisi znao da postoje, da. Da, da, tako je. Znači, išao sam utorak i četvrtak, i onako, čovječe, ono, ja se još, tek sam se u nedjelju malo oporavio. E, pa dobro, dobro, da te malo utješim, znači, čim promijeniš— Je, promijenio sam totalno, ovaj— Čim promijeniš način vježbanja, čim promijeniš, dužinu tog pokreta, automatski tijelo odreagira sa nekakvom upalom

13:27⧉ i sve to skupa. Tako da, nije samo to da nisi pripremljen, jel'. Da, da, je. E, jer fora je, skroz je drukčije. Znači, te reformeri s tim oprugama, onda on to meni onako, dobro, čovjek već— Dobro, sad je, sad je, opet se pilates vratio u, u žižu, ono, jel'. Tako da, posebno sa reformerima, koji su u ono vrijeme dosta skupi bili za nas. Sad se, sad si ljudi mogu preplatiti, jer to je uglavnom privatni trening. Bar bi trebao biti, zato što je tu dosta važno kako ti to izvodiš, jel'. Tako da, ovaj, ono, došlo je i kod nas, što se kaže, jel'. E, bilo je interesantno, ima, znači, taj reformer, ima onaj chair, ima tih par chair isto. Da, da, to su, to su one— Chair isto paklen, tu, tu smo, ono, za, kao nekakav step-up smo radili, dipse, i to, čovječe, ono. Da, da, da, da. Na primjer— I skroz je drugačija, u stvari, tehnika izvođenja drugačija. Je, je. Znači, ja u to vrijeme kad sam radila pilates, to je bilo, pa po 3-4 grupe su, ono, svaki dan sam imala 3 ili 4 grupe, jel', dnevno. I bilo je dosta intenzivno meni, jer to je nešto što bih ja stalno odrađivala. Ove, dobro, pilates ne, ali ove druge grupe, to je fizički bilo meni zahtjevno, jel'.

14:39⧉ Uglavnom, pilates, ja sam stvarno, ali stvarno jako pazila na, znači, ove moje vježbačice, na to disanje. Znači, neodvojivo je. Neodvojivo je da napraviš pokret. Nije pilates pokret. Pilates je tehnika koja se radi. I, znači, ako to ne radiš onako kako treba, znači, ti si samo dignija nogu. On, to nije teško. Ali ako digneš nogu sa udisajem, izdisajem, izduživanjem, sa svjesnošću, uključivanjem kora, bome, postane teško. Tako da, tako da je, u pilatesu je sve koliko se ti uključiš u to, odnosno trener koliko te prisili na to, jel'. Je, je, kor mi je umirao, to se sjećam. A kor je osnova. Je, to disanje je dosta važno. Disanje je važno da se, da se sinkronizira taj pokret sa disanjem. To mi je, na primjer, bila jedna od, to sam još dok sam sam trenirao, mi je jako dugo trebalo, sad sa, ne znam, ono, bench press, uvijek mi je bilo obratno, ono, kad bi, kad bi, ovaj, spuštao, ne, nekako bi, ono, znači, spuštao bi, i sad ne znam niti, da, onda bih izdisao, i onda bi na, na pokretu bi, ono, ne, zapravo obrnuto, na pokretu

15:52⧉ gore bi udisaj, to je greška, jel'. To je greška, ali da nisi razmišljao. E, ali kad nisam razmišljao. Da nisi, ali da nisi, da nisi znao, da nisi razmišljao što treba, napravio bi. E, pa— Šta mi napravimo kad dižemo tešku? Ali nije, nije, kad ne bi— Ne znam kako ti tijelo— E, ali kad ne bi razmišljao, krivo bi, onda bi tek skužio da, da, onako, umirem i više nego što trebam, jer, jer ne bi dobro disao. Ali, ali, to puno utječe, znači, nepravilno disanje, ili još gore, zadržavanje daha. Jer, recimo, u pilatesu, svaka tehnika ima svoju, u pilatesu nije svaki put izdisaj kod napora. E, kužim, kužim. Drugačije je. Tako da, tako da je to, su različite tehnike, što je i logično i normalno, jel'. Ali je ključno ne zadržavati dah. Kako ti osobno za sebe kakav trening voliš? Pa ja sad, kako sam ja imala prije, evo, punih 8 godina tešku prometnu, i kako sam ja, što su rekli, titanka, imam sve zavidana sam cigla, jel'. A što je bilo, ako možeš pričati o tome? Imala sam tešku prometnu. Ako želiš pričati o tome, ovaj— Pa mogu, nije nikakav problem. Dapače, vezano za fitness je to i jako pozitivno. Pa možda će biti zanimljivo ljudima, što je bilo?

17:03⧉ Pozitivno, imali smo tešku prometnu, suprug i ja. Pa ti, aha, ti i suprug, okej. Na, na motoru. Znači, ja sad imam zavidanu cijelu ovu ruku, cijelu nogu, skašeno koljeno, šipke su još uvijek unutra, zavidan kuk. A kad je to bilo? Da, to je bilo, ja sam rekao, 8 godina, da, da, da. 8 godina, upravo na svoj rođendan, kad smo se upoznali, mi na biciklijadi. Na biciklijadi, primaš, da, da. E, i to, i ovaj, i nakon toga ja jako puno moram, ja, ja imam sebi, točno, ja sam sebe u principu sama izrehabilitirala, jer je bila jako teška rehabilitacija, jer je kompletno sve, znaš, ono. A što je bilo, baš smrdljenje kosti, da prostiš, ili— Da, da, znači, otvoreni prijelom, i ja, recimo, sad, patela je bila isto u 100 komada, sriće, pa me skrpa dobro, što se ono kaže, doktor. Ovaj, ja sad nemam prednji križni, nemam hrskavice četvrti stupanj, znači, artroza, to ne. Sljedeće je umjetno koljeno, jel', i samo održavam vježbajući. I onda je doktor rekao da još nije vidio da se tako neko dobro oporavlja, a sve zahvaljujući vježbanju. A, sigurno, bila si— Znači, ne samo vježbanje, to što sam ja, e, jer meni je bilo normalno da 3-4 sata dnevno vježbam.

18:14⧉ Da, da, bila si— A to je jako teško nekome tko je, tko, tko nikad nije, i zato mi je to puno, puno pomoglo, osim što je tijelo bilo ja u jako dobroj kondiciji i svemu. Znači, doktor operira 12 sati. A što je, jeste pri velikoj brzini pali ili sudar s autom? Pa imali smo sudar, ono, izletjeli smo, mi smo, mi krivi bili, jel', izletjeli smo na cestu. Dobro, to je jedan trenutak nepažnje bio, uglavnom, suprug je bio jako, jako teško do, ono, bilo pitanje hoće li uopće preživjeti, i hvala Bogu, ovdje drvo. Ili tu imaš koju— Da, da, da, da, da. Ovaj, smo se jako dobro oporavili, ali imam i ja problema, evo, sad, recimo, planinarenje, ja moram birati di ću ići, ne mogu neke ferate negdje, ne mogu saviti koljeno kako treba, ali me ne sprječava da vježbam. A što se mene osobno tiče, znači, ja, ja, ja baš imam točne vježbe, ja točno vidim ako 2 tjedna ili tjedan samo ne napravim ono što meni treba, jer nije sat radi mene, nego radi njih, ja, ja odmah vidim da se tu dešava s nogom nešto, počinje boliti, počinje malo šepati ili nešto. A koliko ti je trebalo od, ne znam, od same nesreće do kad si se uopće ustala iz kreveta, ono, bolničko?

19:29⧉ to je bilo, to je bilo problematično. Zašto? Zato što je, da bi kosti srasle, trebaš se vertikalizirati, dignuti, da bi počela opterećivati. E, opterećenje, da. A to nisam smjela radi stopala. A što je stopalo u 100 komada isto? Tako je. Ajme meni. Znači, dole su isto. E, znači, i tu je bio problem. Oni se nisu mogli složiti da li me se treba dignuti ili me se, mislim, mora me se dignuti, ali kako će me se dignuti. Sa ortozom je bilo problema, sa svime. Imala sam tešku, noga je ostala ovako. Znači, bilo je pitanje da li ću uopće imati taj ikakav pokret. A vidim da imaš neke, to ti je valjda od, ovaj— Je, je, ovo je sve to. Mislim, ne vidi se puno alata. Ma da, mislim, ja to gledam kao svoje pobjede, tako da meni to uopće, ne, nemam ja problema s time govoriti, nego ja sam onda govorila curama, cure, vježbajte, nikad te, nikad ne znate kad će vam trebati. Pa je, to je istina, to je. Je, je, je. Kad si ne zna da si, da si bila pretila i, ono, nekakva— Pa ne samo pretila, ne samo pretila, nego ta navika vježbanja. Znači, pustimo sad na stranu što sam ja stvarno bila u jako dobroj kondiciji, što se tijelo, što je tijelo to moglo izdržati, i operacije i ovo sve skupa, nego je te navike.

20:41⧉ Znači, ja uvijek kažem, evo, nakon 25 godina bavljenja ovim poslom, ja mogu reći da je moja najbolja, najveća dobrobit, znači, nema ko meni od žena, pa i radila sam u teretanama, nije prošla kroz ruke, što se ono kaže, jel'. Najveća dobrobit kad one koje su mi ušle sa dvije lijeve ruke, što se kaže, i koje ista ruka, ista noga hodaju, što sam njih navukla na vježbanje. Znači, da one i dalje, one i dalje vježbaju, nije važno di će vježbati. Da se stvori ta navika vježbanja, da, da to nije pomodnost, da to nije, samo radi dobre guze ili, ili ravnog trbuha, nego radi zdravlja. Da se stvori jedna navika toga. Da, da, je. Jer jedino onda, ja smatram to da je to moja najveća dobrobit, i to bi trebalo i trenerima biti. Znači, ne da ona lijepo izgleda, nego da se cijeli život bavi time.

21:37⧉ A kako je, kako je po tvom iskustvu, kad nekakvi, ono, novajlije dođu, koliko ih odustane? Je li to visok postotak? Negdje sam čitao, kao, 80-90% da, da odustanu ljudi koji, ili posebno ako idu solo u teretanu, da ih hrpa ih odustane. Pa dobro, teretana je, moraš imat glavu. Znači, da, ovdje te vuče grupa, znači, ti dođeš— E, to je i socijalizacija malo, i tako, što to znaš te ljude. I to, i to, znači, ti dođeš na trening, moje je šta ću s tobom napraviti. Znači, neko ko— Pa dobro, to, ali mislim, nakon mjesec dana, nije to za mene, i ode čaj, ili, ili se ipak ne događa to kod njih. Pa recimo, kod mene, nisam ni ja imala tako. Znači, bilo je, bilo je žena koje bi odustale. Bilo je žena koje su stalni ponavljači bili, koje bi vježbale 3 mjeseca, pa više ne bi, nego bi. Ali kod mene su ostajali, pa mogu reći, 80-90% ljudi, žena, koje su vježbale, ne znam, neke su i po 15 godina sa mnom bile, neke su ostajale. Kod drugih, što je sasvim legitimno, normalno, i jako mi je drago kad ja dođem kod Ije vježbati i da vidim svoje vježbačice.

