Run Club Šibenik, web dizajn i život u Dolcu

0:08 Evo, nije jedino Marija bila s nama danas, imamo još dvoje. Sada je na redu gospođa Petra Guberina. Petra, dobro došla. Hvala. Kakvo je stanje s tobom? pa evo, ja sam kao, ovaj, ja sam došla kao podrška, ovaj, Mariji. Kao što je ona, ovaj, već rekla u svom, ovaj, u svom malom intervjuu, ja sam nju jednom pozvala na outdoor festival, da ide sa mnom na jednu utrku, i ona kaže, ono, otići će. Nije baš bila, ovaj, najljepša, ovaj, utrka, bila je, bila je teška, tako da očito stvarno voz. Evo, sad, sad možemo saznati, konačno, kako je to stvarno izgledalo. A bilo je... pošto je bio trail, stvarno je bila teška, ovaj, utrka. A bilo je 5 km, nemoj me zezat. Je, ali je stvarno, ono, bilo je zahtjevno. Mislim, za nju koja nije dugo trčala, puno uspona, bijeli put, i vruće je bilo. Ovaj, ali dosta je ona to dobro, ovaj, odradila, tako da joj se sigurno to svidjelo. Ovaj, kad je nakon tako jedne teške utrke odlučila se i nastaviti s tim. I, ovaj, išle smo tako par puta skupa na trčanje, jer sam ja većinom išla, ovaj, sama, a ona kaže kao, pa zašto ne, ovaj, idemo skupa. I tako joj se to svidjelo. Ona je meni par puta, kao, hoćemo mi nešto ovako, neko druženje iza i to,

1:23 ja kažem kao, ajde samo, Marija, samo ti to slobodno, ovaj, ako želiš, imaš moju potpunu podršku. I, ovaj, stvarno, ne znam, nedjelja popodne, ono, muk, tišina, evo Marije, ono, Instagram, Face, sve je bilo tu. Sve je bilo spremno. Link za prijavu, ja kažem, Marija, ovaj, svaka ti čast. I stvarno, to je krenulo možda u 6., 7. mjesecu prošle, ovaj, godine. I evo ga, ovaj, sad smo tu, zaista, dođe oko nekih 10, 20 ljudi na svako trčanje. Ja sad možda čak i nisam toliko na ovim susretima, ja sam onako, kad je crna zima, kad nema nikog, onda sam ja tu podrška Mariji, ovaj, da slučajno, ovaj, ne posustane. Da ne bude sama, da. Da, da ne bude, ovaj, sama. I eto, tako smo nekako, ovaj, ono, ja sam joj tu bila, pa eto, možda sam kao malo utjecala na nju kroz to, kao da ide s menom, ovaj, možda se inače sama ne bi, ovaj, pokrenila. I eto, svidjelo joj se i stvarno super, eto šta je iz toga proizašlo. Koliko ste dugo u trčanju? Pa, sigurno, ono, moja prva utrka je bila u osnovnoj, 7., 8. razred sam. Čovječe, svi su počeli trčati kad treba, osim mene, vidiš. A dobro, mislim, ovaj, bili smo.

2:34 Ja jedino ja sa 41 sam krenuo. Nikad nije kasno, tako da bolje da ste i. A ne znam baš. Bolje da ste, ovaj, sad nego da uopće niste. I baš drago što ste s Frank Labonetom. Ti ti. Da, što si, ovaj, što si počeo, ovaj, trčati. U osnovnoj, možda smo trčali jednu utrku na, na stadionu. Onda sam išla nešto kroz srednju, sam išla, trenirala odbojku i isto, ovaj, malo trčala. Ali evo, baš aktivno, utrke, trailove i sve to, možda unazad par, par godina. Idem već dugo godina na Wings, na sve ove lokalne, ovaj, utrke. I sviđa mi se, sviđa mi se, ovaj, atmosfera. Vidim da mi čini, ovaj, dobro, baš, ono, osjećam se, ono, super, i ljudi koji su oko mene, ovaj, s kojima si okružen, stvarno bude jedna dobra atmosfera i eto. Da, da, i je. Jel ti ideš na, na Prominu, koje ti voliš trailove? Bila sam, bila sam na Promini, jedan od ljepših trailova. Bila sam u, je, Promina bila jedan od ljepših trailova, bila sam i u Raslini, bila sam u Pločama.

3:40 Pa, mislim da je to to. Jesi li Knin, Krčić? Ne. Zapravo, jesam. Bila sam i to. Jesam išla, bilo, ovaj, malo, ovaj, teže, ali ono, uspije se, uspije se. Evo dobro, pa dobro, Krčić je malo, malo je duži od Promine, ali manje je tehnički, manje. Manje je tehnički, da. Manje je netko zafrkan, ono. Ali isto se tu izrazbijaš se. Je. Nije, nije problem. Nešto si spominjala, znala si ti postolje uhvatiti, jesam ja to dobro shvatio? Je, ovaj, ali to su stvarno bile ove lokalne utrke. Ma pusti ti to, lokalne, nelokalne. Lokalne utrke, nije nas baš bilo, ovaj, previše kao natjecatelja, sada nas je bilo, ovaj, 100 cura. Ovaj, ja sam, ono, po skupini, tako smo osvajali, ovaj, nagrade. Osvojila sam par puta, ovaj, medalju i, ono, zad- ono, sretna sam s tim. Zaista ne bavim se profesionalno, ovaj, sa trčanjem, ali eto, tako tu i tamo, ta neka medalja mi je baš dala malo, ovaj, ono, neki vjetar u leđa, ovaj, za dalje. Da, da. A gdje si, na, gdje si osvojila takvu, gdje si, gdje si na kraju osvojila? Prva mi je bila na outdoor festivalu, na outdoor festivalu, kad smo trčali na Jadru. To dok je ona umirala ili? Ne, ne, to je bilo još prije, dok se još nismo, ovaj, upoznale, dok sam još išla sama.

4:53 Ovaj, tu sam osvojila prvu medalju, mislim da je čak bilo za, za drugo mjesto. Znam da su me tu, ovaj, moje kolege što su trčale s menom, ono, oni su mi kao govorili kao, ajde, ajde, ovaj, kao, možeš ti, to baš mi je, ono, bilo teško, ali ajde. Drugo mjesto osvojeno. A na ovom trailu, kad smo bile skupa, tu sam osvojila, ovaj, prvo mjesto. Opa. Tu sam osvojila prvo mjesto. Ovaj, ono, bilo je, ovaj, teško, ali kažem, nije nas baš bilo, ovaj, toliko puno natjecatelja, ali dobro. To jest, natjecateljica. Natjecateljica, da. Da, da. A dobro, a bilo vas je valjda više od 3? Je.

