Run Club Šibenik: kako je nastao klub u kojem trče svi

0:08 Pozdrav svima, ljudi, dobrodošli u još jednu epizodu "Druge strane medalje". Danas je s nama gospođa Marija Bažant, jesam dobro to rekao? Jeste. Jesam. Ovako, Mariju sam— to jest, nisam znao tko je iza toga, ali na Facebooku mi je iskočio Run Club Šibenik koji sam, mislim, neko već zadnjih 1 godinu dana, malo manje, ja trčim i onako sam gledao, ovaj, kako bih se možda pridružio i to. Ali neko, pravo da ti kažem, neku je malo bilo strah. Vidim tamo, onako, sve nekako izgledate svi ozbiljni, to su teška zagrijavanja ili nešto, ali, eto, odlučio sam se javiti organizatorici, da vidimo mi kako to izgleda. Pa evo, Marija, hoćeš malo ispričati o Run Clubu? Mogu. Kako si uopće došla na tu ideju, šta, što, kako? Može, može. Kao prvo, drago mi je to što je onda— što su društvene mreže učinile svoje da dođu do tebe i da se javiš, i da daš upravo nama priliku, makar su se činili kao ozbiljni, da dođeš, to jest, preozbiljni, i da dođeš kod nas i da trčiš s nama.

1:13 Mislim, taj Run Club, imamo ozbiljan pristup, naravno, zagrijavamo se i— jer ne možeš početi trčati bez zagrijavanja, i naravno istezanje nakon toga, ali više je fokus nekako onda na tom neformalnom druženju, tako da nije skroz neka ozbiljna priča i— tako da, nekako, furam više tu spiku da nije— nije bit neki atletski klub ili nešto, nego jednostavno ovdje mogu doći svi trčati i to je to. Jednostavno, ne moramo biti svi iste kondicijske spreme, ali možemo skupa tako zagrijavati se i onda početi trčati, i onda nađeš nekako u grupi nekog svog para ili svoju grupu i onda odradite taj trening do kraja. Možda nađeš nekog čak i jačeg od tebe i onda te povuče da odradiš trening još bolje nego što bi inače sam. Da, da, e, pa to je istina. Uvijek nekako kad je— kad je neko tako grupno događanje, totalno je drukčije. Znam, ono, kad ja sam nešto kao trčim, uvijek je to nekako kilavo. A kad dođem na trail, ovako, ili kod vas prvi put, dobiješ, ono.

2:25 U svakom slučaju, ja sam— smogao sam hrabrosti, čuli smo se, pitao sam te za podcast, ti si više-manje pristala. Kažeš ti: "Aj dođi na— na— na trčanje." Meni ono, knedla, ajme. Aj dobro, ja kažem, šta, jedanput, valjda neće biti pregrozno. Ali sam se čak i podcijenio jer sam bez problema onu sedmicu odradio, i strašno mi se svidjelo to što nije— nije ganjanje rezultata, nije čak to ni zagrijavanje toliko bilo strašno.

2:52 I ništa. Zavisi tko vodi, da. Da, i to je. Ma je, možda sam imao sreće samo. Je. Prvi put. Ovaj, tako da mi je— baš mi je bilo ugodno. Poslije, ovaj, na piće smo otišli u Prestiž, tako, onaj, baš nekako lijepo i to. I kako ti je uopće— kako ti je palo na pamet to zapravo pokrenuti, što te motiviralo? Pa, priča potječe dosta malo,

3:21 dosta prije, par mjeseci prije zapravo osnutka samog Run Cluba. Bila sam u trokutu okružena s ekipom koja je aktivna i koja trči konstantno, i onda je moja prijateljica Petra, s kojom dijelim ured, me pozvala na jednu utrku, i tako sam ja počela trčati s njom. I onda smo krenuli na te utrke skupa. Nisam bila aktivni trkač, nego mi se svidjelo više ta— taj koncept trčanja i