22:49⧉ Njima bude neugodno, kao u drugom. Došla sam i ja kod kolegice vježbati. Ne, meni je to krasno, jer koji put i mene treba izvući. Jer ne, nemamo svi, danas je užurban život, 100 stvari treba, ali dobro je imati tajming zbog toga. Znači, tad znaš, uzmeš torbicu i neko se pobrine da izvuče maksimum dobrobiti za tebe. Tako da, mislim da, ja, ja, ja moram stvarno reći da sam imala vježbačice koje su jako dugo vježbale, koje su jako bile redovite, di se grupa nisi mogao ti nared čekati, tu nisi mogao ući u tu grupu. Jer se znalo svake godine, okej, napravilo bi pauzu, možda mjesec dana ljeti, i tako. Tako da ja ne mogu reći. Je li kod tebe bilo što muških vježbača ili muškog hoda? Joj, pa ne baš, ne baš. Tamo kod mene, kad sam bila, ovdje ne, ali kad sam bila dole u teretani, radila isto, vodila grupne programe, došao mi je čovjek na pilates.

23:49⧉ Ne znam se kome je bilo neugodnije, njemu ili— Zašto? Njemu ili curama. Zato što one na to nisu navikle, pa su gledale u njega. E, a on opet, valjda, ne znam, ja sam shvatila, nije on drugo ostao, ja sam shvatila da je njemu trebalo dobiti na fleksibilnosti, što stvarno je, jer sam ja čovjek kasičan, ali mu je bilo neugodno među svim ženama. Danas to nije, danas su miješane grupe i— Pa dobro, ovo gdje ja idem, bome, ja sam jedini muški tu. Jel', evo, ja znam, ovdje kod Ivane isto ima muški, kod Ije isto. Mislim, priznajemo, znači, ja sam prvi put uopće došao u grupnu, tako, grupni setting, kad sam krenuo, sad već ima skoro 2 godine, čak je možda još jedan muški bio, ali se neko promijenilo, sad nema šanse, nikad nema, nema muškaraca. Tako da, ali navikao sam se potpuno, ono, i ne osjećam da sam ja tu sad nešto, ne, ne bih rekao da me gledaju poprijeko. Ne, ma mislim, naviknuti su oni na mene. Ne, ja kad sam, ono, bila kod Ije— Još ja sa suprugom dođem najčešće, i tako, to smo, nekako nas već poznaju, tako da mi je, iskreno, mi je onako, kad, kad neki muški zaluta, konačno, mi je čudno kako sad ovo. I na seminarima, i na seminarima i edukacijama, to je sve normalno, muško-žensko.

25:04⧉ Čak i u ono vrijeme, kad sam ja bila, znači, mi smo više imali aerobik instruktora muških. I dan danas su ti ljudi, imaju svoje fitnese u Zagrebu i tako. A što misliš, koji je razlog zašto je, zašto prevladavaju žene u, je li to možda više nekako— Prevladavaju žene zato što su žene te koje mi se teže izdvojiti vrijeme, koje kažu, ja ću uzeti torbicu, pa se ti pobrini za to, muško dođe, pogleda taj biceps, on raste. Ženi to nije motiv. Pa dobro, ali i ovdje, izubija me trening, mislim, raste me. Ne, ne, ne, muškarci idu više u teretane. Aha, to misliš, da, da. To, i imaju malo skepse prema tim, šta ću ja s njima. Mislim, prvo, ako, ako su slabije od njega, onda mu nisu paritet, a ako su bolje, e— E, onda je problem, da, da, da. E, je, mene su znali ovi iz teretane, što sam tamo isto išao 2 godine, pa, pa, ono, a kao, šta to, neki aerobik, a ja kažem, stari, ubije me, ono, ne znam. Ja sam imala grupu mušku ovdje. Aha. To je bilo, radili smo uglavnom TRX, njih desetak, možda tako, nekako, ali nije se možda godinu dana, tako, nekako, jer su

26:17⧉ tražili neki par prijatelja, je li ti s nama radila, aj, dobro, i počelo se to širiti. Bilo je to dosta dobro. Bilo je dosta dobro, uglavnom smo TRX-eve radili, ali nije se popunjavala, inače grupa, ako, znaš kako je to, selekcija, neko ode iz bilo kojeg razloga, ne paše mu taj termin, ovako, onako, jel'. Da, da, da. I onda se ljudi se miješaju, jel'. I onda ako ne nadopunjavaš grupu, a kako je bila samo muška grupa, tako da, nije predugo trajalo. To ti je bilo smiješno kad sam ja došao na prvi sat kod Martine, znači, kažem, ono, i bicikliranja dosta, i, i 2 godine teretane, znači, nisam sad bio nešto, ono, koki, kako bi rekli, sad sa uletiti, sad ću ja to sve razvaliti, nego onako, ajde da vidim, ej, ali šta je tu stvar, nema tu mobitela, to je sat vremena. To je meni bilo totalno neobično, znači, ja bi po teretani odradio bi set, pa malo šetkao, pa malo— A kolika ti je pauza u teretani bila? Nikad nisi vodio računa o tome. Tako je. Nekoj puste čakule, a ovdje se odmaraš dok ti objašnjava drugu vježbu i to je to. Da, i to je to. To je to, i to je tajming. Tajming, gledaš što Perca radi. I onda, znači, skoro da sjećam se tog prvog sata, koliko mi je ono urezan u mozak ostao to, znam da mi je sa mene znoj, onako, mislio sam da će me srce izdati, majke mi, ono, znači, takav

27:31⧉ jedan intenzitet, uopće nisam neko očekivao. Znaš što se tu promijenilo? Puno se promijenilo te pauze. Znači, ti si možda napravio i neke stvari, nisi možda isto u teretani, ako si kvalitetom vježbao u teretani. Taj razmak se, znači, kad ti daješ tu jednu dinamiku, i ako je ti ta pauza, znači, odmor za tijelo mali, a kod funkcionalnog treninga to nije velika pauza, posebno, recimo, kod ovih mojih vođenih body sculpta ili nečega, ti uopće nemaš pauze, nego samo mijenjaš mišićnu skupinu s kojom radiš. Na onom AMRAPI, to bit će se piči. Tako je, i onda, i onda je to skroz nešto drugo. Tako da, ali dobro, s druge strane se tu dobiva, kod takvih treninga se dobiva da je, da je i ukupna potrošnja veća. Zašto? Zato što ti si stalno pod pulsem. Je, je, da. E, ali je to za organizam koji nije navikan na takav trening teže, jel'. Da, u svakom slučaju, bio si totalno nespreman na to, krepavanje je bilo, ali, ali mi se u principu, mi se svidjelo. Znam, ono, došao sam kući, onako, ako hoće, ako se to, ono, pita žena, šta je tebi, ako ti je vrag, ono. I shvatio si da se za uru vremena jako puno može napraviti.

28:43⧉ Je, je, bilo je baš intenzivno, i to mi je, trebalo mi je jedno par tjedana, neko, dođem sebi, sjećam, ono, dosta je ritam je drukčiji, bilo je intenzivnije. Tijelo se trebalo na taj ritam naviknuti. Je, zapravo, ono što sam primijetio, i dok sam u teretanu išao, dosta mi se spavalo, onako, zapravo mi je trebalo 3-4 godine da tijelo, a meni se konačno sad, ne umirem toliko tijekom dana. Znaš što je to? Zato što si prvi put krenio, recimo, hipotetski, da si bio sportaš koji 10 godina nije vježbao, ili neko ko se kvalitetno bavio rekreacijom ili nešto, i da nisi, karikirat ću, možda 10 godina, da nisi godinu dana ništa radio, ti ćeš jako brzo doći na ono di si bio. Da, da, da. To ono, i muscle memory, i svašta, ono. Tako je, ne samo, ne samo što mišić ima svoju memoriju, nego, ti jednostavno imaš taj, ono što se kaže, čip u glavi, koliko možeš, stvarno možeš. A kad kreneš tek prvi put, ti to tek gradiš. Je. Tako da, nikakvo čudo. S tim da ja čak i, ono, dosta sam bio u bicikli, i nisam bio debeo ili nešto tako, ali opet, to je skroz drugo. To je skroz drugo, to, to, to nema, kažem, čim promijeniš, znači da samo promijeniš koju

29:57⧉ amplitudu mišić radi. Je, to je već. Znači, ista vježba, isto opterećenje, različita amplituda, eventualno malo držanje, skroz je drugačije. Znači, opet tijelo odreagira, kao prilagodbu, jel', znači, nekakvom upalom ili nečim. Ako je aerobni trening, onda ti se spava. Ako je, ako je u aerobnom režimu, onda je, recimo da ti sad kreneš voziti biciklu, ti si u stvari na disa puno zraka, jel'.

30:26⧉ Reakcija na to tijela je da si, ono, njonjav, pospan. Ne mora te ništa boliti, ali osjećaš, u stvari, pad energije, jel' to tijelo, prilagodba tijela, to je normalno. Da, da, da, je. Tako, sad, sad je drukčije, sad se neko ušao u kolotečinu, više nije to. Da, tako je, tako je. Ali je uvijek dobro. Uvijek je dobro, znači, povremeno mijenjati, ne znam koliko Martina mijenja, mislim, pa mijenja se često, da, da, da. Ona mijenja vježbe i sve to skupa, ali cilj, dobro je, cilj, cilj je princip treninga. Ja sam segmentalno, e, segmentalno to radila, e. Često promijeni, onako, i warm-upi znaju biti drukčiji, tako. Tako je, tako je. Onako, tipa, sad onaj. Pa dobro, sad se ima, sad se ima, ti odeš na edukaciju, on ti kaže, prva, druga, treća, četvrta, peta vježba, prvi tjedan, drugi tjedan, mi smo prije to slagali sami. I moraš si poznavati, ne kažem da sad ne znaju, daleko od toga, svi znaju, zna se to sve jako dobro, ali ti je puno lakše, zato što je neko, neko ti je rekao kako to ide. Znači, ne moraš razmišljati o tome, čak niti koje ćeš vježbe. Sve je to uglavnom već dosta složeno, njeno je da te nadgleda i da se pobrine, da izvuče maksimum iz tebe, jel'. Da, da, je.

31:37⧉ I motivacija je, u stvari, najvažnija. Da, i još kad se, kad se već s tim svim baviš, onda je dobro i prehranu. A prehrana je, prehrana je osnova svega. Je, to je stvarno važno. Prehrana je osnova svega. Ja samo znam od kad sam počeo trenirati da ne, ne zalazim više u pekare, dosta sam kruh izbacio, nisam ugljikohidrate izbacio, još uvijek, onako, riža je super. Pa slušaj, mislim, ugljikohidrati, šećeri nam trebaju. Je, je, to. Ali ono. Uđi u hipoglikemiju, pa ćeš se pitati šta ti je sa mozgom.