5:29 Mislim da je. Ne, ne, hoću reći, ono, nije da si po defaultu da si vezana. A ne, ne, ne, nije to. Da, da, da. Ovaj, kako tebi izgledaju treninzi i koliko si, koliko si zapravo u trčanju? Koliko si ozbiljno zagrizena? Nastojim otrčati bar jedanput do dva puta tjedno. Najdraže mi je otići na šetnicu. Ja nisam baš toliko za, za cestovnu. To jest, mogu, ali oni su često na brodarici i to, za moj pojam, možda puno ljudi, tako da ja radije odem na, na šetnicu. Ovaj, inače isto treniram, idem na treninge snage u jedan fitness centar ovdje u Šibeniku. Tu i tamo isto znam otići, sad u zadnjih par mjeseci, par puta na planinarenje, što mi je isto kao aktivnost, ovaj, super. I eto, to je to što se tiče mojih sportskih aktivnosti. Jel ideš na, na, na grupne treninge ili kako? Je, je, grupni trening snage. Bit će i fitness, je li? Nije fitness zone. Aha. Fitness zone, da, da, da. Oni su baš. Gdje je to, vidiš, to mi nije ni poznato. To je baš tamo kod škole Jura Dalmatinca, pa malo niže. Ovaj, ono, manja je, ovaj, dvorana, ali ovaj, super mi je, ono, super su nam treneri, baš onako, baš nas ono prate, usmjeravaju,

6:41 ispravljaju. A ko, ko to vodi? Dijana Baraka i Marko Lamboša. Aha. Da, oni. I koliko vas ima tu u grupi? Kako to izgleda? Ograničen je broj, tako da nikad nije gužva. 12 nas može biti. Aha. 12 nas može biti po grupi. I zaista, ono, prate naš napredak, ono, svi se važ- ono, važemo se kad dođemo, pa onda opet, ono, za par mjeseci opet se važemo i to, da vidimo gdje smo i što smo. I svakako možete im doći i reći. Ja znam, meni su ti treninzi pomogli dosta što se tiče planinarenja. I kad sam trčala, ovaj, polumaraton, trčala sam jedne godine polumaraton i onda opet druge, a u međuvremenu sam krenula na te treninge snage i to mi je puno pomoglo. Zaista, nisam se pripremala uopće za te polumaratone, a vidim da sam puno bolje otrčala, ovaj, drugi. Tako da taj trening snage mi je jako puno pomogao i što se tiče kondicije u trčanju. To je, jel to onaj, vjerojatno funkcionalni, ili tako? Je, je, Total Body Gummy, ovaj. Dobro, a da, to uvijek ima neki svoj naziv, je. Je, je, ali nije, nije da se previše skače ili nešto, da nisu nek- da su nekontrolirane vježbe, kako bih rekla. Ono, zaista, ono, pazimo, ono, poanta je da se točno naprave, ono, ispravno

7:51 da se naprave vježbe. I on, tako sam ja bar krenula s njima, dakle, da ispravno radim vježbe, i onda kasnije sam si postepeno, kako meni odgovara, povećavala kilažu i sve ostalo. I koliko je to, tri puta tjedno, vjerojatno? Dva puta tjedno to ide. Da. Dva puta tjedno to, trčanje. Evo, još vikendom nekad, ako bude neka utrka ili neko planinarenje, neka aktivnost, mislim da mi je to sasvim dovoljno. A baš me zanima, jel u grupi su samo žene ili? Nije, ima nas, ima i, ovaj, di koji muški, ovaj. Aha. Stvarno je teško. Mislim, nije, nije lagano, evo, stvarno je lagano. Ne, nisam mislio, nisam mislio po težini i to, nego, nego čisto zato što pitam zato što ovdje ja idem, jedini muški, znači trenerica i hrpa žena. Nema. A di, ovaj? Ja idem kod Martine Perković, tamo na Meterize. A, na Meterizama, aha. Ovaj. Mislim, nije da nas. The Movement se zove, kao. Zapravo sam rekla puno, okej, možda zapravo je, bude. Jedan, troje, nekad. E, troje, troje. Možda mislim da je najviše bilo troje, troje da ih je bilo, ovaj, troje muških da je bilo na treningu. Ja znam za to neke glupe muške predrasude, znam. Kad sam i ja, mene je jedna frendica nagovarala, ajde kao, dođi, a ja ne znam šta ću, ja se ženim debilane neke. I onda sam, ajde, ipak došao, zato što ja sam do tad sam u teretani i malo mi je to dosadilo.

9:05 U principu, trebalo mi je, ne da mi je dosadilo treniranje, nego trebalo mi je nekakvo profesionalno, da me netko vodi. Da, da, da te netko vodi. Da me netko vodi. I onda, ajde, kad me već toliko nagovaraš, ajde da vidim na što to liči. I sad sam ja došao tu, mislim, nisam ja bio pun sebe, kao, nećeš ti mene, ono, dvije godine nešto brljam po teretani, ali kad sam ja vidio šta je to, čovječe, to je onako, prvo, to je sat vremena, nema tu stanke baš. Je, je. Odmaraš se dok ti iduću vježbu pokazuje, that's it, ono. Da. I znam da prvi put sam, ovaj, to je s mene znoj kapao. Ja sam to jedva nekako. To je dobar trening bio, a? Da, to je bio onako dobar trening, jer uvijek kad bi ja sam, uvijek je to više neko, bilo je malo mobitela, znaš, koja poruka, vamo-tamo, ali kad si ti tamo fokusiran i točne te neke vježbe i hrpu vježbi za, za core koje ja nikad prije nisam radio, totalno jedno drugi svijet i odmah mi se svidjelo, okej, moram ja na ovo ići. Znam samo da taj prvi put je baš bio onako gadan. Došao sam kući i ovako oči ovako stoje, pita me žena:"Šta ti je, koji ti je vrag?" Kažem: "Ovo je bilo, ovo je bilo razvaljutka teška, nešto sam pojeo i treba isto." Vjerojatno isto, ovaj, funkcion- vjerojatno isto funkcioniramo.