3:49 neka zabava kasnije, ono, pije se neko piće, druži se s ljudima i tako. Nije— nije neko tipično druženje da samo odeš u kafić i to je to. I tako sam ja znala trčati s Petrom po gradu i u istim majicama od Wingsa, i onda mi je to bilo smiješno kako su nas ljudi gledali kao da smo isti klub. Ja sam Petri par puta to predlagala, i onda sam na kraju jedne— jedne nedjelje bezveze otvorila Instagram profil i tako, javila se pubu022 za suradnju, hoće— želi li on biti— to jest, žele li oni biti dio— dio te priče, da nakon trčanja dođemo kod njih i nekako skupa radimo na toj priči. I tako je sve nastalo, eto. A imala sam tu ideju, to jest, vidjela sam primjer te ideje u Zagrebu. Postoji Run Clubbing Zagreb koji je pokrenula Ivana Knapić, na uzoru na Španjolce, i to mi se skroz svidjelo. Oni rade— oni su, to jest, radili prije 3 km lagano

5:01 trčanje i onda druženje u nekom kafiću, i tako je to. Onda sam ja vidjela zapravo da bih voljela to nekako tu pokrenuti, jer mi je— meni fali dosta, kad trčim ili kad bilo što vježbam, fali mi grupa. Volim— volim grupu, volim tu energiju grupe. Više sam onda motivirana nego što sam sama. A da li je— je li problem ako ljudi nisu baš vični trčanju i to, kako onda? Je li vam itko ikad došao kao: "Dobro, ja sam srećom utreniran koliko-toliko, ajmo reći", pa je to išlo nekako? Je li dođe netko tko, ono, u principu nije nikad ni trčao i što ćeš sad s njim? Točno. Jer to trčanje je, po mom nekom iskustvu, posebno ako kreneš kasnije u životu, to je odvratno teško. Čovječe, ne možeš to. Mislim, ja iako, ono, jesam bio fit, biciklirao sam ja dosta, i teretana, vamo-tamo, ali čovječe, onih 7 km što sam, ovaj, prije par dana, ono, s vama, znanstvena fantastika, nema šanse. Ali ja kažem, zadnjih 10 mjeseci sam aktivan, pa je to išlo nekako. Ali kako to ide kad su— kad tako netko nije vičan? Onda što prošeta, mislim, što možeš tu zapravo? Pa, uvijek sam otvorena u komunikaciji s njima, to jest, idem s tim nekim

6:12 direktnim pristupom: "Možeš trčati koliko god želiš. Sad kad smo na Brodarici, imamo opciju..." Pošto imamo stvarno ljude različitih kondicijskih sprema, neki otrče 7, neki više, neki 5, neki 3, i onda ih ja barem motiviram: "Ajmo skupa barem 3 istrčati, pa kak ide, ide. Šetamo, hodamo, ono, kad god, samo, ovaj, reci mi da stanem, statću." I to mi nije problem, jer ja sam svjesna koliko je to teško, jer sam ja dosta početnik u tome, i trebalo mi je dosta dugo da istrčim u komadu kilometar, pa 2,5 km, i sad— i sad mi je problem istrčati nekad 5 km. Jednostavno, ne možeš ako nisi— ako nemaš sve tri komponente: spavanje, hranu i trening konstantan. Ne može. Mislim, meni barem to tako djeluje, zato što uz— uz moj posao nekad ne mogu kombinirati to sve. Da, da, ne stigneš. Da. Viš, vidiš, ne znam to za— za trening konstantan. Ja imam bolji rezultat ako nisam neko vrijeme, nego ako— posebno ako idem na— na treninge snage,

7:27 ne znam, sad, ja idem na ove grupne, i to onako bude, sad, ne znam, radimo čučnjeve 60 kg. Čovječe, neću ja trčati 3-4 dana nakon toga, nema šanse. Mislim, naprosto me. Pa naravno. Me boli sve i tako. A reci mi, koji je to prvi trail na koji si išla, na koji te odvuklo, jadnu— jadnu i sirotu? To je bio outdoor festival u Rogoznici, katastrofa 300. Zašto? Osjećala sam se kao divokoza, a ja— ja nisam navikla na, jednostavno, takve staze, i to mi je bio, da, prvi susret s tim. Koliko je to bilo kilometara? 5 km. Pa dobro, to nije strašno, ajde što. Meni je bilo strašno. Meni je bilo strašno, ali nisam odustala. Evo sad, koliko, to jest, godinu i pol skoro od toga, tako da stvarno, stvarno je super. Mislim, voljela bih se još više poboljšati na tom području, više sam fan cestovnih utrka i više trčim po cesti, ali voljela bih i isprobati i dati priliku malo više i trail trčanju, zato što je, mislim, svakako