32:08⧉ Ovaj, ali sam, na primjer, dosta sam izbacio sam slatkog u smislu nekakvih, onako, znam me, ono, povući iza ručka, znaš, sad je nešto, nešto slatko, isto maznut i to. Sve su to navike, jel'. Je, je, ali, znači, to mi je prije bilo rutinski, sad onako, možda svaki treći, četvrti dan, i super je kad se, ovaj, odupreš, aj, neću ništa, i onda ono, za pol ure zaboraviš kako si se, kad to, kad to, ono, proradi. 14 dana, kažu, mislim, ne kažu, nego tako jeste, jedan osnovni detoks od šećera. Znači, ne govorim o izbacivanju ugljikohidrata. Da, da, da, je. Šećera. Nego govorim o tome, ono, malo bi, malo bi slatkoga. Baš sam neki podcast slušao, neki kardiolog je, onako, neki, ono, baš top klasa, pa su pričali su o šećeru, kao, i pita ga voditelj, kao, pa dobro, kao, koliko bi, ajmo reći, trebalo šećera. Kaže, ništa, naprosto, šećer nam, kao. Mi imamo, ti kad si pojio nešto riže, ti svemu to, sve su to šećeri, jel'. Da, pretvori se, ali ono, ne znam, ono, šećer koji iz kolača ili iz kave, u principu ti ne treba. Ali oni su, kaže, ono, moderacija je ključna. Ako ti sad staviš pol paketa šećera u kavu, i sad, ne znam, ono, i ne piješ i

33:19⧉ 10 na dan, okej je, mrvicu šećera, ali lako se s tim pretjera i nekako ode, ono. Pretjera se lako zato što to stvara ovisnost. Je, je, istina. Ja nisam nutricionist, ali tolike godine, i za sebe osobno sam proučavala i sve to skupa, ali ja uvijek kažem da većina nas, znači, koga god to zanima, jako lako su dostupne te sve, ne govorim samo o dijetama, ne govorim općenito, neko tko želi to naučiti, on može jako brzo, ono, one nekakve osnove kako napraviti detoks, šta jesti, šta ne jesti, uvijek je protiv, problem motivacije. Kako izdržati, kako izdržati kad se boriš protiv tijela i glave i stresa koji imaš okolo. A i prođe taj stres, i, mislim, prođe. Ne prođu neke životne situacije, ali. Da, ali ne liječiš to. Znaš što nije stres, po meni, nije stres, samo desilo se ružno. Stres je gledanje nazad, gledanje, sad imam to, joj, za 5 minuta imam to, letimo s jedne strane na drugu stranu, letimo mozgom. Skrolanje, ono što mi na mobitelu stalno. Da, da, je. Sve ti to, sve ti je to na neki način stres, i onda se navučemo na to.

34:34⧉ Shvati koliko, koliko smo svi navučeni samo na mobitele. Da, da, je. A sve to djeluje na organizam. Iz dana u dan, iz dana u dan, puta staža, puta godina. Je, tako, u svakom slučaju, prehranu treba dovesti u red, to je, znači. A tek, a tek ono kad dođeš u neke godine, kad više ne izlaziš van i, ne znam, piti, nego izlaziš van i jesti. Da, da, da. I kulturološki, kako god gledalo, imamo mi uvijek to, kako ćeš ti sad, neko tko je jako društven, kaže, ova moja jedna prijateljica, to nikad neću zaboraviti, brat bratu, jedno 25 kili viška. I kaže ona meni, kako ću, ja kažem, jedno se zatvoriti. Jel' ti takva kakva jesi, ti si stalno sa prvom ekipom, drugom ekipom, trećom ekipom, ti ne možeš, mislim, ti jednostavno moraš svoj život promijeniti. Je, je. I tu nastaje, tu nastaje problem, znači, mi smo svi robovi našeg života koji nam je bilo diktiran, bilo smo ga tako isplanirali, jel'. Je, možda ćeš imati to. I onda, i onda kako ćeš, jako te, i ne kažem da je nemoguće, moraš imati jako, jako dobar motiv. Je, to je problem kod takvih stvari, na primjer, ako ti je dosta socijalizacije, se vrti oko hrane i nekog

35:46⧉ žderanja, nekihćevapa i nešto. Znači, ne mora to biti žderanje, ali to mora, to je kult hrane, kult vina, kult dobre ekipe, kult opuštanja uz hranu, cijeli dan letaš, ovo, ono, sidneš i kažeš, uf. Je, ali hoću reći, ponekad treba malo i, ne sad, promijeniti prijatelje, onako, malo se i kloniti tih situacija, bar. Ali treba postati prvo biti svjestan toga. E, svjestan toga, i barem neko, neko prvo vrijeme malo izbjegavati takve situacije dok to ne dovedeš pod kontrolom, onda kad ti možeš kontrolirati, još uvijek možeš, naravno, sa svojim prijateljima ići i to. Ma normalno. Možda ćeš, ono, pojesti upola manje i nećeš tri deserta i ne znam šta, i hrpu alkohola, i to je onda, još uvijek možeš se normalno. Normalno, može se bez daljnjega, ali hoću reći, sve su to neki otežavajući faktori zašto ljudi padaju. I opet, i opet, i opet. Tako je, ono, i kod alkohola isto najčešće je da ljudi koji imaju problem s tim, ispostavi se da im je cijeli društveni krug mu je zapravo prepun isto alkoholičara, i onda, ne znam, sad kad neko konačno i prestane, skuži da nema ništa zapravo zajedničko s njima i da je to, ono, da su to sve uzbujanje uz alkohol.

36:56⧉ Da, da, mora promijeniti život, i mora shvatiti da to mora napraviti, jel'. I često onda, ono, ga i povlače, ajde, šta će ti biti od jednog pića, ovo, ono, uf. Da, da. To su baš zeznute stvari, dosta, ovaj. Ovaj, reci mi malo o svojoj fotografiji, to ti je, to ti je primarno ipak, sad smo. Pa to mi je sad kao primarni posao, jel', radim najviše ove kuće vile za odmor i to, radim dosta ove evente, najviše volim te sportske evente raditi. I tako. Kakve sportske, jel' ideš, tipa, nogomet i to? Ne, ne, ne, ne, ne da idem, tipa, na utakmice i to, nego, recimo, ove outdoor festivale i tako te neke stvari, biciklističke utrke, utrke nekakve, maratone, ove naše lokalne i tako. A trailove pokrivaš i to? Je, kako, ono, kako me tko zove, jel'. A prvo sam najviše, u stvari, za, najviše sam za, ono, nekretnine i tako. Aha, aha, znači imaš svoju neku firmu. Imam svoj obrt i tako. Obrt, da, da, da. E, ovaj, reci mi, jel' i trailove, jel' i trčiš ili ne možeš? A sad više ne mogu. Sad više ne mogu, sad, onako, planinarim i, ono, biciklom, prije smo mi imali, mi smo

38:06⧉ puno prije biciklirali. Ja sam čak i neke utrke tu prolazila, naše neke lokalne, ali mi je bilo preteško. Bilo mi je preteško zato što od ponedjeljka do petka po 3 sata skači, i onda se ubije nedjeljom na bicikli, dođe u ponedjeljak mrtva. I onda ajmo sve, sve opet. E, i to mi je bilo previše, i, ali onako, došli smo, ono, 40-50 kilometara, imali smo ekipu, i onda sa sretnim završetkom. To su bili krasni dani.

38:33⧉ E, i putovali smo dosta, ono, zakačiš biciklu. E, na auto, pa da, da. E, na auto, i onda cijela ekipa, planinarenje, kajakarenje, bicikle, imali smo programe dosta dobre. A kako si ušla u fotografiju? A u fotografiju, ja sam uvijek tako imala taj neki umjetničku neku crtu, i to mene to uvijek nekako zanimalo, i bio je jedan kolega koji je bio u fotoklubu, koji je sa mnom u klapi piva, i tako, kako je on slikavao, tako se meni to svidjelo, i onda mi je on pomogao za prvi aparat, i onda, ono, i kad počneš ulaziti, a ja sam inače malo frik kad nešto počnem, pa onda ja to počnem duboko proučavati, što bi se ono reklo, dušom i tijelom. I onda me to obuzme, kako bi rekla, to isto kao kad sam ulazila u aerobik i glazbu i sve, nema, sve sam ja to sama radila, miksala, tako je i ovo. I onda su te slike postale tako malo bolje, i onda mi je neko rekao, bi li ti to malo monetizirala, što bi se reklo, hoćeš ti raditi. A kad je to bilo? Kad si baš počela? Pa ima jedno 12 godina od toga, jedno 10 godina sigurno, radim baš, baš kao fotograf. I koji ti je bio prvi fotić? Prvi fotić mi je bio jedan Canon X, neki mači, digitalac.

39:46⧉ I onda je, onda nakon toga sam uzela DSLR, isto Canona. E, baš htio pitati, je li DSLR bio? Je, je, kako ne, DSLR, i onda sam, ovaj, prešla, onda je prija, kaže meni prija, ja kažem, dobro, sad bi kupila sve kompletno novo, znaš, ono, sad sam već profesionalno, mislim, profesionalno, onako, počela sam već, ono, nema, čim si počela zarađivati, već si sad dobar ili loš, puno ili malo, već si profesionalac, i ja sam, uvijek smatram da jako treba pratiti trendove, ulagati u opremu i to, i kaže ona meni, ako hoćeš, uzmi Nikona.

40:19⧉ Šalim se, dobro, to su, to je manje više, ovaj, i tako sam ja onda kompletno, ovaj, sad imam ove mirrorlesse, Z8 i to, ono. Koje su sad uopće jake marke u digitalcu, znači Nikon, Canon, Sony? A uvijek je, evo, Sony, Sony je, Sony je nekako baš, on je prvi. A Sony je sve mirrorless, ili? Šta? Je li Sony sve mirrorless, ili imaju oni DSLR i šta? Je, je, imaju i oni i to, ali je, ovaj, Sony je za videa dosta, on je, on je prvi krenio, on je prvi krenio sa tim mirrorlessima koji su postali baš, evo, ovako, za videa i sve to skupa, ha, ono, ne znam, ja sam vjerna Nikonu, premda nema to, vjeruj mi, znači, pitanje je samo kako šta novo izađe i šta, šta ćeš dobiti za uloženo. Znači, cijene su uvijek, jedan, jedan kvalitetan objektiv je oko 2000 eura, malo gore, malo dole, i to uvijek drži cijenu od DSLR-a, mirrorless-a i bilo čega. Samo je sad pitanje, kad ti kupuješ, da li si naša, ono, best buy, vrijednost za novac. Tu je, tu je Nikon, recimo, malo sa mirrorlessima je malo on kasno krenio,

41:33⧉ Canon je isto čak i prije, Sony je, Sony još prije njih, onako, oni su probili to tržište. A je li tebi draži tako, mirrorless ili DSLR? Pa, da ti iskreno kažem, mislim, mirrorless je sad, on ima nove, nove značajke nekakve, detaljniji je, u fokus ima. Znam da je dugo bilo, ono, super je sve to, ali DSLR je ipak DSLR. Mirrorless ima problem sa baterijama i pregrijavanjem, a sad ovi noviji nemaju, recimo, ja nemam problem sa pregrijavanjima. Čekaj, sa pregrijavanjem za fotke samo radi? Pa ne, uglavnom za videa, jel'. E, e, to i kratkoća baterije.

42:16⧉ Je, je, istina, pa ovi moji isto, znači, ja imam ZV-E10, dva komada, to, ono, baterija je, mislim, 30 minuta, ali najgore je šta, to, to, to me je jedan put zeznulo u snimanju, znači, on je meni uvijek na struji, ali on troši bateriju i puni istovremeno. I puni, e? E, i šta se dogodi ako mi je baterija bila pri kraju, na početku snimanja, dobra šansa da će riknuti. E? Uff, ono, mislim, to je meni bio toliki šok, zato što, ono, ok, mislim, dobro, sad je na struji, bezbrižan sam, ali vidiš koliko tih detalja ima za. A kako ne, a naučite. Na, je, naučim, ovaj podcast me je svašta naučio, stvarno, onako. Ma inače fotografija, ovako, neko bi rekao, dobro, laici kad govore o fotografiji, lako je tebi, imaš dobar aparat i dobar objektiv, ja kažem, on, on ne radi sam. Znači, šta je kvalitetnije, šta je bolje, to moraš više znati. Znači, najlakše je, kad me ovako pitaju, šta, sinko, uzmi mobitel, jel' ti ne treba kvalitetno, jel' ne želiš učiti, ako ne želiš učiti, uzmi mobitel, klikni, imat ćeš lijepu uspomenu. A misliš da nisu one neke auto intelligent i te stvari, ipak, ipak treba malo znati. Ne, pa, pa, pa ima to i u mirrorlessima, i on ti ima eye tracker, pa te prati, pa

43:30⧉ ovo, pa, ali ti moraš znati šta radiš. Da, da. Ključno je da znaš šta radiš, a to je znanje. Dobro, ali pretpostavljam da ti namještaš svoju blendu i sve. Da, normalno. E, da, da, da. Da, da, da, da. Uvijek moraš sve, bez obzira, mislim, moraš znati zašto, jel, na toj blendi radiš radi toga i toga, na toj brzini radiš radi toga i toga, ako to ne znaš te osnovne parametre, onda uzmi mobitel i klikni, on će ti sve podesiti. Da, da, mene to, kad sam malo ušao u to, ako sam, eto, isto prvi put u tu blendu, jesam ja to kao nešto znao u teoriji, ali ono, u praksi, nekako sam morao sve naučiti, tako da. Da. Tipa, ono, šta je, uvijek mi je bilo zbunjujuće, šta je manji broj, to je za taj, zapravo. Da, da, da. Da je više svjetla, da je više otvorena, ja, ali onda ti je, ono, blurano je više, to nije baš dobro za, ako ćeš slikavati ili snimati negdje van, i onda ti, ono. Da, da, da. Fokus, tako. Ali to se dosta jednostavno, ja sam čak i nekakve male tečajeve držala, ovaj, tu pri, u Bilicama i tako, i to se dosta jednostavno i može objasniti. Da, ona, kako ona, onaj trokut ima, ono. Tako je, tako je.