10:18 Ja isto kad sam u grupi, imam puno više motivacije, dakle, vidim sve njih kako rade i ne pada mi na pamet da odustanem. A inače nisam fan teretane, mogu nešto ovako kući sama, ovaj, odradim, ima par sprava, ali uvijek bolje odradim, pa i trčanje isto tako. Ma nemaš to kući ništa. E, i trčanje isto tako, stvarno, ovdje imamo par trkača koji su stvarno na zavidnoj razini. Znam jednog kolegu iz trčanja, ovaj, on je kao trčao prije tjedan dana trail, i sad kao, došao je na naše trčanje u ovu grupu i kao, sad će on lagano da trening. Taj njegov lagani trening je meni, ono, bio moj personal best, rekao bih. Aha, da, da, da, definitivno. I ovaj, stvarno, to te gura naprijed. Dakle, ima nas stvarno različitih, ima nas, ono, koji smo negdje li-la, dakle, nismo ni početnici, nismo ni baš, ovaj, ono, prejaki što se tiče toga. A ima ih, ono, što stvarno brzo trče, ono, osvajaju i medalje i to na, ono, baš na nekim ozbiljnim utrkama. Ovaj, i onda se tu motiviramo. Ja kažem, ovaj, Run Club mi je baš nekako, ono, feel te, dakle, ono, mogu doći ljudi i onda, okej, ako vidi, sviđa mu se trčanje, može odlučiti, okej, sad želim se s tim baviti,

11:28 idem u neki sport ili nešto. Tako da mislim da ovaj Run Club stvarno, ono, kao jedan početak, ne samo za nas ovako 20, 30 godina, već i za mlađe. Znali smo imati baš i neke cure iz srednje škole, što mi je super. Da. Znate, ono, da vidite mlade, da dođu, da, da treniraju, ovaj, ono, bez obaveze, je li, dođu, vide da li im se sviđa i, ovaj, dalje mogu nastaviti, ovaj, sami. Ili, ono, upisati školu trčanja ili nešto. Meni se čini i ovo što sam ja bio sad prije par dana, prvi put da sam ja debelo najstariji bio sa svoje, 42. Ne znam jel to, jel bude nekakvih starijih ili. Ima, ima i starijih. Jel? Ima, ima i starijih. Nisi dovoljno networking, ovaj. A dobro, tek sad. Da saznaš. Jedan jedini put sam bio, tako da, ono, ima, ima vremena. Ima, ima, ovaj, ima i starijih. Da, da, ma mislim, ne, ne smeta mi to, nego eto, to sam samo onako bio primijetio, ono. Je, bilo je, bilo je i mlađih, kažem vam, kad su oni došli tu iz srednje škole, baš mi je bilo super, kao, ovaj, svaka vam čast, cure. Ovaj, zato što ja ne znam da li, mislim da ima jedan atletski klub u Šibeniku i to, ali smatram da to nije toliko popularno još ovdje, ovaj, kod nas. Rekla bih da je u Splitu, Zagrebu i Zadru to puno, puno popularnije i možda ima puno više

12:41 tih atletskih klubova. Ali evo, nešto di se mladi mogu, ovaj, učlaniti, ovaj, zašto ne. To je, ovaj, ono, baš, ono, dobra prilika, dobra prilika. Mislim da u Šibeniku ima nekakva škola. Ima atletski. Ne, ne baš škola trčanja, nego što sam vidio na Facebooku. Ima škola trčanja, ja sam isto išla u tu, ovaj, školu. Kako to izgleda? Imao nas, bilo je, tad je bilo, ovaj, dvije grupe, bili su kao, ovaj, kao početnici, početna grupa i napredna, ovaj, grupa. I, ovaj, tu smo se tako podijelili, isto smo imali trenere, imali smo zagrijavanje. I onda su nas oni, dakle, nakon nekog vremena isfiltrirali, okej, ti ćeš, sad ti možeš ići u naprednu ili ćeš ipak ostati ovdje. To su isto bili, naravno, treninzi, ovaj, planirani, ovaj, da se, da ide nekako taj napredak, ono, s vremenom. I, ovaj, zaista, evo, ja, ja iako nisam više, ovaj, u tom, u toj školi, ovaj, vidim, stvarno trče, ovaj, isto aktivni su i osvajaju isto tako, ovaj, medalje. Stvarno se vidi napredak, napredak kod njih, tako da i oni rade, ono, odličnu stvar, ali usudila bih se reći da je to jedna, ono, ozbiljnija razina,

13:54 jer ipak Marija ovdje želi zadržati taj, taj neformalni neki dio, to druženje, da se ljudi, da se ljudi upoznaju uz ovaj, uz ovaj zdrav način. Da, da, prvo moraš otrčati, onda ćemo na piće, to mi se sviđa, je, je. Je, da, da, prvo, prvo trčanje, pa onda piće. Ali, ono, trčanje pola sata, piće tri sata. Ne, realno, kad sam došao, znači, otrčati trebalo mi je to 7 kilometara, ne znam, 40? 7 kilometara, ako ste trčali, ono, rutu s njima, s njima. E, da, da, da, ovaj, nekih 40 i nešto minuta. Ja sam, ono, mislio, aj, sad ću, odradit ću piće pro forme, na kraju, ono. Da. Nisam nekako bio raspoložen, ali ja, ali ja jesam mrvicu introvert, znaš, onako, hrpa novih ljudi i onako sad. I uvijek me malo brine, mislim, brine. A ne možeš biti zatvoren, baš jednostavno, dođe ti netko i pita te, pa. I onda sad, ono, kako imam, pod navodnike, slavu, sa, znao sam da će me netko prepoznati, jesu, i to, smiješno mi je kako me, ma mislim, prepoznaju me i svakako preko nekog drugog gosta. Na primjer, dosta ovih iz Trokuta su me preko ovoga, Mike Pullića su me, onaj vinar iz Jadrtavca, Amerikanac. Tako, eto, valjda su to, dijelilo se nekako po WhatsAppovima to. Pa super, eto, i to je tvoj neki marketing, ajmo reći, svakodnevni.

15:05 Pa je, da, da, mislim, mada mi je to. Zna, znaš. Meni osobno neko, čak mi, ne da mi smeta kad me netko prepozna, ali onako mi je to, ono, uf. Ali dobro, ali ja opet, tko mi kriv, evo, sam sam, sam sam pred kameru. Možda se dobro računa, ne možeš baš. Da, da, sam sam pred kameru, sam sam, tako da, ono, ne, nemam se šta, ni da se žalim, ali eto, malo mi je. Dok ne dolaze novinari, dok te ne traže autograme, mislim, okej, mislim da je okej. A neće, novinari me ne vole iz nekih drugih razloga, tako da nema tu straha, ovaj.