8:39 u prirodi si i malo neka— da uključimo neku raznolikost, da nije uvijek isto. Da, da. Je li bilo puno uspona na tom? Da. U Rogoznici, aha. Da. Da, uopće se ne želim prisjećati. Jesi bila na jednom od tad? Bila sam još na trailu u Pašmanu, i ja mislim da je to to. Znači, samo principu je 1-2, da, da. Da, više sam cestovne prošla. Meni su— meni su trailovi dragi. Ja sam zapravo počeo s trailovima. Tako, prvi mi je bio Promina, evo, kao baš imam njihovu— njihovu majicu. To je bilo 2024. Zapravo, trebala sam 2023., jedna prijateljica iz Zadra me nagovorila, kao: "Ajde, moraš, moraš." A šta znam, ja ne trčim, ne mogu ja to, nisam ja to u stanju, i tako me, ovaj, nagovorila me. I što se dogodi? Pet dana prije starta Promine. Mislim da sam čak i uplatio kotizaciju i sve, i jedno 10 dana prije toga dođe mi stariji sin s vodenim kozicama iz škole, a ja ih nisam nikad prebolio. I tako, Maja kaže: "Ajde, možda ipak jesam, možda se moji nisu sjećali vamo-tamo." A ne, ne.

9:49 Tako da sam, ono, na— na dan trke sam bio u plikovima i temperaturi, tako da je to propalo. Ali rekao: "Iduće godine ću ići." Tako da mi je taj bio prvi trail 2024., Promina, jedno 13 km, tu imaš, ne znam, mislim da je 400 m uspona i tako. To je— to mi je bilo tako, ja onako, možda sam trećinu sam možda trčao, možda malo više, ali to je bilo tako, ono, prvo ta energija takvog— takvog eventa gdje ti, mislim, natječeš se, šta ćeš. Ja tad, posebno tad, nisam trčao, nije to bilo nikakvo natjecanje, nego onako, više sam išao, ono. I tako, bio sam, mislim da sam bio tipa 100-300. Pa šta za— za nekog idiota koji nikad ne trči, nije— nije ni loše, šta ja znam, ono. Ali me to me je potaknulo, onda sam išao na Krčić, pa sam išao Oklaj, pa sam— više sad ni— više ni se i broja ne znam koji ima. Tako da, trail bih ti preporučio zato što je raznolikije nekako od— od asfalta. Asfalt je malo— malo je i dosadan dok— posebno ti organizirani, to vidiš, stvarno super prirode, drukčije je. Jedino, onako, ali ima i problema. Problem broj 1: moraš paziti na— na tehničkim dijelovima, da se negdje ne— ne ubiješ niz

11:02 to, zato što to onako zna biti ili škrape ili nekakve, ono, stjenčuge, pa da se negdje ne izvališ, ali onako, fora je svakako. A reci mi, jesi li išta trčala prije nego to te— te odvuklo na taj prvi trail ili si onako samo nekakva teretana ili ništa ili koja situacija? Pa, trčala sam u srednjoj školi i nakon toga ništa. Ja sam već dosta duže vremena u plesu, tako da ja— ja sam, što se tiče toga, uvijek sam u nekom treningu, uvijek su ti neki grupni treninzi. Bila je tu Zumba, i sad je— sad Latino ples u Dance Studio New York, ali kažem, svakako uz— uz moju Petru i ostatak ekipe iz Trokuta, jednostavno nisi— ne možeš da ne kreneš trčati, jer svi pričaju o trčanju, svi pričaju o tim nekim utrkama i tako, eto, povuče te, influenceaju te. Da, da, je. Populariziralo se dosta, dosta. I ovo samo ove 2 godine što ja idem aktivno, znaš što sam primijetio? Svake godine imam, na primjer, iste trke, svake— ono, snimam na Garmin, vamo-tamo, vidim.