44:41⧉ A dobro, dosta je to, dosta je to ljudima apstraktno, zašto? Zato što ne znaju ništa, oni se bore, gledaju ovu buton, onaj buton, ovu, ono, ali te, ali kad im objasneš slikovito te neke stvari. Je, treba, treba to malo, malo klikati. Znači, fotografija je nešto kao i sve u životu, s čime se moraš baviti. To sad, mi cijelo vrijeme govorimo o tehnikaliji, znači, ali oko je osnova, znači, kadar je osnova, u fotografiji je kadar osnova. Jasno, da. Možeš sa mobitelom napraviti vrhunsku sliku, možeš sa najslabijim, ako je, ako, ako je taj kadar dobar, tako, a to je opet oko koje se da na neki način istrenirati, ako ti neko obrati pozornost, u nekakvim osnovnim pravilima fotografije, jel', koja su opet samo osnovna pravila.

45:30⧉ I onda poslije treniraš to svoje, treniraš oko, u stvari, da, da počneš primjećivati, e to je ono što se meni u fotografiji najviše svidjelo, kad sam ja krenuo sa fotografijom, znači, ne govorim o profesionalnoj fotografiji, nego, ono, malo ću klikati, hoću da imam lijepi zalazak sunca, šta god, svi krenemo sa tim zalaskom sunca. Da, da, to je ono osnova. Što sam jednostavno počeo primjećivati. Ti jednostavno, ne znam, počneš drugačije te boje gledati. Dobiješ, neću reći, sad kad kažem ushićenje, ispast će glupo, ali ti kad vidiš

46:06⧉ kroz aparat ili, ili to, znači, po meni to fotograf treba osjetiti, jer fotografija je, sad, ne mogu reći samo umjetnost, to može biti jako dobar zanatlija, može biti, jel', fotograf, ali ti moraš osjetiti to. Ti jednostavno, i, i taj osjećaj koji ti dobiješ, i onda ti to počneš primjećivati, onda ti hodaš bez aparata, i onda vidiš, ona, ajme, vidi ona faca šta je zanimljiva. Kako bi rekla, e, e, e, to je, kad te to obuzme, onda, onda jednostavno počneš dalje, i sad, tehničke stvari, ili će ti neko reći, ili ćeš učiti ovako, onako, ili samo, samo ćeš klikati, pa ćeš onda proučavati gdje je tu greška, jel'. Tako da, može se na puno različitih načina razvijati čovjek u fotografiji, jel'. Da. Koliko imaš objektiva? Se to da prebrojati? Pa ja čak i nisam, ja, ja recimo, ruku na srce, ja kupim. Je li koristiš original ili imaš ove zamjenske? Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ja sam škrtario, pa sam, ovaj. Ne, ja nikad ne škrtarim, ne. Sa opremom, ja nikad ne škrtarim. Znači, rađeću imati tri prava objektiva, ima njih, sad sam kupila ovaj jedan, a ima i, sad, dobro, imam dva

47:18⧉ aparata, a ima i šest. Sve skupa, a i nije strašno. E, a nije, nije to, nije to previše. E, ovi su neki, neki, neki koji su, ne znam, nešto što sam prodala, jel', ono što, što su mi se svidjeli. A imaš jedan da je prime, to je ono koji se ne može zumirati. Da, da, da, da, da, ima, ima ni prime, ima. Vjerojatno za portrete, pretpostavljam, 50 ili? Ne, imam stoticu za portrete. Aha. Opa, to je dosta usko, kako to izgleda, onda moraš malo i dalje stati i to, šta si rekla s to? Da, da, a imam 24-70 za, za ove neke klasične, onako, recimo, on je 24-70 je neki, ono, ne, all around, šta bi se reklo, ali on je, ako je, ako je vrhunski objektiv sa 2.8, bez problema napraviš. Pošto sam ja na tri aparata. I portrete i sve, i TLC, sad, sa TLC najviše portrete radim. Znači, volim, volim vani, znači, i 35-icu 1.4, i ona je isto dobra, koliko god je, koliko god je ona široka kao 35-ica, ali jako dobar bokeh napravi i smjestite. E, ja mogu misliti taj 1.4. I smjestite u prostor. A dobro, taj 1.4, to je onda, praktički, ako ono fokusiraš u nos, već, već je kosa gore. Ovisi di si, ovisi koliko si daleko od objekta.

48:28⧉ Istina, istina. Tako da, tako da, ovaj, ono, ono što mi treba sve u principu imam. I šta najviše voliš tako slikavati, jel' imaš, jer ti znaš da ljudi. Pa sve ti to je nekakve, neke, neke, neke faze u životu imaš. U početku, ja sam uvijek za sebe govorila, ja sam landscape fotograf, ono, volim putovati, volim planinariti, uvijek tegliti sa sobom opremu i tako, sve to skupa, krajolici ovako, onako, i onda počneš shvatiti, ma sad u zadnje vrijeme nekako zanima street fotografija. I onda plus ovo šta radim, volim ja i svoj posao, ali lipo je meni i nekakve objekte napraviti, neke prave noćne fotografije, vila, dronom, ovo, ono, i dron mi je isto napet, jel', i to, ali sad sam nekako malo, ono šta, mislim, nekako moje sad zanimanje, nekakva više street fotografija, pomalo ulazim u to, čisto kao moj osjećaj. A što to znači, čisto ako odeš na ulicu? Znači, znači ići, šta se ono kaže, doslovce, ići ulicom i dobre kadrove, zanimljive stvari, zanimljive geometrije. I gdje ideš? Po Šibeniku, ideš negdje okolo. Pa sad ja to, ja to, ono, kad imam vremena, po Šibeniku sad, ovaj, isto nastojim,

49:39⧉ imam baš u pripremi, imat ću jednu svoju osobnu izložbu u, u Azimuta, dole baš Šibenika, i sad. Ajde, navratit ću kad će biti, jel' znaš? Točno na dan grada Šibenika, znači, to je kraj devetog mjeseca. Aha, aha, dobro. Tako, bit će jedan mali cili eventić, gdje će i moja klapica doći, rekli su da će me podržati, to će mi biti drago. Jesi ikad radila ove panoramske slike, to je moje slovo? Jesam, kako ne. I onda ih onako, ono, stičati zajedno. Ja ti inače, recimo, kad negdje putujemo, ono, ako znam da, ako recimo negdje sa agencijom idemo, ne nosim stalke, ne nosim ovo, ono, ali kad imaš panoramu, sve to iz ruke možeš napraviti. Tako da puno koristim, ovaj, mislim, hoću reći, kad znaš šta radiš, možeš puno, ovaj. A s čime spajaš te slike, to, to zna biti. Ono, Photoshop se spoji bez problema. Aha, Photoshop je jednostavan, da. E, koliko imaš zapravo zafrkancije, pretpostavljam da u RAW snimaš, naravno, obavezno je. I koliko onda, ne znam, imaš nekakve bicepse ili koliko ti treba svakog dana? Ne, ne, ako, ako radim recimo kućne nekretnine, ima dosta blendanja. Znači, ono, ti sad stojiš i tamo ti je pogled, to je izgoreno, moraš

50:51⧉ imati više ekspozicija, i onda se to, ono, radi se u Photoshopu, iz više različitih slika spajaš, ili noćne isto tako, ono, ovisi šta radim. A dok recimo ovo, kad ovako radim evente, ako si dobro podesio, imaš svoj neki osobni stil, malo boje, one, nisu to preseti kao, mislim, u principu jesu, ono, nešto šta sam ja napravila za sebe, tako da, da imaš svoj neki upečatljiv stil, recimo, ja evo danas da otvorim, ne znam, slike, nečije, ja taj rad mogu poznati, znači, bar ovih ljudi koji poznam ja kao fotografe, jel', tako da, ovaj, manje više, dosta su slični, ali, ovaj, ja nastojim, ja imam tako neke malo življe boje koje možda nisu sad trenutno baš toliko u trendu, opet se vraćaju te malo prirodnije stvari, da nismo svi u, u nekakvim zemljanim tonovima i tako to, e, ima. Da, trendovi se mijenjaju. Sve su svoji neki trendovi, to je normalno, jel', ali uglavnom, ono, sad pitanje, ako si dobro slikan, ne treba ti puno. A kako paziš da? Izuzev, a? Kako paziš da ti nije spaljena slika, odmah kad imaš onaj histogram na, ono. Ma normalno, pa to vidiš, to je već iskustvo, to, normalno je histogram, pogledaš i

52:06⧉ sve to. A možda ti već i na displayu može pokazati. Imaš, može, tako je, to sam htjela reći, znači, za sve one koje zanima, jel', može se podesiti ona zebra da ti odmah kaže, mislim, ja to nikad ne koristim, pogledam histogram i vidim di sam, a osim toga, ako si dobro, ma vidiš, i mirrorlessi sami, recimo, za razliku od DSLR-a, mirrorlessi, ovaj, ti manje više ti vidiš sliku ekspozicije, znači, ako ti je pretamno, to vidiš, dok u DSLR-u to ne vidiš, jel'. E, znam, kad su dvije one, je li. Ne, ne, u DSLR-u, jesi radio kad sa DSLR-om? Da, da, da, jesam, naravno, da. E, onda se vidi, a ti, ti, ti vidiš kotačiće, vidiš histogram, ono što se sve na sebi, ali ti ne vidiš da li je ona malo svjetlija, malo tamnija, malo ovo, malo ono, jel', izuzev ako ti nije na monitoru. Da, da, da, ako je na onome. E, na onome, ako gledaš kroz okular, ti to ne vidiš, ali na DSLR-u, na mirrorlessu to vidiš, jel'. Tako da. Reci mi šta bi, koje bi, ajmo reći, dala savjete nekom ko, ko želi ući u fotografiju, bilo profesionalno, bilo amaterski, onako, šta bi mu rekao? Pa neko ko želi ući u fotografiju, po meni, da ipak nađe nekoga koće mu, mislim, danas preko interneta stvarno se može YouTube-a, naučiti sve,