15:34 I koliko ti onda ideš, si ti, znači, ti si od početka s Marijom u Run Clubu, to je. Je, od početka smo, ovaj, ja i ona, ovaj, skupa. Kažem, tu je, ono, i kad ona tipa nije bila tu, možda par puta, da sam ja odradila, ovaj, to, onako, samo dočekala, rekla, ej, okej, sad smo tu, sad ćemo se zagrijati. Ali u principu ona zna da ona uvijek može računati na mene i stvarno sam joj podrška u tome, ovaj, što radi. I stvarno joj svaka čast, jer to ona zapravo radi volonterski, dakle. Da, da, pa. Ono, stvarno, ovaj, sve što radi, sve ove društvene mreže, sve ona to sama radi. Evo, jedino što, možda, evo, jedna naša dobra prijateljica, ona stvarno nesebično pomaže, ona radi fotografije, ono, fotografira sve za Run Club i radi videa, Josipa, ovaj, Josipa Mrša, tako da, eto, možda je i ona trebala biti ovdje, jer, ovaj, stvarno je ona puno pomogla, jer je, jer smo uz marketing to sve uspjeli, jel, dakle, stvarno, ono, ona je napravila toliko tih dobrih videa, reelova i tih fotografija, i tako se to izgradilo. Tako se to izgradilo, tako su ljudi čuli. Ništa, sad je sljedeće, morate i nekakav, možda trail varijantu napraviti. Što misliš o tome?

16:45 A s obzirom da osnivačica baš ne voli trail, ne znam. Pa, zavolit će, jel tako? E, ovaj, ne znam, ne znam, ovaj, kako će, ali dobro, nagovorit ćemo je, nagovorit ćemo je nekako. Ja mislim da moramo, barem ne znam, tamo. Nešto dobro da bude na cilju, nešto dobro da bude na cilju. Možda gore Šubićevac, pa oni bunkeri, ili možda se spustiti do, do Dubrave i natrag, ili tako nešto. Ima, ima tu varijanti. Pa ima, evo, imamo, ovaj, imamo trkača koji su iskusni, ovaj, po trailovima, koji su onako zvijezde, ovaj, u tom području, pa će sigurno oni doći na neku ideju.

17:18 Ovaj, reci mi, što ti kažeš na, na život u Šibeniku? Ja sam sretna ovdje, nema šta reći. Marija, možda, ovaj. Mislim, jel imaš obitelj, imaš djece? Nemam, nema djece, imam obitelj svoju, ovaj, jasno, ali ja nisam udana. Okej. Ja nisam udana i nemam djece. Inače sam iz Dolca, ovaj. Opa. Da, tu sam baš onako stari dio. Još uvijek živiš tamo? Je, je, još uvijek, još uvijek živim tamo. Kako je život u Dolcu, to je, ja mislim, onako, zafrkano na svoj način. Je, zafrkano je, stvarno, ovaj, svi već znaju koje probleme ima što se tiče Dolca, parking i to, tako da se neću, ovaj, puno ponavljati. I plavljenje i tako što već. A nema baš sinja, smo malo poviše gore, ajmo reći. Pa dobro, ali ovo dolje sve je po plavi, ne možda da te nužno smeta, ali opet, kad poplaviš, ti se mučiš. Pa dobro, mislim, uvijek je toga, uvijek je toga bilo, ali kako bi, ono, parkiraš negdje drugo i nije nikad baš bilo da nisi mogao, ono, izaći, je li, to se sve nekako, ono, povuče relativno, ovaj, brzo. Jasno, dolje ovi kafići šta imaju, tu je stvarno, bude štete i sve to da ne govorim, ali evo, što se tiče nas tu stanara koji nismo odmah u prvi red, stvarno ne možemo se mi tu šta puno,

18:29 ovaj, požaliti. Ako znaš da će biti tako neko veliko jugo, jedno, parkiraš na bazenu ili na Svetoj Nedjeljici, ovaj, da izbjegneš možda tu, ovaj, poplavu, ali inače, evo, stvarno, nije. Mislim, meni je, ono, šta, malo mi je glupo što nikako da riješe to, koliko već dugo govore za to povećanje rive, pa to, mislim. Pa je, mislim, ja stvarno. Se razvlači se. To su trebali, ja se sjećam, ja to pratim takve stvari, 2020. je trebalo krenuti kao sve skupa, ili čak 2019., to je bilo podosta davno i nekako onda su govorili, ajoj, nešto je županija kriva kad, kad nije bio HDZ, pa evo, sad je opet HDZ i opet se to nekako ne kreće. Ja ne znam šta je tu problem, stvarno. Pa ne znam, ja inače nisam, ne kritiziram, evo, stvarno, ovaj, stvarno dosad sve što je napravljeno u Šibeniku i što vidim, dakle, da, pogotovo što smo mi u Trokutu vidjeli koliko ljudi dolazi u Šibenik i koliko ga oni, ovaj, hvale, ja isto zaista nisam tip da kritiziram. Ma ne moraš. Ono, sve su, ono, vjerujem da se napravilo, ono, što, ono što su mogli, naravno, to su, to su sve veliki projekti, dakle, nije to neka mala stvar, to iziskuje, ono, puno

19:40 vremena i puno napora, a i ima tu puno prepreka, dakle, i što se tiče ovako privatnog vlasništva i to, to što znam, na primjer, što se tiče ovog eskalatora, što su govorili, bude tu dosta tih prepreka, tako da to razumijem. Ja sam stvarno, evo, ovaj, zadovoljna, doći će red i na. Što ti misliš o eskalatoru, je li to dobar projekt ili? Je, je, zato što mislim da će onda,će fokus biti malo više na tom starom dijelu grada, pa će se taj dio više, ovaj, srediti. Kažem, okej, nije još do sada, ali evo, valjda je sad, ono, vrijeme, vrijeme za to. Mislim da će biti dosta dobro za, iako ima i to čar, znaš, da prođeš te naše skale, tih 100 skala što imaš dolje od rive do tvrđave, ali okej, neka ovo, možda će potaknuti više ljudi, je li, naravno, što se tiče djece, bude to naporno. Ovaj, vidjet će sve, stvarno interesantno, ta, kroz ta dva bedema da se prolazi, vidjet će cijeli grad, ovaj, naokolo. Iako mi nije jasno zašto nisu, zašto ne bi to malo raščistili i nekakve poučne plakete i stepenice i čemu ti je sad na struju i to. Najsmješnije mi je kad kažu konzervatori, konzervatori su kao dali zeleno svjetlo.