12:15 Svake godine imam dosta bolje vrijeme, tipa Promina, ne znam napamet sad govorim, mi je trebalo prvu godinu 1:40, sad sam ove sam 1:15. Ali, znači, vremena su mi sve bolja, a plasman mi je sve lošiji, što— što mi govori. Znači, ono, na— na apsolutno sam po broju lošiji, valjda. Ja mislim da se to sad masovno trenira, trči se, jednostavno, ono. Ja isto to ne— ne treniram baš toliko žestoko, realno, i— i ono, to— to se— to se vidi na— na— na plasmanu. Tako da mislim da su to sad svi poludjeli za tim i to se sad trči. I kako su izgledali počeci onda Run Cluba? Otvorila si Instagram, što onda? Da, otvorila Instagram, to, javila se Luki iz puba, i eto, dogovorili smo taj prvi meetup 03.07. Tu je došlo 30-ak ljudi. Opa. Bome, tu su došli entuzijasti, poprilični za trčanje. A kako je to, koliko se ljudi pojavilo? Kako, mislim, kako si— to su neki tvoji poznanici ili je se proširilo Instagramom? Bilo— bilo je i mojih poznanika, dosta— dosta sam ja tijekom tih početnih okupljanja imala dosta podršku mojih poznanika i mojih

13:29 prijatelja, ali su tu došli, naravno, i ovi trkači, ozbiljniji trkači s područja Šibenika i koji su htjeli dati podršku, naravno, nečemu takvome u Šibeniku. I nakon toga— nakon tog prvog nekog meetupa, održao se neki— neka konstanta od 10-ak do 15 ljudi, i onda je malo palo. Zimi je dos— to jest, dosta je pao interes zimi, da nismo mogli uopće motivirati ljude, bilo nas je dvoje do troje. A je li? Da. I to me— to je i mene malo demotiviralo. Mislila sam, kao, ima li smisla uopće što se ja trudim. Da. Da nešto radim, da dogovaram s kafićima. Da, za vas dvoje-troje to je praktički, ono. Da, da. Kava najobičnija, je. Da, da. Tako da jednostavno sam onda samo to pustila, ovaj, vjerovala sam, to valjda naučiš kad nešto tako pokreneš, da jednostavno moraš samo biti uporan. Je, je, aha, upornost je sve. Da. I onda— I kad je onda, valjda, nakon Nove godine, kad je malo toplije?

14:42 Da. Da, i ono, tipično nakon Nove godine, kad svi imaju te neke. Rezolucije. Da, promjene, moram smršaviti, moram ovo, moram ono. Krenuli su više s treningom i onda su se počeli— počeli su se pojavljivati od ove godine dosta više ljudi koji nemaju veze sa mnom, znači, ne znamo se, ili nisu došli preko nekih ljudi iz kluba, nego su preko društvenih mreža samo zbog trčanja se počeli prijavljivati na ova događanja. Tako da sam jako sretna što se sada baš širi broj i dolaze ljudi koji stvarno žele trčati, stvarno podržavaju ovu ideju. Je li to planiraš na— na neki način upgradeati to? Ne znam ni ja što. Koji ti je nekakav cilj, ovako, samo neko druženje ili— ili imaš nešto još novo? Pa, zasad bih voljela da ostane na— na tome, da se ovako družimo jednom tjednom, i onda— i onda kasnije ćemo vidjeti, jer, kao što sam rekla, tek od ove godine nekako imam osjećaj da smo