53:19⧉ sve ono šta želiš, jel', ali dobro je da ti neke osnove, tipa, tih nekih osnovnih stvari, tehničkih stvari, dobro je da ti neko to ipak kaže, nekakve tečajeve, završi ovde kod nas, znam da je. Ima fotoklub, onaj u Šibeniku. Ima foto, ja sam u fotoklubu, ali ne dešava se, ruku na srcu, nešto, znamo povremeno. To ovaj, gospodin Krnčević je držao. Da, da, da, tako je. Ne znam je li on još uvijek tu aktivan. Tako je, je, je, aktivni smo mi još uvijek kao fotoklub i imamo mi dosta, dosta svojih, ali nemamo, nema, nema onih klasičnih tečajeva, ali u Civitas Sacre, znam da su bili, i tako, ono, mislim, dobro je da ti neko to objasni osnove, e, onda je dalje sve tvoj rad, u kom ćeš se. A šta je, a šta ćemo s opremom, to je možda najviše ljudi muči, šta je onako, znam. Pa ne, ja, moje mišljenje je da, znači. E, sad kad bi čuli koliko to tvoje košta, ono, odmah. Pa, pa čemu imati, ima čemu, imati 10.000 eura opreme, ne tribaš, možeš imati jedan pristojan, čak i kompakti su dobri, za početak, znači, ja uvijek kažem, vrijeme će pokazati da li ćeš ti tu opremu ostaviti na ormar, ili ćeš se dalje. Poslije ćeš, ako ti, ako ti se zaljubiš u to i ako želiš, i uč, poanta

54:34⧉ je da moraš prerasti opremu, tek onda kupiti opremu koja je, tek onda kad si je prerastao, znači, da, da znaš šta radiš, i da onaj objektiv koji si kupio, da ti znaš zašto ti je taj 1.4, čemu ti on služi, i kako ga upotrijebiti, a ne da staviš na automatik da on slika neki mobitel. Da, da. E, to je interesantno. Jer ne radi oprema sve sama, jel', tako da, normalno, ako neko želi, dobro je da ima različite objektive, i ključno je držati ga u ruci. Da, da. Znate šta, znaš šta kažu, koja je, koja je najupečatljivija slika svakog fotografa? Ona koju nije slikao. Kad je rekla, ej, meda mi je sad. E, da, da. Tako da, u principu bi tribalo. A možda ne bi bilo loše nekog polovnjaka, a da ipak može DSLR da ti je. Tako je, ja, ja se uvijek slažem, ja se uvijek slažem, recimo sad DSLR, premda i DSLR-i još uvijek drže cijenu. Je, istina, nije baš to jeftin sport, ali opet imam dojam. Nije to uopće jeftin sport. Ako neko ko želi naučiti, da kompakt, previše tu nekako, on ti majstoriše tu nešto. Je, ali kompakt. I nećeš naučiti, ja mislim.

55:45⧉ Neće, nećeš nau, nećeš naučiti, ali za početak je dobro imati to, da imaš kadar. E, je, je. Da imaš kadar i da se, da se vidi, jer oni su ti jeftini. Dobro, premda danas su mobiteli takvi da, i sa mobitelom, ima jako, jako kvalitetnih slika, i na mobitelu možeš sve učiti i podešavati. Je, ima onaj Pro, malo bolje. Pitanje je sad da li ćete, da li ćeš se zaraziti s time. Ti danas možeš neki stvarno dosta jeftino kupiti, neki crop DSLR koji je neko prerastao nekad davno sa neka dva osnovna objektiva, jednim kit i jednim telcem, u principu možeš puno. Znači, sad, pitanje je sve, koliko, koliko, koliko ćeš se ti time baviti, ali ključno i osnova je da ga držiš u ruci. Da, da, da, to je to. Jer u početku to je, to je isto kao voziti biciklu. Znači, ako to ne radiš stalno, dok, dok ti to nije sjelo, dok ti nisi shvatio, jer treba vrijeme da to, da to malo pohvataš, to šta si ti rekao, pa ovaj F, pa ovaj manji broj, pa puno svitla, pa, pa kako, pa se to meni čini naopako, pa. Da, da, da, je, to je.

56:56⧉ E, i samo radom, rad, rad, rad, rad, rad. Sve one prve, nema fotografa koji ne bi poplicao sve ono šta je prvo radio. A onda mu je bilo vau. Jesi ikad s analogijom igrala? Nisam. Nisi ništa. Nisam, zato što, pa mislim, mislim, okej je, koće se baviti time, i da kažeš. To je sad već za, za konosere, onako, malo. Pa je, jer onda ti je problem i to razviti, i ovo, i ono, nema ništa daleko. I zaboravi, i zaboravi fotografiju u boji, to je, to se ne može praktički sam. Ja, e, tako je. Ja bi, ja bi bez problema, recimo što se tiče, moja fotka ne bi izgledala ništa drugačije, jer onaj ko zna slikati, da tako kažem, slikati, jel', on zna šta radi, i on može slikati na bilo čemu. Da, da, je. Pitanje je kako ćeš razviti, hoćeš dati to negdje, ili ćeš sam to razvijati, to, to ne bi znala, jer nisam nikad radila. Ja moj prijatelj, ovaj, dosta. Ali tehnologija je ta je, ovo ti je samo olakšalo današnje vrijeme, jel'. Je, jedan frend se s tim bavi, mislim, bavi, to mu je onako, hobi, baš, znači, ono, crno-bijele fotografije, on je cijeli u tome i tu.

58:07⧉ Ima, ima, ima to draž svoju. Je, je, i onda mi je ono, živi u Hamburgu, pa mi je ja pokazivao di, di on to razvija, jedan put sam, ovaj, ga išao posjetiti, i tako, baš je ono, mislim, štos je, pa vidi se, moraš imati za to. Vidi se ta patina. Je. Vidi se ta patina, i ta patina je dobra. Stvarno moram priznati, drukčije su fotografije. Drugačije su nego, nego digitalne crno-bijele. Da, da, nego, e, je, ne, toplije, na neki način. E, zato što onda puno ovisiš o filmu. Je. Ovisiš o, o. I nema mijenjanja ISO-a, što staviš, to ti je to. ISO 200, alo, radna 200, pa se krpa, i moraš znati koji ćeš film uzeti. Je. I svaki, svaki film onda, jer ja se sjećam, ja sam imala prije. E, svaki film je svoj ISO, i nema tu da se. E, ne samo to, nego svaki film ima svoj ton. I to je, uf. Da, da. Fuji-jevi filmovi, i Kodakovi, su skroz drugačiji. Neko mi je rekao da je, da su zato, ne znam je li to istina, možda ćeš ti znati, da su u novinama nekad, da su jako zrnate bili, zato što bi, ovaj, nikad nisu znali gdje će točno snimati, pa bi uzeli ISO ogroman, ne znam, ono, 8000 ili nešto, da mogu, znači, sve, i vani i unutra, da to je nešto više. To je logično, to je logično. Je, je, ali danas se to sve, sve se promijenilo, ono.

59:19⧉ Da, da, da, znači, nisi se sjetio. Ali ima ta patina, ima svoju draž. Je, je, fora je. Ima, ima je, recimo, i u zadnje vrijeme baš i primjećujem kod nekakvih, tako, fotografa koje pratim, i to, ovaj, primjećujem da se dodaje zrno. Znači, ne samo, ne samo da te, da ti, da ti dočara tu patinu, nego, to su opet neki trendovi i u obradi i u, i u svemu tome, jel'. Znači, da ona malo djeluje zrnatija, da nije onoultra čista, šta bi rekli, 8K, jel'. Da, da, da. Tako da. I šta ti misliš, u kojem će smjeru, tako, ta moderna digitalna fotografija ići, jel' imaš neka predviđanja, mislim, predviđanja, ono, šta, šta misliš, šta će se s tim? Pa u čemu će ići? Ići će, kao i svaka tehnologija, da nas zaglupljuje, da, da, da moramo, da što manje trebamo znati. Ali uvijek na kraju, šta ja kažem, osnova je oko i kadar.

1:00:16⧉ A, a gdje će ići, da ćemo imati one očale di ćemo samo kliknuti. Pa sad, sad ti imaš neki Nikon, to sad ko šta, koliko košta, i sad dođem. Uvijek će koštati, jer je to, to je. Dobro, okej, ali ne znam, sad imaš model, ne znam, nit ne znam koji su Nikoni, nebitno, ali ono, neki, ajmo reći, dobar model, i sad izađe nova verzija toga, i onako, ko šta, ako Svetog Petra Kajganić, šta on ima zapravo bolje? Koje, koji su inkrementi tu u tehnologiji, što poboljšava? Pa isto kao kod auta. Isto kao kod auta, oni to mic po mic nešto dodaju. Ali šta, na primjer, ono, kod fotografije? Znači, može, recimo, prije, olakšavaju ti život. Znači, prije si ti morao gledati, da ti uhvatiš taj fokus u njegovu brzinu, nisi smio ništa furati, danas staviš eye tracker i on ga prati. I on ga prati, razumiješ, recimo te neke stvari, to se mijenja, to se mijenja, a ovo drugo, u principu je. Možda ono nekakve isto, G-jet 8, znam da imaju ovi bolji, tipa, ako hoćeš munje slikavati, da ti, da detektira kad je ono, munja napravi da slika, eto. Pa to se testa, šta sam rekla, tehnologija će te zaglupljivati. Onda više ništa ne moraš znati, nego ćeš staviti klik munja, klik noćna.

1:01:31⧉ Tako da. A je li ti tu, ovo, umjetna inteligencija počela u fotoaparatu? Jo, umjetna inteligencija, pa dobro, ja ne, ne, mislim, Photoshop svako malo izbacuje, normalno, update i sve to skupa. Ja vidim da je i ovo, sad mi za, ja u Premieru editiram video, vidim da su počeli sad, ono, neke generative fillove i takve stvari, su to počeli, bit će i u Photoshopu i u Premieru. Da, je, je, je, to već ima neko vrijeme, i primjećujem da to puno bolje se radi, i ja osobno koristim za ono, neke stvari, maknuti, sad, evo sad tu, nas dvoje, ta lopta stoji, ajmo je maknuti, pa je puno jednostavnije, prije bi označavala, izgubila vremena na nju, a sad je klik, označi, subjekt, označi, ovo, promijeni malo boju i tako to. Tako da, ovaj, ali što se tiče umjetne tehnologije, to je, ovo je, ovo je kao kad se internet, moje mišljenje, kad je krenulo sa, općenito, ne mislim samo u Photoshopu, isto kao i internet, znači, kad je internet zaživio, kojom brzinom išlo, i koja je dobrobit, i loša stvar, daleko od toga, išlo, tako je sad, po meni, umjetna tehnologija. Dokle će nas dovesti umjetna. Već inteligencija, ovaj, umjetna.