20:54 Da. Šta, mislim, u skladu je sa 15. stoljećem ili šta, kad je izgrađeno, ali ne znam, tebi će možda na kući, e, te grilje, ti nisu ti to baš boja koja treba, ja ne znam, ako ćeš staviti vanjsku jedinicu klime. A dobro. Zezat ćeš sad ovdje eskalator na struju, ma može, to je sve to. A pazite, možda su oni, ja vjerujem da je bila tu neka, sigurno neki, jedan razlog zašto su oni to odabrali, možda su računali, okej, stepenice možda će raditi puno veću buku nego eskalator ako je na struju. Tako da, ja se isto u tom nekom smjeru. Zašto bi radile gužvu. Ne gužvu, nego buku. Kako će raditi buku? Možda je tu, a ne znam, evo, kažem. Jer mislim, ovi elektromotori, to će tek raditi buku, ja mislim, kad to stalno zzzz radi. Ne znam. Imam dojam da su tiše stepenice, ali dobro, nebitno. Dobro, evo, stvarno, ovaj, ne znam, ja vjerujem da valjda tu postoji neki razlog zašto su oni tu odabrali, ovaj, taj eskalator, a zašto ne te, ovaj, stepenice. A meni je, meni je još veći problem, dosta često šetam Dolcem, baš tamo volim proći, to mi je divan dio grada, ali brate, onaj dio, ajmo reći, nekadašnje Peškarije. Aha. Do, do kvartira tamo, pa šta je ono, pa mislim, prvo, štekati su posvuda, na ono gdje bi trebao pješke ići. Da. I sad, posebno kad je, kad je ljeto, čovječe, hrpa ljudi i auti se gužvaju međusobno, motori

22:08 i kombi, ono, ja ne znam zašto tu ne, ne zabrane promet, to bi trebali samo stanari i dostave biti, ono. Mislim, to je tako bilo. Šta će ovi neki Česi iz Zagreba, bezveze tu ulaze, niti znaju šta ima, niti. A pazite, mislim, to. Samo je gužva, ono. To se sad pitanje jasno, ovaj, pojavilo, kad imamo povećan broj. Ma to je već. Turista. 15, 20 godina, 30, problem. Jasno, jasno. Ali opet, okej, takva je, tu je prometnica, tu, tu je parking i to, sad kad bi oni to. Nije parking problem, nego je, ono. E, ne znam, evo, ne znam za sada, ovaj, mislim da će se i to riješiti, da će stav, bilo je prije, ne znam, mislim, prije desetak, petnaest godina, mislim da je bila rampa. Bila je rampa. Bila je rampa dolje, ovaj, odmah na početku i okej, tu si mogao samo ulaziti tko je bio stanar i dostava. Sad. Ma nije, nije, mogao je, mogao si ići parkirati. Moglo se ići. Evo, ja stvarno bila sutra ona mala. Naplaćivao sam, naprosto, ono, uzeo bi tiket na ulazu, sjećam se, ja uzeo bi tiket na ulazu i na izlazu bi platio. Da, ali ne znam, evo, sad je tu, tu je sad hotel, isto ima puno apartmana, ne znam baš kako bi se to uspjelo, ovaj, kako bi se to organiziralo, sad kad bi tu bila rampa, pa kako bi sad bio taj prijevoz organiziran, evo.

23:21 Mislim, samo je kaos, jer sjećam se kad bi, kad su mi bila manja djeca, tamo guraš kolica i ovaj, nervozno iza tebe, onako, stvarno je, ono, dičimo se kao grad, znaš, ono, predivna riva, vamo-tamo, a i onda kad dođeš u taj Krkljanac, ono, nekako nema, nema tu rješenja, ono. To jest, ima rješenja, evo, sad će širit će tu obalu, pa će onda valjda biti okej, ali zato ja. Dosta će proširiti. Zato ja to malo kritiziram, ono, okej, jel mislite to više ili moramo svi biti, ostariti, ono, dok, dok se to napokon sredi, i to plavljenje i taj pješački koridor, malo se sramotimo isto, malo pred, pred turistima i to, kad onako šetaš tamo s djecom i onako gledaš hoće te satrat auto, mislim, stvarno je neko blesavo. Pa jasno, jasno sam, ono, kažem, ali, ali ono, naš je grad, kako bi se reklo. Ma dobro, naravno, da, da, jasno. Naš je grad i sad, što ćemo sad baš non-stop da nešto, ovaj, kritiziramo, na kraju krajeva, nitko nas ne sili da stojimo tu, ako nam se ne sviđa, možemo ići negdje drugo. Je, ali bez, bez kritike neće se nitko nikad ni pomaknuti. Jasno. To je isto, to je isto činjenica. Jasno, ali ne valja, ali ne smijemo ni zaboraviti ni pohvaliti, isto ima dobrih stvari, jel tako? Apsolutno, tako je. Reci mi što u Trokutu ti radiš? Jesam, ja sam u Trokutu s Marijom već sad treću godinu.

24:35 I ono, da mi nema Trokuta, vjerojatno se ne bavila, ovaj, s ovim što se bavim. Ovaj, tamo je, ono, atmosfera je stvarno, stvarno super. Cijena najma je stvarno, ovaj, okej. Radna atmosfera je dosta zdrava, dakle, svi smo si kao kolege, ali nismo jedno drugom direktna. Da, da, nemate veze jedni s drugima. E, tako da. Simpatično. E, i onda si jedni drugima si pomažemo, bude, ono, tu i tamo ostvariš s nekim i neku, ovaj, suradnju što se tiče posla, uvijek možeš pitati nekog, nekoga za savjet. Ja, ajmo reći, Marija, Marija je bila, on, on među prvima koja su, koja mi se javila kad sam došla u Trokut, ono, došla bi, ono, ovaj, povučeno na, na marendu, ja sama jedem, eto, Marija dolazi kao, evo, kao, ti si nova tu, i onda se tako smo se družili. Ona je bila prva, ajmo reći, koja mi se, ovaj, ono, s kojom sam se sprijateljila. Eto, i tako smo ja i ona, ovaj, skupa, i sad dijelimo ured, onaj zajednički coworking prostor. A što ti radiš, IT nekakav ili? Imam obrt svoj za web dizajn. Aha, je li? Je, je. Kako je tebe AI pomogao? Pa mislim, imam ga za sad još par mjeseci, dok mi ga Claude ne preuzme, vjerojatno. Zašto? Ovaj, a mislim, sad, ono, stvarno, ovaj, svi te pitaju, ovaj, postavlja se pitanje kao, hoće vas on

25:46 sad zamijeniti, hoće li biti potrebe za vama, mislim, šalim se. Uvijek kažem da je stvar valorizacije svog vremena. Mislim, možemo tako o svemu pričati, o frizuri, o manikuri, o pisanju, o fotografijama i o svemu. Ovaj, zašto bi ti to sam, kad, ono, ima netko tko se s tim profesionalno bavi, ja zaista vjerujem u tu specijalizaciju, u specijalizaciju rada, ono, da svak radi, ono, netko se educirao za to, ima iskustvo, pa zašto da on to ne napravi. Ovaj, kad već, ono, jednostavno da potičemo, dakle, te, ono, sve, sve, sve poslove. Ovaj, ne mislim da će ga u potpunosti preuzeti, ali svakako promišljam, je li, ono, promišljam i ono. A zašto ti, zašto ti ga ne bi koristila i onda? Ne, pa ne, koristim ga, ono, koristim ga i ja, samo sad sigurno ću, sigurno da mi u jednu ruku olakšava rad, ubrzava mi rad i sad, ono, morat ćeš neka, ono, vjerojatno ću imati prostora tu za poboljšanje, tako da mi u jednu ruku i pomogao, je li, dakle, moći ćeš možda proširiti svoju uslugu na još nešto. Apsolutno, da, da, da. Tako da, mislim da se nama sad obrtnicima i općenito svima koji se bave s