15:54 počeli rasti. Prva godina je bila, više su tu bili poznanici koji su došli podržati mene i moju ideju, a sada su tu ljudi koji žele trčati, žele— žele se družiti, uglavnom žele da ovakva zajednica se širi, pa ćemo vidjeti nakon toga. Naravno, imam ja 100 ideja, ali moram sjesti, staviti na papir, vidjeti što ćemo i kako ćemo, pošto sad, na primjer, mi imamo WhatsApp zajednicu gdje nas je sad preko 50-ak, i ako nastavi se širiti broj, mislim da bih trebala malo onda ozbiljnije ući u neku— neku tu priču, da vidim kakoću— kako ću i što ću dalje. Kako to da je, kad sam bio na meetupu prije 5-6 dana, jako puno njih iz Trokuta? Je li to nekakva slučajnost ili? Pa, zato što sam— da, ja radim isto iz Trokuta i to su— postali su i moji prijatelji, ali i oni isto trče, tako da neki su se održali upravo zbog toga što vole trčanje ili, eto,

17:08 vole biti aktivni nekad, pa se pridruže nama, otrče i ostanu na piću. Pa onda je to kao nekakav networking, zapravo, onako, za— za— za informatičare, ali i za sve. Vidim da je tamo— dosta je ovako, vidim, IT-a, ali bilo je i— i iz drugih, ovaj. Je. Je li bilo ikad nekakvih neugodnih situacija, da dođe netko tko je onako, rušilački element, kako ga nazvati, da ono, nekakvi debili, ne— nešto, ne znam, ono. Ne, ne, ne, srećom nije bilo ničega. Imam dojam da su takvi eventovi zapravo dobar filter kad— jer netko tko— tko sad trči i tako, netko tko pazi na sebe i to, bar po mom iskustvu i sa svim tim, i bicikliranjima i svim tim sportovima, najčešće je nekako filter je da— da nisu— nisu totalni kreteni, pa evo, tako mi se čini i ovdje, nadam se da je to stvarno tako, ovaj. Da. Reci mi, ti nisi inače iz Šibenika, mislim da si rekla Pakrac? Da, tako je. Znači, odrasla si tamo. Kako— kako te je život nanio u Šibenik, što je bilo? Pa, ništa, znači, završila sam srednju školu i došla sam studirati

18:20 ovdje u Šibenik, zato što znam ovaj grad, imam obiteljske prijatelje u Brodarici. Doslovno sam ljetovala od nulte godine života u Brodarici, pa— A, okej, znači imaš tu vezu. Pa sam zato i izabrala Šibenik. Da, i tako da, evo, skoro 12 godina sam već u Šibeniku. Ostala sam nakon faksa, zaposlila se, to jest, odradila sam NEET akademiju u Trokutu, koja me povezala s firmom iz Zagreba, i tako sam se zaposlila za firmu iz Zagreba i koja mi plaća mjesto u Trokutu. Pa super, znači, u principu nekakav remote onda radiš, zapravo. Da, da, da. A ne radiš iz kuće jer baš imaš taj ured pa tamo ideš? Da. To jest, imam svoj stol, tako da. A dobro, da, da, to je super. Mogu raditi od doma ili iz Trokuta, kako god hoću. Da, da. A što radiš? Radim za IT firmu kao konzultant na razvoju aplikacija za državu. To je onda nekakav, ovaj, quality testing, assurance i šta znam, jel baš nešto kodiraš ili— Ne. Ne? Kao konzultant, to uključuje. Mislim, konzultant je tako širok pojam, pa sad nije mi najjasnije. Da, imamo— imamo širok obujam posla, barem

19:35 u mom odjelu. Konzultant znači da si— da i komuniciraš s klijentima, vodiš— vodiš sastanke s njima, vodiš sastanke s devovima, raspisuješ im tickete, testiraš te tickete, pišeš dokumentaciju, svašta nešto. Ima tu i dio kao voditelj projekta, konzultanta i biznis analista, sve— svega. U nekim firmama su to odvojeni poslovi, a ovdje je neki miks. Ovaj, kako— na što liči taj Trokut i to okruženje, to je otvoreno ima već sad 5-6 godina i, ovaj. Ništa, moraš doći, vidjeti, jednostavno.