1:02:42⧉ Umjetna inteligencija, da. Ta tehnologija danas ide toliko brzo, evo, ja više život bez ChatGPT-a ne mogu zamisliti. Više ništa, ništa više ne googlam, on mi je najbolji frend, samo sam dovoljno pametna da, da mogu razlučiti šta je dobro, šta nije, i šta su mi bitne stvari, ipak provjerim, u nekim službenim, jer znaju lagati, neće reći ja lažem. E, da, izmisli, iskoristi. On, on izmisli, ako ti ne vladaš time, i ako ne, neselektivno to uzimaš, šta ti govori. Na primjer, ono što sad, onako, znam koristiti, ono, za, za stranicu i to, skužio sam, bolje, bolje zna googlati od mene. Znači, ja mu kažem što tražim, i, znači, pa ono, dobro, ja sam isto, ono, dinosaur svoje vrste, odmah mi je prvo, dobro, izgooglam nešto, ne znam, neke zakone, tražim, ne, ne znam, nešto. Nemoj, nego poslije googlaj, da ga provjeriš, gubiš vrijeme. Ili pogledam izvore, ovaj, u svakom slučaju sam skužio, ono, pitam njega, ajde mi, znači, specificiramo, potražimo, i onda on, searching the web, i onda nađe 5-6 sajtova, onda možeš, ono, source, znači, izvori, pa onda ja još provjerim jedan put ručno, ali hoću reći, hrpu puta mi je našao puno bolje nego

1:03:55⧉ šta bi ja sam izgooglao, tako da to stvarno ide nekom, ono. Pa šta je on? To je umjetna inteligencija, ChatGPT je samo jedan brzi, brzi pretraživač koji će sve to skupa povezati i smisleno ti prikazati. A da, nije. Ako si dovoljno pametan da mu, da mu kažeš koncizno, točno šta hoćeš, znači, nema šta ga ja ne pitam. Znam, znam, ali, onako, ljudi, ljudi to vole, ne kažem da ti to radiš, ali onako, neko, ChatGPT je samo nešto, ali do prije, ono, 2-3 godine, čovječe, tako što nije postojalo, mislim. Da. Da, da ti, ono, gdje bi ja, ne znam, mogao s njim, s njim, mislim, praktički pričamo s njim, ne znam. Pa da, pričamo, dok recimo Perplexity, ja imam njega isto. E, to nisam siguran ni šta je, šta je to. Isto, znači, to je. Aha, konkurencija, da. To su, tako je, imaš Copilot. Grok ima ovo, ono, tipa, tako, tako. Perplexity skroz drugačije odgovara. Ovaj, ChatGPT, najbolji prijatelj.

1:04:52⧉ Lako je to, znači, ti imaš svoju povijest, ne znam. Je, je, naravno, naravno. E, i sad, ja njega jako često, ja kad zapnem nešto na, recimo, neki potung koji nisam koristila dugo na, na, na aparatu ili nešto, sve njega pitam. Je, je. I sad se on, ja njega nešto pitam kako organizirati neku stranicu, vezano za promidžbu, za ovo, i on, on se vrati na taj razgovor, bog te pita kada, i zna da ja imam Nikon Z8 i te objektive s kojima mogu to i to napraviti. Je, je, strašno, ono. Znači, to je, ono. Ja ga pitam ako je za podcast, ne, kako je tipse, kako ovo, kako ono. Samo, mi moramo biti dovoljno ljudi, kao ljudi, dovoljno pametni, jer to je, to je nešto šta je neko ubacio, znanje koje mi sad. A da, s interneta, ali skuplja, ne znam ni ja odakle mu taj. Sa interneta. Ali, ali ono što mi je fora mi je, kako bi rekao, ono, ima, ima nekakav rezon iza sebe, nije samo pretraživač, onako, ne. Da, da, da, da, da. Ne, ne, ne. Pa kažem ti, najbolji prijatelj. E, baš. Znači, znači, evo, ugooglaj, ugooglaj, upitaj ga, samo, molim te, stvori

1:06:05⧉ mi jelovnik za 7 dana. E, to ili ne znam. Sa tim i tim namirnicama, sa kalorijskim deficitom, da zdravo mršavim, imam toliko godina, toliko kili, vježbam toliko puta. E, pa imaš mi plan vježbanja, sve. I onda te on pita, hoćeš da ti ja to napravim u tablici? Na kraju, mislim, ono, kao da ima, najbolji prijatelj. Je, je, čudo jedno, jer mu ubaciš neki tekst, pa ajde ga skrati, pa ono. Znači, ne, ne, ne, ja, ja, ja, primjerice, gledam film, ja sam takva, ne znam, ja gledam film i sad me, ne znam, evo, gledam sad ova serija neki dan, šta je bila, šta je ono bilo, ono, 16. stoljeće, kako se zove, Cromwell. Ja znam, mi smo negdje kroz školu učili. Ne bi rekao da sam gledao, e. E, ovo je Thomas Cromwell, a ja sam imala sa Oliverom Cromwellom, ili nekako, tako, nekako se zove. I sad, koga ću pitati, najboljeg prijatelja, ChatGPT-a. I sve mi je rekao. Mislim, hoću reći, dostupna informacija u roku, odmah. Je, je, to su. Samo kažem, za važne stvari, kad ga pitaš zakone i tako te neke stvari, ili recimo,

1:07:12⧉ neke specificirane stvari, dobro, dobro provjeriti koje su važne, jer znaju izmisliti. Je, je, istina, istina. Ali, ono, puno veća je dobrobit onoga šta daje. I to, ono, sad, ja isto, kako sam informatičar, onda, ne znam, treba mi Python skripta, ne znam, za nešto napraviti, okej, ja nisam programer, ja nešto drugo radim, ali znam neke osnove. I sad, ono, to, to je zastrašujuće, on meni ispljune sad kod i to, ono, u većini slučajeva u principu radi, ili mu ja nešto, ajde, prepravi mi to i to, ili ja nešto sam, ali, ono, nešto. A di će, mene sve strah, di će to nas odvesti. E, ja ne znam, ono. Aha, dobro. Mene će, mene će. Ne treba se ni plašiti uvijek novih tehnologija. Ma ne treba, mislim, ne, to, to je sad nezaustavljivo. Da, da, je, je. Činjenica, po meni, da, kao i što sam, moje mišljenje, sva tehnologija, koliko god nam olakšava život, zaglupljuje nas.

1:08:04⧉ Zbog toga, zbog auta ne hodamo, zbog mobitela ne razgovaramo. A opet je i do čovjeka, pa ja imam auto, pa opet sam aktivan, i ti isto, i mislim, ono, šta sad. Tako je, tako je, ali di su mlade generacije? Di su mlade, mislim, evo, samo, samo uzmi, svi govore koliko, koliko dica danas, evo i ja, unuk od 9 godina, koliko, kolika je mogućnost pažnje. Jer ne možeš ti izdvojiti svoje dijete, možeš se, mi smo ipak proizvod društva. A naravno da jesmo. Ti ili mi to ili ne, možemo se boriti, ali jednostavno, samo, mi znamo šta je ono prije toga.

1:08:46⧉ Ja znam kako naučiti u aerobiku i šta treba, ni kako i di, koga, jer ja. A ja mislim da isto djecu ne treba podcjenjivati, zato šta, za sve, sve generacije su govorile, ono, ne znam, a vi samo slušate radio, vi samo čitate te glupe stripove. Da, i sad. Samo gledate televiziju. Samo znaš di ovo ide. Ha, ne znam di ide. U nekretanje. U nekretanje, opće nekretanje. Ali i televizor, isto su ležali po cijele dane i gledali televizor, mislim, opet, ono. Da. Opet je to od osobe, i bilo je. Je, ali, ali, ne znam. Bilo je lijenih i prije televizije, koji su isto samo ležali po cijeli dan, ne bi ništa, tako da, ono. Ali. Što se tiče djece, tu je možda, su roditelji najvažniji, evo, ja sam svog, ovaj, ovaj mlađi mi još nije za to, ali evo, ono, vidjela si na, na biciklijadi sam ga poveo. Da, e. Sad ćemo ići opet za vikend, idemo, ovaj, na selo, pa ćemo isto jednu turu napraviti, tako, ono. Još je mali. Je, ma dobro, ono, nije još, na primjer. Još je, još je mali, pa može, mislim, bez daljnjega, ima dice koje nikad neće to, meni unuka isto, okej, pogledat će, i čak je dobro pogledat šta je zanima. Kako nešto nacrtati, nisam ni ja znala da ima tih stvari.

1:09:59⧉ Jel ideš često na biciklijadu? Ili samo primorštanska? Pa ona je bila jedna nakon, nakon jako dugo vremena da smo, da smo krenuli, inače smo prije redovito i vozili bicikle, a posebno ta primorštanska je bila, kao biciklijade. A, primorštanska. Inače, jesmo, jesmo, di smo, di smo god mogli, biciklijade su jedno dobro društvo, druženje. Opušteno, da, da, da. Jedno opušteno. Pa ljudi misle da je crkveno. Kažem, utrke sam neka, neke, počela odrađivati, međutim, to je bilo tumač za mene. Jer ja se nikad biciklom nisam bavila da bi mogla trenirati, samo sam imala dovoljno. Ma koće to, to su luđaci. E, dovoljno kondicije, da, da sam to mogla se boriti sa nekakvim i to, ali je iscrpljujuće, dosta to, se moraš se posvetiti tome, ali biciklijada je za to. Da, da, biciklijada je super, sad sam baš, za vikend sam bio u Bihaću. E? Tamo je super, ovaj, to već mi je sedma, osma, da, da sam išao. E, ja sam isto, čak i ima, ono, na, na, na Fejsu ima nekakve grupe, di su, di su vezano za to, di su baš za biciklijadu, takvo druženje uz bicikle i to. E, pa da, da, druženje, da, da. I to, ali, koliko ja imam svih, pa sa fotoklubom, pa sama. E, da, da, da. Pa sa prijateljima, pa sa izleti, jednodnevni, trodnevni, trodnevni,

1:11:11⧉ mislim, ono. Da, da, kužim. Tako da jednostavno ne mogu sve svoje, ali volim biciklijade općenito, inače i bicikla mi je iza koljena dobra. A da, bicikla je super. E, tako. Tako, ovaj, se, treba tu malo imati avanturističkog duha. A moraš, bre. Jer s biciklom ti se svašta zna desiti, od, od tehničkih problema na bicikli do, sad sve isplaniraš, kreneš, i sad ne znam, to cijeli dan traje, a uhvati te ponekad i kiša, moraš biti spreman. Da, da, da. Kiša je zajebana, ono. Imali smo mi takvih. E, haha. Kako smo mi, kažem to, kako smo prije imali tu jednu ekipicu, di smo mi dosta, dosta vozili, znači, vozili bi negdje, imali bi rutu, uglavnom bi bili nastojali da je nekakva kružna ruta sa sretnim završetkom, ili u nekom OPG-u, ili u nekoj bici. Ja, ne moraš se vezati. I tako, to sve, to je sve pripremljeno uvek bilo, i jedan put nas je, bili smo, završavali smo negdje, znam da je oko Krčića bilo, gore negdje u, ne znam, neka sela okolo, uglavnom, došli smo oko Čoka, čovjek je spremao peku i tako sve to skupa, mi smo pokisli. Do te mjere da su nam ljudi, da li nas je desetak bilo, da su nam ljudi robu svoju dali, tako da to, mislim, to se sjećaš za cijeli život.