26:58 tim, jasno, olakša, samoće, ono, očekivat će se od nas više, očekivat će se možda više. Da. Da, i eventualno danas-sutra pitanje cijene, je li, jer pazite, sad, kako se to sad može i lakše naučiti i sve, ono, povećat će se konkurencija, pa i vidim sad, dakle, ono, hiper rast aplikacija i svega, jasno, tržićeće to sve isfiltrirati, ovaj, daleko od toga, ali eto, kažem, pitanje danas-sutra te, te cijene, kako će se to kretati s povećanom konkurencijom, ali dobro, ovaj, svakako sam svjesna, ovaj, toga i u promišljanju sam, pa eto. A kakav stack koristiš, kad, u čemu radiš taj web? Pa WordPress, u WordPressu. A, WordPress. Da, da, da. Ne, ja sam nakon fakulteta završila sam ekonomiju, pa sam bila dvije godine u Njemačkoj na stručnoj praksi u jednoj IT firmi i tamo sam to naučila, je li. I, ovaj, tad nije bilo još AI-a i toga, tad si onako stvarno si, ono, učio te osnove i to. Da, da, da. E, mislim, ja sam. Kao pečinski čovjek. Kao pečinski čovjek, da. Ovaj, i to sam tamo naučila, nisam gore ostala, vratila sam se tu

28:08 i nije bilo baš posla, i onda rekla sam, okej, to je jedna vještina koju ja sad znam i realno mogu je naplatiti, je li. I rekla sam, onda zašto ne. I, ovaj, otvorila sam svoj obrt i evo, sad to nekako ide. A super, znači imaš posla, kako to? Imam posla. Funkcioniraš? Da, da, imam. Ovaj, gdje ti se može pratiti, evo, da te malo reklamiramo, zašto ne. A, hvala, hvala. A mislim, većinom je, ono, old school, ovaj, nisam još izašla iz te komfort zone da ja sad stanem, ono, na Instagram ili na Face ili negdje, pa da, ovaj, to više, ovaj, promoviram. A i nekako, ono, znate kako se kaže, poslala najgore cipele, najgori web, najgore društvene mreže, najgore sve. Ovaj, tako da većinom je to sve, imam, imam svoj web, jasno, i tu imam sve svoje, ovaj, reference. A tko su ti klijenti, ovako, generalno? Pa imala sam sad, većinom su to bili manji privatni subjekti, čak je bilo nešto iz Zagreba, nešto iz Splita. Imala sam par većih, ovaj, klijenata, ajmo reći, za neku lokalnu jedinicu. To je onako bio možda složeniji neki sustav i neki webshop i to, to su, ajmo reći, onda te neke složenije stvari. Ali u principu, većina je bila, dakle, to su bili sve onako privatni, ovaj,

29:21 privatni manji, ovaj, poslovni, poslovni subjekti koji su zapravo tek počinjali, je li, dakle, tek su počeli, ovaj, se, ono, sa svojim poslovanjem i onda bi nekako ih savjetovala, sve ono što sam ja napravila, okej, ajde da i vi to napravite, pa ono, kreneš od te kompletne njihove digitalne prisutnosti, šta im, šta im treba, dakle, web, mail, Google, ono, sve šta mogu napraviti, ajmo reći, sami i nešto ono što je besplatno. I onaj famozni SEO, vjerojatno, i to sve. Je, ali mislim, što se tiče tog SEO, okej, napravimo tu osnovne stvari, međutim, jasno da svi dođu sa pitanjem mogu li biti prvi. Da. Jasno, ako se upiše tvoje ime i prezime, ako mi to napišemo na webu, doći će. I OIB i sve, onda ćeš možda ispasti prvi. Doći, ali mislim, treba ljudima samo reći, dakle, da jasno, može se, ali da to, za to treba vremena i jasno, ovisi putem koje ključne riječi vi želite doći. Sad, govorim, sada govorim tu ključne riječi, ono, ne razumiju, možda, ono, nisu svi, ovaj, u tome, ali treba se. Da, da, shvaćam. Je, ali treba se samo, ovaj, ljudima, ovaj, pojasniti, objasniti, reći realno, ovaj, sliku.

30:35 Imala sam ja par upita gdje su mi došli i pitali me za taj SEO, ali, ono, tipa, javili su se kasno ili su se javili za neku industriju koja je bila jako konkurentna, ovaj, gdje su, ono, većinom plaćeni oglasi prvi i to, i onda smo iskreno rekli, slušajte, kasno ste se javili, sad nećete stići. Ono, samo realno kažem, ovaj, ljudima kako ja, naravno, ako se može napraviti, ako ima prilike tu, ovaj, ono, ako će oni ostvariti taj rezultat, onda zašto ne. Onda preporučamo da se radi. A razvijaš svoje teme za WordPress ili koristiš? Da, da, svoje. Ozbiljno? Šta, baš iz nule temu napraviš? Da, da, da. A pa onda ima i PHP-a, ima svačeg ili? Je, je, je, ali ono, kažem, mislim, jako. Mislim, kako, ja, ja sam, ono, sa WordPressom više imam neki love-hate, onako, koristim ga dosta, ali ono. Pazite, evo. Turoban je na jedan svoj način, pa ne znam kako ti to rješavaš. Mislim, onda bit će, imaš svoju temu koju onda forkaš, pa malo, ono, po klijentu prilagodiš šta treba. Prilagodim uvijek, dakle, svakom klijentu, ovaj, prilagodim temu, ali hoću reći, jasno,