20:23 To je. Ma možeš, možeš, naravno, da. Okej. To je coworking prostor gdje imamo kao jednu veću prostoriju gdje sjede sad ne znam ni ja koliko ljudi i imamo jedan zajednički hibridni ured gdje sam ja s još 9-ero, rekla bih, isto imamo tu poduzetnika, imamo građevinara, imamo ljude koji se bave društvenim mrežama, uglavnom različite su tu— različita poslovanja. I imamo još jedan ured, oni rade za jednu firmu iz Velike Britanije, i gore imamo još par ureda, sad isto je i neki miks, a i imamo i neke firme. Uglavnom, više— više je taj coworking prostor, ima— ima par ureda, ali tako svi smo posloženi, većinom svi imamo svoj stol. Aha. I kakva je atmosfera, onako, koliko tu bude ljudi, jel to bude krcato ili bude nekako okej ili?

21:34 Pa, meni je super atmosfera jer meni većina prijatelja od tamo, tako da ja kad dođem u Trokut uvijek imam s kim popiti kavu, pojesti ručak, imam i pet friendly je, tako da uvijek nekad me dođe posjetiti pas kojeg, ovaj, dovede jedan isto stanar Trokuta, tako da stvarno je lijepo i lijep je prostor za rad jer je mir— mirno je, možeš odraditi svoj posao, imaš mjesto za sastanke, ukoliko ti treba neko— neko mjesto gdje— gdje trebaš, to jest gdje imaš pristup internetu i možeš upaliti kameru, tako da

22:28 po tom je okej. I kažem, osim— osim tog nekog poslovnog dijela, imaš— imaš i socijalni aspekt jer ima jako puno mladih ljudi s kojima možeš isto tako se podružiti tijekom ručka i podijeliti iskustva i, eto, sklopiti prijateljstva kao što sam ja. Da, da, pa super, znači to je— to je, mislim, gradska je bila inicijativa i— i projekt, EU novci i tako dalje, a dobro, to je, znači, znači uspješno je nekako. Da. To je otvorilo se 2020., ako se ne varam, bila je korona, baš mi nije bilo očigledno hoće to biti ikakvog uspjeha ili će biti bezveze. Drago mi je da je— da je to profunkcioniralo. Reci mi ovako, kao česti— česti prigovor na Šibenik čujem za— za noćni život, za izlaske i to, kako— kakvo je tvoja perspektiva ovako? Pa, i ja— i ja isto prigovaram. Dijeliš i ti to mišljenje. I ja sam isto nekad frustrirana, to jest bila sam frustrirana nakon faksa kad sam ostala ovdje, jednostavno nije bilo mjesta za izaći i to mi je— to mi je stvarno bilo katastrofa, ali sada kako sam već starija, sad su svi već navikli.

23:41 Navikla si se, da, da. A i kad izađeš, gdje odeš ovako, zimi, ajmo reći, kad nema ničega? Pa, nije da puno izlazim, ali. To je dobro. Ali kad izađem, evo, sad znam, mislim, znam unostresat izaći u tunel i. E, tunel je fora, to je. Bio si tamo jedanput, dvaput, to je ono. Ja sam i radila u tunelu, tako da zato i znam za tunel i nije loša muzika, samo— samo, eto, prostor kao prostor mi je loš jer nemaš zraka i, uglavnom, to je neka druga priča, ali Azimut mi je jako cool u zadnje vrijeme jer je dovodio sad tribute bendove poput tribute benda Linkin Parka ili System of a Down, što ne možeš čuti bilo gdje, i znalo je tamo biti karaoke, znači nije onako, nisu tipični izlasci jer. E, bilo je karaoke, ja nisam znao. Da, da, to mi je bilo predobro, bilo je nešto to kratko, ja mislim, krajem 2024. i. Jesi se iskušala? Da. Jesi? Što si— što si pjevala?

24:54 Basic, neku basic pjesmu, mislim da je bila Vesna Pisarović. O, dobro je. Da, tako da. To bih rekao. Hoćeš baš Vesnu? Nisam znala što bi, ali znala sam da želim ići na stage, da to isprobam, bila sam toliko pod stresom, ali kad sam stala na stage, uzela mikrofon, sve je nestalo, jednostavno. Tako da je bilo to super iskustvo, shvatiš da te stvarno, mislim, ljudi te slušaju ako si top, ako si super, a ako si neki prosječan ili si loš, ljudi te zanemare i rade svoje, tako da mene su zanemarili, ja sam uživala i. Da, da, da. U Azimutu više ne vidim, ovaj, stand-up, nekako ne dolaze više, ne znam. Jesi— jesi možda išla na to ikako? E, e, da, istina, to je jedini oblik izlaska isto, kao, koji je nekako drugačiji i sad je prisutan u Šibeniku, to pub pokriva. Prije sam išla u kazalište kad su— kad su bili, ali nisam— nisam vidjela da su bili u Azimuta. Bili su nekad prije, još tamo 2018., 2019.