1:12:21⧉ Je, je, je. Tako da, ovaj. Tako da je Bihać je fora, ide se, znači, kreće se iz samog Bihaća, ide se, uđe se u Nacionalni park Unu, pa tamo onaj Štrbački buk, ovaj, prekrasni vodopad, i samo je, teška je, tipa 80 kilometara i nekih 1200-1300 metara uspona, to je onako, dosta uzbrdica, tako da, ono. Da, dobro, ali oni svugdje, svak ti kaže u propozicijama nekakvi i elevaciju. Je, elevacija. Obično biciklijade nisu tako, 80 kilometara po terenu. Je, ova je žestoka, priznajem, ono. E, jer to je, to je baš ono, jer mislim, biciklijada je napravljena da se, da ljudi, da ti dođeš sa svojim djetetom da. Je, nisam ga vodio, ono, ne, nije ovo za njega, onako, i ima dosta i makadama, ali i ono, šumskog puta, to mi je takav gušt otići, obožavam tu biciklijadu, i to je, ali to je onda, ono. A ideš ti redovito na, baš, tako organiziranu? Da, i hoću reći ovako, u podcastu, Bosna i Hercegovina je zakon za biciklijade, prvo, nigdje ti ne žele uzeti novce, uvijek je sve džabe. A dobro, super, odlično, e. To mi skoro bude i neugodno, znači, ugoste me tamo, najedu, napiju, znaš, ono, daj da, koju konvertibilitu,

1:13:34⧉ ovu marku da. Pa dobro, bar neku kotizaciju koja ide u dobrotvorne svrhe ili nešto. Da, da, ono, ali sve je, sve je uvijek besplatno, evo, baš sad idemo, doći će brat, ići ćemo u Hercegovinu, u Hutovo Neum, isto, samo je pod navodnike. Daj mi pošaljite linkove. Imam trailer, lipo, zakačimo bicikle, uži, aj, idemo. Super, pozvat ću te, mislim, evo. Može, može, pošalji mi, pa ako sam slobodna, premda mi je ovo sad vrijeme kad najviše radim, ali. Ovaj, da, da, to je isto, bude i, već sam prošle godine sam taj, znači, iz Hutova, jedno malo misto, selo zapravo, i ide se u Neum, i ovaj, i ide se, dijelom ide se nekom starom cestom, koja je još, ne znam, ono, u doba Turaka koristila, nešto onako prastaro, samo asfaltirano je doduše, i ovaj, onda ti malo objašnjava, kao ono, povijest toga, kroz nekve ruine prolaziš i to, i ovaj. Da, da, pa to je, to i je turistički, pa ima dosta ovih adventure agencija koje organiziraju baš tako. Da, da, i u BiH mi se čini da je jača scena tih biciklističkih klubova, kako se meni ovako čini, i dosta rade na, na promociji turizma i to, i onda, sad onako,

1:14:47⧉ ako upadneš uvijek u priču s nekim. Dobro, kod nas je sad, koliko ja vidim, nekako malo više trendovi planinarenja. Jel? I hikinga i tako ti stvari. I to, ali trailovi su u nas sad jaki, to si vidjela, pa to, svaki vikend samo u Dalmaciji imaš ih, valjda dva biraš. Je, i puno više je, puno više je vezano, bar ja ono šta primjećujem, vezano. A biciklizam je u nas jako loš, pa mislim, gdje su staze, gdje su ištaš, što ćeš, ajme majko, po tome. Ali, ali bila je. Ajme majko, po tome. Pa znaš šta, kad pogledaš nekakvu našu povijest, konfiguracija terena, mislim, lako je u Slavoniji imati, svaka bakica je na biciklu. Ma šta znam, ali mislim, ako nisi ono baš sad prasac 300 kili, nije to toliki problem, ono, mislim, ne znam. E, ali. Čim si malo u điru, malo uzbrdice, nije problem, nije sad da je Šibenik ono od 0 pa do 1000 metara, mislim, sve je sitno, mislim. Ali, ali, ali, mislila sam, ne samo za biciklizam, nego općenito, da nam bicikla postane neko normalno sredstvo, jel? Pa mislim, meni. A to su trendovi kao i svugdje. Mislim, meni je, ja ga koristim svugdje. Trendovi su kao i svugdje, jedno vrijeme su svi vozili bicikle. Jel, ja sam. I moga si naći, govorim o vremenu od prije, tako,

1:15:59⧉ 7, 8, 9 godina, jel? Pa čak i 10 godina, ja mislim. Ma ko je vozio biciklu? Znači, bilo ti je. U mom društvenom krugu, doslovno sam jedini, onako, da, da vozi, znači. Bilo ti je. Praktički. Bilo ti je, znači, bilo je biciklijada i kroz Šibenik, bilo ti je ovih ekipa, znači, neke rekreativaca koji su se nalazili, oni iz A, B i C grupe će se poznati, pa kažem, evo, tako sam i ja imala ekipu, od nas desetak, puno više se vozila bicikla. Sad su svi u planinarskim, uglavnom. Da, da. Vodama, ovi koji, koji neće trailove i tako tek, znači, premda ima trčanje isto dosta, dosta je kod nas sad. E, to je krenulo dosta. A, krenulo. A što si htio reći za BiH, da imaju baš, i biciklistički klubovi su, nekom mi se čine, sad su se možda ljudi naljutili na mene, ozbiljniji, ali dosta rade na, na promociji nekako svoje zemlje, onako, taj dio mi se sviđa, šta, baš se, baš se nekako brinu za to. Pa mislim da smo mi jedno vrijeme, recimo, evo, ja sam baš puno za TZ fotografirala, baš sve te, ove, biciklističke staze.

1:17:13⧉ Znači, ovdje, oni su, napravili su mape, i onda sam ja išla od mista do mista, prolazila sa modelima i tako to, i dosta je to dobro bilo, i onda je taj Eurovelo bio, međutim, to, bojim se da nije zaživjelo, znači, to je ruta koja bi išla kroz cijelu Evropu, gdje su baš biciklisti znali da će tuda i tuda proći, šta ih moće, ono, da nije to samo cesta obična, jel? I to, ali mislim da nije nešto zaživjelo kod nas. Da, ovaj, u BiH ima taj, jesi ikad čula zaĆirinu prugu,Ćiro? E? To ti je stara uskotračna pruga, znači, bila. A dobro, e, to je ono što smo mi zvaliĆiro, e.

1:17:53⧉ Mislim da je metar između dva, ona, širina, znači, dosta uska pruga. E? I to su izgradili, oj, kad, pa davno, valjda početak 20. stoljeća, ne znam više kad, davno, još, mislim, za vrijeme Austro-Ugarske, u svakom slučaju, to je ono. Da, onda kad se gradilo najviše. Kad se gradilo, ali, ali ono je, bilo je, tehnički je bilo jako zahtjevno, jer je Bosna je, Bosna i Hercegovina je sva, to su sve brda i doline, posvuda, i to je bio užasno skup projekt, znam da su se, čitao sam bio malo o tome, da su se, mijenjali su se projektanti, govorili su da se ne može. Da se ne može, da, da, da. Ali car je bio upro, ima tamo pruga doći i gotovo, i onda su je i probili, sve tamo do, do Dubrovnika ide i šta ja znam, i naravno, kako to više nije funkcionalno, sad su skinuli su prugu i to je na mjestima asfaltirano, uglavnom je makadam, i sad su to naveliko biciklističke rute, i to je super stvar, čovječe, ti možeš, ti možeš proći praktički cijelu trasu toga, znači, nemaš auta, nemaš opasnosti te vrste. Da. I još, i još na, ovaj, na sve to, kako je tu nekad lak išao, nisu usponi neki veliki, kužiš, to ti je sve 1%, 2%, znači, ništa. Da, da, da, e, to je ruta koja je već ono. Znači, za biciklu savršenstvo, ono.

1:19:05⧉ Savršeno, e. Tako da, eto. Ma daj, sad si mi bubu ubacio. To, da, tajĆiro je zakon, jako, znači, ideš kroz nekakve usjekline, i kažem, onako, sve je fini makadam, nema puno uzbrdo, nizbrdo, prekrasna stvar, jednostavno. Aj, pošaljite te linkove malo. E, eto. Pa da ja to stavim malo u raspored. Da, da, da, BiH ima biciklijada, jedino je moraš, onako, taj Hutovo je isto ono, uf, to, imaš jedno 2 sata, pičti to, moraš imati malo ono. E? Onako, kad ljudima ja pričam, ono, mislim, meni je to gušt, ali kad pričam, ne znam, dižem se u 4 i pol i ono, ja se onako probudim, o, super, idemo. A koliko, koliko, koliko često ti voziš? Biciklijade? Jel ideš samo biciklijade ili još ono? Vozim i ja, znam, ono, ima jedan od standardnih đireva, mi odemo onako, znači, iz Šibenika, pa tamo prema, ovo, prema Danilu, pa kroz Vrpolje, pa Jadr, to je onako 30-40 kilometara. A uglavnom cestu ideš ili? A, pazim, onako, sa strane cestama koliko mogu, je, na primjer, ovu Jadransku magistralu, koliko god izbjegavam, nikad, to, nikad. Jedini dio gdje je magistralom, ovo sad što od, od MŽ-a nekadašnjeg, kako se sad zove,

1:20:17⧉ uvijek zaboravim, pa Dobrodarica sad ima, gdje čak za bicikle dozvoljeno, službeno ima, onako, onako fini, široki nogostup, baš je. A, da se može, e. Dobra je stvar. Bicikli. Tako, vozikam se dosta, ali koristim i. Pa nisam vidjela, imaš cestovnu biciklu ili? Imam, sad imam cross, znači, to sam prošle godine kupio, jer sam imao montić, ali više na koncu ipak asfalt, ovaj, ali je takav, znači. Evo, mi smo ono više off-road bili malo. Pa dobro, e, mislim, ja volim ja i off-road, ali nekako ono, asfalt mi je isto fora, a mislim, znaš šta, isto se znam se malo plašiti tih, kad su ti spustevi onako, stalno zamišljam kako ću završiti tamo polomljen, ono, uf. A i ne moraš, mislim, ono, imali smo, imali smo mi i padova. E, a, ima svaki mapa padova. Još mi je slika kako je muž jedan put skočio kao pantera, bože, kako je skočio, ono, ima, ima tih doživljaja sa biciklom. Da, da, a ti voziš isto redovito? Ma ne, slabo sad u zadnje vrijeme, jednostavno ne mogu stići, ali sad smo se aktivirali i rekli smo da ćemo sad malo, malo, koliko stignemo. A treba, treba to izdvojiti vrijeme.

1:21:28⧉ Treba izdvojiti vrijeme i staviti sebi u raspored, kako bi rekla, da, da ti postane normalno, bar jedan puta tjedno, ne znam, uru vremena otići. A znam ja, ja kako sam, kako je meni to rehabilitacija bila, tako sam ja imam gori, ovaj, spinning biciklu, tako da sam ja na spinningu dosta bila. I to su odlični programi, kao fitness programi. Da, da, da. Meni je super kad tako vozim to za kardio, ajmo reći, kupio sam zvučnik pa ga stavim ga na timun i onda podcast pustim. Joj, joj, sad kad sam ti bila, znači ja sam prošlu godinu bila mjesec dana u Americi.

1:22:07⧉ I nisam nešto to pretjerano proputovala, bila sam kod prijateljice i onako u Iowi, koja je dosta onako ruralna, da tako kažem. A, Iowa, da. To je tako organizirano, znači, govorimo o generacijama od 50, 60 godina, svi su na biciklama, imaju biciklističke staze, imaju. A koji je grad je bio? Dimojn, glavni grad je bio, i onda smo išli malo u Čikago, malo smo išli u Denver i tako, ono, malo smo putovali, nije, ne mogu reći da sam proputovala Ameriku, ali malo sam imala, u tih mjesec dana sam imala vremena da malo taj njihov život vidim, koji je različit, i koliko oni puno više predaju, recimo, za vježbanje i tako te neke, recimo, oboljeli od karcinoma imaju besplatne teretane, besplatno plivanje, kako bi rekla, koliko god oni nisu socijalna država, ali kroz različite udruge, kroz različite neke socijalne programe. A vraga nisu to se, promijenilo se u njih to dosta, tih socijalnih programa i onako. Ali, ali imaju, imaju, imaju dosta te građanske udruge koji, koji dosta djeluju na to, bar ovo što sam ja vidjela i tako, a što se tiče, znači, opremljenosti,