31:44 možda ima, WordPress je meni, ono, dobar mi je za raditi, stvarno uspije riješiti, ono, ako ima neki, ovaj, problem, ali realno, pazite, to je, dakle, to je ova sad grana web dizajna, vi jednostavno imate tu određenu cijenu, neki prosjek cijene, i sad vi morate se prilagoditi tome ako mislite to, dakle, prodavati ljudima. Dakle, ne mogu ja sad doći, sad, okej, reći, ja ću vam iskodirati cijelu stranicu, ne znam ni ja kojem programu, kad ti za jednog obrtnika to nećeš moći naplatiti. Tako da, ono, jasno. Da, da, da, ne treba ni biti prekomplicirano. E, ne treba ni biti, e, ali opet, ono, da napraviš nešto s čim će ljudi biti zadovoljni, je li, dakle, što će oni danas-sutra moći sami, ovaj, eventualno mijenjati, to jest, ono, dodavati sadržaj ili nešto, jer to ide u tom smjeru, je li, dakle, ti ćeš nekom napraviti web, ali okej, moraš mu i dozvoliti da on to sam kasnije mora nešto obnavljivati, jasno, da prilagodiš cijenu koja je sada na tržištu, tako da se ja većinom tu koristim uz, uz WordPress i jasno su ove pluginove što idu, što idu uz to. Mislim, olakšam si posao, ovaj, jasno. Nećeš iz nule svaki put sve, je li. Da, mislim, ono, isto kao, ne znam, sad ako kopaš rukom, imaš lopatu, mislim, to je takav primjer, je.

32:57 Kako ti onda klijentima i hosting rješavaš ili? E, da, to imam jednog kolegu ovdje iz Šibenika, on ima svoju veliku, ovaj, firmu, što se, ono, što se tiče isto weba, i, ovaj, on mi tu pomaže, tako da, eto. Nisi se u, kako se zove, u svoje hosting vode, ne da ti se to baš. E, nisam, uvijek bude neki problem i ja svako jutro panično provjeravam sve, ovaj, dakle, ono, kad se dignem, prvo mi je, ovaj, pregledavam sve stranice, jel' da li to sve radi ili ne. Ovaj, mislim, ljudi su platili to. Da, da. Dakle, to je, to je njihovo i to mora biti. A zar nemaš neki automatizirani monitoring ili što? Imam, imam, program, to mi je baš preporučio. Pingdom ili šta ono, kak se zovu? To mi je baš preporučio ovaj kolega, taj kolega što ima svoj, što ima svoj hosting, međutim, ja sam i dalje old school, kao, može i on blokat, na primjer, taj program, je li, pa onda ja radije idem ja to provjeriti. E, ti to provjeri. Idem ja to provjeriti, old school, ja sam još isto. Na ruke. Što se tiče kalendara i svega, ne volim mobitel, imam sve na papiru za godinu dana. Je li, hvala. Je, je. Znači, ima se posla, možeš od toga nekako izaći na kraj. Mogu. Super, aj, baš, baš mi je drago. Hvala. A zašto ti treba, zapravo, Trokut tu?

34:07 Čisto onako, radi. Probala sam raditi u home officeu, ali mi se, mislim, nije svidjelo, ovaj, odradila bih ja tu puno više toga nego što bih tribala, je li, dakle, ono, odeš, rasijet robu, pa smeće, pa svi znaju da si kući, pa možeš ovo, pa možeš ono. Ovaj, a jednostavno, htjela sam otići, dakle, ono, da ujutro da se dignem, da se obučem, sredim, i dođem, i da se malo podružim, ovaj, s ljudima. Stvarno nisam tip koji voli biti u kući. Ovaj, zaista, ja većinom sam isto cijeli dan vani, eto, nisam kućni tip, htjela sam malo izaći, bila sam, možda zato što sam, kad sam bila u Njemačkoj, to je bila korona, nisam, nisam puno izlazila, nije se smjelo puno, ovaj, izlaziti, i onda otud mi je postala ta verzija, ovaj, kuće. Jasno, u godini dana možda par dana bude, ono, kao, okej, sad sam samo kući da, da ne idem nigdje, ali u principu. U kojoj kiša, hvala ti Bogu, ne mogu vani, pa. E, ovaj, ali, ono, inače stvarno volim otići vani i, ono, Trokut mi je, ono, stvarno kao i druga kuća i što se tiče ljudi šta rade, tamo, i naše ravnateljice i, ovaj, svih kolega tamo, stvarno, ovaj, preporučam svima, dakle, ono, koji su eventualno u home officeu, mislim, ako je lista velika, čekaj, ja

35:22 nemam šta, ovaj. A jel'? I nisam da, ovaj, kao, preporučim, ali eto, dobro je znati da postoji tako nešto. Znači, nisu te preporuke, da, da, da. Ništa, okej. A vidiš, znači to se zakrcalo. Prije, ono, u početku je to krenulo, nije, ali dobro, to je. Pa, jedno, s pretplatom porukom si izrasla i na jednom predstavljanju, ovaj, Trokuta, kako je to krenulo, rekla bih da oni uopće, da nisu mislili da će biti uopće popunjen kapacitet, a sad je, evo, da, ono, sad su, dakle, liste čekanja. Ja sam isto čekala par, par mjeseci. Je li to neka, onako, popularna cijena ili, kako bih rekao, subvencionirana na neki način? Dakle, ako ste novootvoreni poslovni subjekt, dvije godine imate subvencionirano, dakle, 50%, a onda kasnije plaćate punu, punu cijenu, ali u tu cijenu, pazite, uključeno vam je sve, dakle, imate svoj, imate svoj stol, imate ladičar, imate internet, imate printer, možete. A je li printer? Imate, možete zaka, imate sale za sastanke. Ja sam jednoj zamolila isto konferencijsku, dakle, onaj cijeli konferencijski dio. Također, oni, ako vi kao stanar želite organizirati neku konferenciju, oni

36:34 su vam tu, oni će vam pomoći, ostat će, sve će vam pokazati, tako da, mislim, ono, stvarno, ono, full, full support, tako da, ono, stvarno, uspije se, uspije se. Da, da, znači, uspješna je priča, ajde, neka, ovaj. Je, zaista je, mislim, ono, žao mi je što još je to kao pitanje. Žao mi je što je to uopće pitanje. A šta ja znam, kad nisi u tome, šta ja znam, ja tamo prođem i vidim zgradu, ne znam. Da, ali ima dosta toga i za djecu, tako, ono, imate djecu i to, ima stvarno, ovaj, dosta aktivnosti. Ima i, pazite, sva predavanja što su tamo, ona su za sve, ono, za cijelu, za cijelu, ovaj, javnost. Ima i subotom bude za, ovaj, za djecu neke izrade robotike i to, tako da, stvarno, ono, nije da je to samo kao popularno među nama, ovom, kao. Da, da, kužim. Obrtnicima i to, već, zaista mislim, ovaj, da tu svatko nađe nešto, ovaj. Šta se, mislim, da sam negdje čitao su neke 3D printere ili sam to sad nešto pobrkao. Je, imaju i 3D printere. Imaju, imaju 3D printere, imaju onaj i VR naočale, mogu se isprobati. Kažem, to za djecu mi je posebno, ovaj, zanimljivo, svaku subotu, ovaj, u jednom periodu u godini, ovaj, isto imaju kao male, kao male radionice ili kodiranja i te robotike