26:04 sam išao, je, je, bili su, ali ne znam zašto više ne idu, mada je dobar je prostor, tamo stane gomila ljudi i tako. Da, da. A i Azimut se dosta promijenio, mislim, ja samo izlazim još, ono, od kad se otvorio, znači, mislim da je 2012. se otvorio, tako nešto, dosta davno, i, ovaj, tad je bilo stvarno dobrih koncerata, ne znam, to već onako u četvrtak bi— bi počinjalo, nije bilo upada, nije bilo ništa, ali sad vidim da je to totalno druga priča i naplaćuje, i sad dobro, mislim, nema ništa protiv, to je njihov— Da. Njihovo pravo i dovode ljude i hoće zaraditi, to je sve okej, tako nekako sam ja sam osobno izgubio nekako đir ići tamo, ali valjda i godine čine svoje i. Možda. I obitelj i što ja znam, tako da. Možda, možda. Eto, ovaj, ništa za— za Run Club, kako se može— kako te se može kontaktirati za eventualno za— za pristupiti i tako, ono. Da, postoji Instagram profil, Run Club Šibenik, tamo često objavljujem, mogu— ljudi me mogu kontaktirati tamo u DM, mogu i na Stravi,

27:17 aktivni smo i na Stravi, i također na Instagram profilu postoji isto moj broj mobitela, tako da me uvijek mogu dobiti svi koji hoće saznati više informacija ili se prijaviti za trčanje. Super, ništa, svaka čast, to je stvarno dobra inicijativa, nadam se daćeš—ćeš nastaviti s tim, imati volje, i nije mi jasno zašto toliko zimi ne— ljudi ne žele, meni je zimi bilo super trčati, ovo mi je prva zima da sam trčao, što, mislim, ne treba ti puno ni opreme, samo ne znam, kad je jako hladno, nekakve rukavice, možda kapa i neka— neka lagana jaketa, i ti si u par minuta si ti već zagrijan i nema tu što, ono, ti si isto zimi trčiš ili? Pa je, mislim, draže mi je ljeti isto jer je manje ti treba odjeće, toplije je, da, ovako zimi kad krene bura ili kad krene biti kišno, vlažno, malo razumijem tu zašto padne ljudima motivacija, ali ako si konstantno u treningu, ne treba ti smetati neko vrijeme, to jest bila zima ili ljeto, jednostavno trebaš samo biti konstantan, razumijem, jedino, evo, ja ne trčim kad je— kad kiša pada

28:31 ili snijeg, to, mislim, snijeg možda, ali neću biti u Šibeniku, ali kad kiša pada, neću trčati, ali ovako, da. To je malo, malo tumači. Da. To ili bicikliranje ili nešto, ono. Da. Jer ono, znaju me ljudi često, ja onako vozim bicikl svugdje i sad je vani je buretina, ne znam, 3 stupnja, ajme, kako možeš, zar ti nije hladno, nije, čovječe, mislim, prvo moraš se dobro znati obući. Da. To je prvo i osnovno, znači, rukavice obavezno, neka kapa, šal i tako dalje, i kao ista stvar kao s trčanjem, ti si za par minuta se ugriješ, tebi bude vruće u principu. Pa je. Tako da, ono. Je. To je ono dress for success, znaš ono što se kaže. E, da. A ne, ne znam, ja mislim, možda i ljudi zimi, osim toga što smetaju te vremenske nepogode, možda su svi nekako po svojim tim treninzima koji, evo, ljeti uvijek stanu, tako da bude neka pauza, ili— ili postanu— možda imaju manje termina pa ne mogu upasti, evo, nisam sigurna, to su neke moje pretpostavke, pa, a