1:23:21⧉ recimo, ja sam došla na igralište, dječje igralište sa prijateljicom, njenom curicom, i gledam tamo dvije lopte, jedna odbojkaška, znači, tu imaš odbojkaško igralište, sve ono, jel', i nogometno, ja kažem, šta, neko zaboravio loptu, nije, kaže, to je, to je lopta od igrališta. Znači, oni na igralištima, dječjim, vanjskim, sa ljuljama, imaju i ti lopte koje niko ne dira, nego ostavlja tu, i znaju da su to, i stvarno, dosta provode vremena u prirodi, a biciklističke staze su im mrak. Znači, sve im je organizirano i. Kako jesu fizički odvojene od prometnice ili. Da, da, da, da, posebno, znači, kroz parkove, kroz, svugdje su, znači, nema ti, eventualno možeš prići cestu, znači, prići na cestu. A kakva je ta država, je li brdovita ili je više ravno, ne? Pa dosta je ravno, relativno, mislim, ono, nisu brdoviti, imaju dosta parkova, ono, Misisipija i ta, ono, imaju nacionalnih parkova, i bar ovo što sam ja, ovo baš. A šta si, išla turistički? Išla sam turistički, prijateljica mi tamo živi, pa sam, ono, kaže, ajde dođi, dođi, dođi, i ja kažem, odnija vragi posao i sve. Ja sam jedan put samo u životu bio, u Novoj Engleskoj smo bili desetak dana, ja i brat, i,

1:24:35⧉ a kaj je to bilo, 2006. davno, volio bi opet, ali to treba novaca, ajme meni, ono. San mi je otići onako s dicom jedan put, ovaj. Ali vidiš onda malo, mislim, ne kažem ja da je svugdje bolje, nego, mislim, mi ipak pristojno živimo, ali neke stvari, neke stvari tako koje su, koje su njima, jel' kaže, njima je normalno da žena od 60 godina dođe sa posla, stavi kacigu, uzme biciklu, imaju sve cestovne bicikle, i krene, i ona uvijek, imaju organizirano to, imaju i ono što se oni sami nađu, i svi su, normalno da su restorančići, birtice, sve je to putem, jel', sve je to dio folklora, šta bi se reklo, ali vježbaju. Da, da, da. Mislim, imaju, imaju kult toga da je to normalno, a ja kad sam prije vozila biciklu, pa bi me gledala, ono, alo. Da, to je za dicu, kao, ono, užas. E, i to mi se sviđa, recimo, u današnje vrijeme, šta ti danas imaš, dosta stvari, hobija kojim se čovjek može baviti, odrasli. Prije je to bilo, ono, samo je za djecu, zašto ti sad ne bi mogao, ne znam, nešto u glini izrađivati, baviti se fotografijom, rekreativno, šta se ono kaže, jel'.

1:25:47⧉ Tako da, dobro, mijenja se sve, pa i to. Miranda, bilo mi je super, ovaj, znači. E, to je i meni bilo ugodno. Imam društvo za biciklijade. Tako je. Aj, zvat ću te, zvat ću te. Javi se ozbiljno, pošalji link, pa. Ja to pratim dosta, pa ako poslaš ti, ono, znaš. Tako je, e, ako sam slobodna, vrlo rado natovorimo bicikle i za vikend otpremimo. Da, da, da. Samo, samo, kako, kažem ti, već dugo ne vozimo, ne znam, ja i mogu, za supruga nisam sigurna da li bi uspio neke tako preduge.

1:26:22⧉ Možda dužina nije problem, nego elevacija nekakva, neke uspone. Da, da, ovo sad šta ću ići idući vikend, baš prvo. A dobro, to je u raspisu, svugdje piše. Piše, tako je. Oni, na primjer, imaju tamo foru do Neuma, koliko ono ima, tipa 20-ak i nešto kilometara, i nema puno uspona, ali ide se dosta gore-dolje, ali ako ćeš ići i natrag, znači, oni imaju opciju, kao, ako ćeš kombijem se, imaju, imaju organizirano vratiti, ali ako ćeš ići sve, onda ti je, ne znam, ono, 1300-1400 metara, znam, ono, dušu sam ispustio prošle godine kad sam išao. A dobro, to je lijepo, imaš opcije, A, B. Je, je, je. Evo, kad smo mi išli, bilo je nešto organizirano, Begovo razdolje, i znaš, ono, dosta je tamo brdovito, jel', i to, i kao, imat ćete vi sve, svu podršku, ovo, ono, na kraju, iz nas, nas je išao kombi, i čovjek, znači, taj vodič, nije mogao taj brijeg uopće prići, koliko je to loše bilo organizirano. Skupila se ekipa, nas desetak, pa desetak sigurno je došlo, mislim, to smo mi plaćali, to je bio cijeli vikend tamo, jel', i to, i ja kažem, pa je li moguće da vodič može manje od nas, tako da, bilo je svega, i na kraju, guma mu se izbušila,

1:27:33⧉ nije imao ko, bože. A čekaj, jeste razmišljali o električnim, ako je problem? Pa, pa jesmo, ali ja sam čak htjela kupiti, ja sam čak išla kupiti biciklu, otišla sam ja u Istru prije 6-7 godina, kako je meni to zakolnilo, ja kažem, daj, lijepo ću kupiti biciklu. Pa da, to zvuči kao dobar kompromis. Pa ću ja, pa ću ja, ovaj. Ne moraš ti uvijek nju na punitac. A ne samo to, nego, meni je bilo važno u svakodnevnom životu da ja stignem sve i raditi šta radim, i da u svakodnevnom životu nju koristim, da mi bude prevozno sredstvo, međutim, bilo mi, vratila sam se da je nisam kupila. Zašto? Nisam je kupila zato što nije mi mogla služiti, recimo, kao motorić šta mi služi, znači, da je, di ću je poslije ostaviti, opet je moram voziti, nije, nije mi bilo to praktično kao prevozno. Kako rečeno, lanac, mislim, šta? E, kao, kao, kao, ovaj, i, premda sam ja vozila električne, isto je bila, ja sam bio na biciklijadi u Ravni Kotari. Bike and wine? Bike and wine, prva. Jesam i ja. Jesi bio na prvoj? A, nisam, prvoj, druga, treća, možda, nažalost više ne radi, ali dosta sam i 3-4 sam išao. E, prva, majke mi, kao pir. Jel'? Znači, doslovce, dali su nam i električne, tad sam prvi put probala, znači, od toga ima još, nije.

1:28:48⧉ Čekaj, ko ti je dao električnu? Oni su dali, organizator je dao, mogli smo probati, i onda sam vidjela, koja dobrobit te električne, to bez daljnjega, to bez daljnjega, ali kad bi išla ovako, zašto ne kupiti električnu, recimo, kad bi, samo moram zagristi, moram malo zagristi vremenski da ja i suprug da možemo, pa, pa onda, pa nije problem ni iznajmiti, kad ti ovako nešto treba, mislim. Jer električne ljudima koji su, ili imaju neke ozljede, ili, ili godine, ili ne znam ni ja šta, to ti, to ti vrati, ono, čovjek će ti moći opet voziti, ono. Pa ne, ma, ma kako ne, ovaj, možeš je, ono, koristiti, ali, ovaj, ja još volim, još ja, volim ja taj napor, kad to prođeš, kad, kad ono, ej, ali ipak neke, mislim, za neke duže stvari treba malo trenirati, treba, treba di koji put sjest na tu biciklu, ej. E, električna se čini dobra stvar, onako, ako, ako ti to, nisi više kao nekad, šta, još uvijek možeš uživati u prirodi i te nekakve, ali onako, izići za, za do grada i to, mislim, meni je ono, kako, ne živim u centru, imam 2-3 kilometra do grada,

1:29:58⧉ pa ono, ja uvijek kažem ljudima, idem biciklom jer sam lijen, tako da ne moram daleko parkirati ili ići pješke gdje mi treba drugo. A dobro, mi imamo svak svoj motor, pa onda. Aha, e, okej, da. E, opet si tu, di ćeš u Bilicama živjeti bez nekog prevoznog sredstva brzoga, tako, ono, zgodnoga. Ja sam isto prije imao skuter, ali sam ga prodao, nekako mi je dosadio, neko, i bicikla i to, ono, ono. Mi smo, mi smo, ovaj, znači, pali sa tog, baš ono, kažu obično ljudi, ono, nikad pogledati više motor ili nešto. Šta bi još luđi? Ma ne, nismo, nismo mi nikad bili ludi. Aha. Ne, ja sam onda. A to je, je bio to skuter ili motor? Skuter je to, 350 kubika, nije to, nikakvo to ludovanje, nije bilo ništa ludo. A kužim, ali to je ono, padneš i to je, ajme majko, ono. Bože moj, kažu svi, onaj ko vozi motor, ili će pasti ili je pao. Da. Ali ni, nemamo ni ja ni on više strah od toga, mislim, ja sam, je suprug malo u početku, ali ja sam rekla, čuješ, probaj, prisili se 10 dana, jer ipak nam treba za otići na pijacu, ono. Kužim, kužim, je, je. A ja, ovaj, probaj, i ako te strah prošao, tvoja pobjeda. Ako te nije prošao, prodaj ga, nikad više ne možeš sjesti, ali daj si šansu da prevaziđeš

1:31:11⧉ taj strah. Da, da. Ja nisam imala, ja jesam se ubila na motoru, ali nisam, ne, to, to je nekako, to, to čovjek nikad ne zna kako će odreagirati na te stvari, nekome je teško pričati o nekim svojim ozljedama, meni nije, ono. Jesi sa bicikle padala, šta god? Pa sa bicikle, sa bicikle nisam, suprug je tako jedan put, ali nije to bilo ništa tako, ono. Ipak smo mi, ono, ne idem ja nikad glavom dole, ono,

1:31:42⧉ tako da. Joj, što su glupi ti padovi, onako, kad nešto se, ja, ja sam davno zadnji put baš pošteno tresnuo na, na, tamo na šetnici, ono. E, a glupost sam napravio sa, neke kao stepenice, išao sam spustit se dolje, što onako se često radi, ali šta je bilo, šljunak je bio dubok dosta, i ukopao mi se prednji kotač, i taj, najgluplji je taj osjećaj, kad ono, i onako, skoro sam uspio ispraviti, međutim, ne, letio sam preko, preko timuna, ali taj osjećaj onako, dok, kad izgubiš kontrolu, a, šit, ja sad padam, ono, i sad, šta će sad biti, nemam pojma, ali ono, imao sam kacigu, onako sam fino sam glavom od pod i onako. Jesi se ogrebao i to, ono, smrkotine. A više onako, nekako na leđa, i onako mi je glava, tuf, napravila dobro, da, kaciga, ma, znaš šta, reći ću svima, nosite tu kacigu, čak i kad po gradu ideš, ja je uvijek sad nosim. Zato jer isto ne, postao sam nekako sve svjesniji rizika tog pada, i dobro je to imat, čovječe, ono, i na biciklijadi, i onako, i kad po gradu ideš. Je, je, je, ja nemam baš toliko običaj, zato što mi je ova kaciga, suprug da, jer mu je dobra kaciga, udobna, a moja

1:32:53⧉ ne, ono, nije mi baš neka, pa onda. A zašto ne nosiš, eti, frizuru prije pokvarenja? Ma ne, pazi se, šta, ja djelujem kao neko da je frizura najvažnija, ne, nije, nego mi nešto, su oni što ga stežu, pa ga ne, ne stoji mi dobro, treba kupiti novu, a kako nisam toliko na biciklu. A da, da, pa dobro. Nisam toliko, e, tako da, kažem, nije meni nikad. Ali ponesi nešto to na ovim biciklijadama, baš to inzistiraju na, na, na kacigama, to, to hoće da, da imaš, je. A mislim, ne znam hoće ti baš prigovarat, ali. A u principu je dobro, u principu je, u principu je. Dobro je da se to neko razmišlja o tome, dobro je to. Da to postane normalno, da, ono, tako da, e. Dobro je, Miranda, ništa, bilo mi je zadovoljstvo. Mislim, meni također, eto. Eto, ljudi moji, pozdrav svima, subskrajbajte se, odradite sve što treba,ćao, bok. Eto, ekipa, bok.