37:50 i, ono, i što se tiče toga, ovaj, tako da, eto, to je stvarno, ovaj, ono, djecu da se potakne, ono, super, nema. Super. Ništa, evo, ljudi, javite se Petri ako vam treba website. Hvala. Hvala. Ništa, ovaj, znači, imaš ti kakvih ideja za, za Run Club još, ovaj? Pa, ja sam, ono, kako Marija kaže. Ona je glavna. Je, kako Marija kaže, tako će i biti. Ne znam što je ona, ovaj, sve, sve planirala. Svakako, kao koncept da ostane ovako je isto, ovaj, dobro, zato što misli da će tako privući ljude koji nisu aktivni, malo će se osloboditi i onda iz toga će možda biti: "Aha, ovo mi je dobro, volim sport, okej, idem sad možda na nešto drugo." A nije obavezno, kažem, kad dođete, možete doći jedan put i više nikad ne doći. Ne morate se upisivati, ne morate ništa. E, to se meni svidjelo, i ne gleda se vrijeme, možeš koliko god hoćeš. Ne, dakle, ono. Sve je ono. Ne, uvijek ćeš naći nekoga i stvarno nitko ne očekuje sad da ti to brzo otrčiš. Zaista, ja sam isto nekad i mi se ne da toliko možda trčati, pa onda bih znala

39:03 neki laganiji tempo, pa i prošetati. Mislim, ono. A da, mislim, ponekad jednostavno ne ide i znam ja to isto sebi. Onako, pun elana, idem trčati i onda onako, nakon kilometra, uf, ovo ne ide, onda odšetam do grada i nazad i gotovo, ono, šta je. Na faksu bila mi jedna smiješna situacija, to su me vidjeli prijatelji, ovaj, za, za, ovaj, za iznenađivanje. Išla sam na trčanje, super, naravno, slikala se da trčim, ali vratila sam se busom. Bilo mi je pre. Ne mora nitko znati taj drugi dio. Ne mora nitko znati taj drugi dio, tako da, ono, isto na šetnici, ono, slikam se na vidikovcu i dobro je, kasnije mogu pješke. Eto ga. Da, da, jedino ovako što je meni naj, najgadniji dio svega toga, kad, kad je netko totalni početnik, šta bi ti savjetovala? A dobro, ali ako si ti cijeli život u tome, netko neće ti moći tu baš nešto reći. Jesam, i evo, sad mogu ja reći, sad, ono, kao, dođi, ovaj, ne boj se bojati, i to jednostavno, ono, mislim da je to dosta dobro prezentirano, da znaju da stvarno ima jako puno početnika. Mislim, zapravo, nitko se tamo ne klasificira kao ili je početnik ili je napredan. Jednostavno dođeš tu jer želiš trčati. Sad, kako želiš trčati, stvarno je na tebi. Tako da, stvarno nema, mislim, mi sad to govorimo da su neki početnici, neki napredni, ali to je,

40:18 ajmo reći, ono, kad mi gledamo ovako, jel', što se tiče tih kilometara, kao Run Club, kao Run Club to ne gleda. Znači, ono, bitno je samo da dođeš. Kažem, možeš i prošetati, znaju ljudi samo i prošetati. Ovdje je zaista na tome da ljudi dođu opušteno, da ako žele trčati, a ne žele sami, da imaju priliku da to mogu odraditi zajedno, ovaj, s nekim, da im ne bude glupo, i kasnije na to druženje da se svi, ovaj, upoznamo. Da, da, jer, jer možda je, ono, problematično eventualno ako netko malo ima viška kili i nikad nije. Pa zovem, mislim, to je, mislim, normalno, svatko je sigurno u jednom trenutku možda imao, ne znači da neće imati višak kili, ali pazite, to, ako ima i to ograničenje, vjerojatno nije samo ograničenje za Run Club, nego i za, za neke druge stvari, tako da, ono. Da, da, ma trčanje je baš, high impact je nekako kad nisi na to vičan, ajme majko, ono, to je. Je, ali opet. I mogu se i ozljede dogoditi i tako. Tu baš onako, u principu bih savjetovao svima koji nisu nikad i u nekim su godinama i višak kili, ja ne bih preporučao krenuti trčati. To je, ja mislim, loš savjet.

41:28 Pa ne, dobro, mislim, nitko ni nama, ono, ne dolazi kao, nit mi savjetujemo, kako bih rekla. E, a dobro, da, to na svoju odgovornost dođeš. Na svoju odgovornost, da, da, da, kužim to. Ovaj, da ljudi dolaze na svoju, ovaj, odgovornost tamo. Ne, ne, znam, možda bi to moglo nekog zeznuti, idem ja trčati, i onda onako, moglo bi tu biti Ahilove tetive i svačeg, ono. Dobro, mislim, možda bolje čak da onda dođe, bit će okružen ljudima, pa ćemo zvati hitnu, ovako, ako ode sam, ako ode sam, problem. E, ovako ćemo mi uz njega, pa ćemo mu pomoći. Ništa, reci Mariji da, da nosila tamo negdje sa strane. Morat ćemo prijavljivati, ovaj, događaj, ovaj, još malo, vi ne, svi ne. Nadležnim službama, da. Nadležnim službama, da. Dobro je, ništa, Petra, hvala ti puno, baš je, baš je bilo ugodno, pa evo, želim ti sreću sa daljnjim, ovaj, postoljima, da te AI ne izbaci iz posla. Hvala. Ako mene, onda će i sve, ajde. Da, da, a neće, mislim, tu. A šali se, ono, zaista se šali, to je jednostavno tako, tome se treba prilagoditi. Pa je, mislim, ali ja mislim da kad si već u tome, iskoristi ga, ono, mislim, da, da ćeš biti puno brža, i onda sad, ono, imaš i više nekakve slobode, sad ti on može, onako, možeš mu, ono, prije kave, ajde mi napravi temu koja će to, to,

42:42 to, to, to, to i to, i onda ti ovaj kompleksne PHP-ove, pozive na bazu i ne znam šta sve treba, i to je onako. Jasno. Nezamjenjivo, ako nisi PHP programer, to će te spasiti, mislim, to je ono, baš. Ma je istina, zato stvarno, ovaj, kažem, to je više bila, ovaj, šala, više možda da, ono, bude korak naprijed ovi što će mi već reći, ovaj, kao, hoće li joj AI uzeti posao. Tako da sam se odmah ogradila. Dobro je, eto, ništa, ljudi, vidimo se, čao.