29:41 i svakako je više ljudi u Šibeniku ljeti jer je to ipak i turistička destinacija, imali smo baš priliku nedavno trčati s dvije Čehinje, tako da to mi je skroz cool priča da zapravo dolazi i priča o Run Clubu i do stranaca koji ili tu dođu kratko raditi ili su tu, eto, u prolazu samo tjedan dana ili više i žele tako trčati s nama, tako da mi je to, skroz sam sretna i zbog toga da nije samo— da ne djeluje samo na lokalnoj razini, nego čak i dođe do nekoga van Hrvatske i koji se odluči posjetiti Šibenik i onda tako istražiti Šibenik i lokalnu zajednicu i tako možda upoznati nove ljude. E, da, da, to sam zaboravio spomenuti, vidio sam da— da ste znali trčati i po gradu s nekakvim, ovaj, ajde, vodičima koji onako malo i opiše, ako hoćeš možda o tome još reći za— Da. Za kraj, to mi se onako čini kao dobra fora. Je, je, to je skroz dobra fora, to je— taj vodič je zapravo dečko koji trči s nama isto u Run Clubu, on je osmislio

30:54 taj svoj koncept da tako trčanjem spaja povijest grada Šibenika i taj hobi trčanje, i onda bi— onda je tako osmislio da će voditi ture i da će imati neke stanice gdje će onda pričati fun factove o Šibeniku, tako da smo skupa odradili sad, mislim da je negdje prije dva tjedna to bilo, tu jednu turu, i onda smo nakon toga se družili u Oku Soli na branču. Je li, ovaj, to— to je prvi put bio da— da se organiziralo ili? Da, to je bilo prvi put. Hoće biti još toga, jel? Pa, planiramo, samo vidjet ćemo hoćemo li se uspjeti dogovoriti jer svatko ima svoje obaveze. Da, da, shvaćam. Da. Ništa, Marija, želim ti puno sreće u tome, nadam se da će to izrasti u još veće, i svakako cijenim tu inicijativu da se ljude pomakne, bilo to hodanje, bilo trčanje, bilo bicikla, bilo treninzi snage, što ja znam, nekako u nas je to, imam dojam da ide na bolje, ulazi više u mainstream da bi trebalo, ali ima tu još posla i mislim da to stvarno, valjda, navodno je bitno za zdravlje, a znam da otkad se ja onako aktivno bavim s tim.

32:10 Da. Da sam, ono, nikad se bolje ne osjećam, a evo me, nikad stariji, tako da, eto. Mislim, svima nam treba stvarno fizičke aktivnosti, pogotovo mi koji radimo uredske poslove, tako da nema izlike i jednostavno svi se trebamo maknuti. Ja razumijem da nakon posla dođeš iscrpljen i da nemaš energije ni za što, ali se treba nagovoriti, treba izaći, i evo, ima li što bolje od toga da jednostavno se nađeš s nekim ljudima koji su negdje približno tvojih godina, družite se, odradite to trčanje, nekad doslovno da možeš cijelo trčanje pričati s nekim, pričate o nekoj sasvim desetoj temi i ne kužiš da trčiš, i na kraju odradiš super trening, osjećaš se odlično, trčiš uz, ovaj, more, sunset, ja ne znam, mislim, ja se uvijek osjećam kao da nakon tog trčanja kao da sam poslužena žena, sve mi je na mjestu, sve sam super odradila, i onda nakon toga ideš lijepo na zasluženo neko piće i možeš ići doma leći sretan, zadovoljan i nastaviti

33:23 dan opet ispočetka. Da, da, bome oporavljao sam se danima od— od trčanja, ono, neki dan, ali bilo je super. Eto, tako da svima preporučam, javite se Mariji, imate, kako, na Facebooku sam tada našao kako ono, Run Club Šibenik, jednostavno. Je, je. Tamo, pa javite se, treba joj se prijaviti da— da žena zna koliko će ljudi biti i tako dalje, pa eto, svakako preporučujem. Eto, Marija, hvala i pozdrav. Hvala tebi.