Lažirani nalaz, proteza od kartona i klinika u Švicarskoj

0:09⧉ Pozdrav svima, dobrodošli u još jednu epizodu "Druge strane medalje". Danas je s nama gospođa Karmen Herceg. Karmen, dobrodošla. Hvala na pozivu i dobar dan svima. Ovaj, evo, Karmen, kako si... kako je stanje, kako se osjećaš, što ima novog u tvom životu? Ja sam okej, hvala Bogu. Radim svoj posao, relativno sam zdrava, ne tražim puno, uživam u svemu u čemu mogu i nastojim pomagati drugima, boriti se za neke pomake u općenito sustavu oko pomagala za osobe s invaliditetom, što je pomalo sizifov posao, ali ja nisam netko tko odustaje. Da, da, to je, ja mislim, važna je to stvar, ovaj. Evo, možemo... htio bih prvo početi o tvom obrtu. Nedavno si, prošle godine, ako se ne varam, si 20 godina, ovaj, obrta proslavila, što je onako impresivno. Kako je to krenulo, da si krenula reći ljudima što, ovaj, što izrađuješ, kako to sve ide s obrtom i to? Pa, od malih nogu ja sam dosta svestrana, radoznala. Radila sam sve svašta, od penjanja na stabla s dečkima, rađenja logora,

1:25⧉ kraćki vožnje biciklom, ali nekako, svjesna sam bila da ne mogu raditi baš ono što bih htjela, zbog tehničkih problema, ali sam uspjela izvući u kreativnosti, znači stvaranju, jedan svoj kut. Tad, kad sam ja bila mala, onda su već žene kukićale, plele, radile goglene, same šivale. Meni je to bilo zanimljivo i pokušala sam sama, a da ne govorim o šaranju i crtanju po zidovima kod kuće.

2:04⧉ Mama i tata bi bili oduševljeni s tim, vjerujem. To roditelji najviše vole. A iako smo imali veliki lik i hodnik, ono, savršena ploha za šaranje, san snova svakog djeteta. Tako da, ja sam gledajući te žene oko mene, naučila sama raditi. One su u početku gledale onako, a ja ću ona to moći, ali ja znam što mogu i kad se uhvatim nečega, nađem svoj kut, tako da, eto, danas ovdje.

2:36⧉ Htjela sam upisati umjetničku školu u Splitu, srednju, ali bio je rat, nije bilo šanse da me puste u drugi grad, tako da sam ja otišla u Zagreb nakon gimnazije, na Tekstilno-tehnološki fakultet. S tim da sam dizajnirala, ono, nešto u smislu šlogu, i to je to. U principu, naše kemiju, fiziku, nacrtnu geometriju, pokuse u laboratoriju, ludilo. Meni je to jako zanimljivo bilo, tako da sam ja između 30 studenata u roku završila. Super. Bilo nas je 80. I mislim, ja nisam ona koja odugovlači, ja kad nešto radim, radim i to je to, tako da sam valjda i opstala ovih 20 godina.

3:25⧉ Zapravo, negdje sam čitao da si tek... da si spoznala kako ti je teško i naći posao i da, kako bih rekao, svoje ne- ne- ne limitacije svoje. Nemaš ti limitacije na takav način, ali... Pa ljudi su limitacija, ljudi i njihove predrasude. Ako sam ja upisala i školu, i gimnaziju završila i sve to, onda valjda mogu i intelektualno, a fizički ja mogu pokazati i dokazati što mogu. Bilo je tu ljudi koji su mi bili kamen sputavanja na putu, ali tu priču već vjerojatno svi znaju koja se ponavlja.

4:05⧉ Nisam htjela dopustiti da me tako jedna kočnica u životu košta moje budućnosti. Savladala sam to i dokazala da mogu. A stvar je u tome da, na primjer, kad sam ja dobila diplomu, ugasila se revija u Šibeniku. Mali obrti trebaju običnog radnika, a ne nekog visokog, kvalificiranoga, koji će raditi, ne znam, level u koni. Tako da sam bila prinuđena otvoriti svoj obrt, ali zapravo mi je to super jer sam sama odgovorna, od ideje do finalnog proizvoda za sve. I, ono, u poslu sam hit control, znači po PS-u i sama sam odgovorna ako nešto zeznem. Sama si kriva, da. Tako je, i snosim odgovornost. A par puta sam surađivala s ljudima, ali onda je tu kontrola, promjene, svatko radi na svoj način.

5:05⧉ Teško je biti i prepustiti nekome i naći nekog koji će to odraditi onako kako bih ja htjela. Misliš kao zaposlenika? Tako. Da, da, da. Onda u principu sam one-man show, one-woman show si. Tako je. Da, da, da. I čime se sve baviš, kakve stvari izrađuješ? Ovako, ja sam završila godine dizajn, što je bilo osmišljavanje odjeće, ali naravno, živimo ovdje gdje živimo. I moj posao je, znači, od krkanja, skraćivanja, što je veći dio posla, nažalost, što je malo dosadniji kad mogu, moram priznati. Ali opet je korisno i netko mora i to raditi. I živim od tih malih ljudi koji svakodnevno dolaze i plaćaju te usluge. A veliki poslovi... u zadnjih godina je sve više, moram priznati, traženje.

5:57⧉ Kad ja sam ja tražila te poslove, sad oni traže mene. Ja, znači, od ideje, prijedloga, netko netko dođe pa ne zna što, sugestija, materijala, izbora. Ljudi biraju sami materijal, ja samo sugeriram do finalnog proizvoda i plasmana ako treba. S tim da su moji proizvodi uglavnom unikat. Ne volim konfekciju, ne volim ono sad: "Joj, đir ovo pa ću naštancati 30 haljina i prodavati na internetu". I mislim da koliko god je to kontra struje, je dokaz da idem pravim putem jer mi se ljudi vraćaju 20 godina i opstala sam. To govorim sama za sebe što je jako teško. Vidio sam ja neke tvoje oprave tako na nekim ljudima, voditeljima, i ovako si ih, ono, pa šta znam, lijepo to izgleda, fora, imaš... Pa to je uvijek neki kompromisni tu dogovor, jer ne radim tu ja uvijek ono što bih ja nosila, nego trebaš čovjeka gledati kao zasebnu individuu i prilagoditi se njihovim potrebama, željama, afinitetima, da oni

7:07⧉ budu zadovoljni, jer se na kraju vidi kad je netko u tome da li je zadovoljan ili nije. To se vidi na kraju probi kad čovjek stane ispred ogledala. Da, da, da. Što ti je najdraže u poslu raditi? Pa najdraže mi je svečano odjeću, mušku i žensku odjeću. S tim da, evo, neki dan je došao dečko kojem sam šivala kad je bila mala, sad sam više nije. I kao on dođe, teta Karmen, ono: "Jel' se sviđaš?" A ja ono, kao da ne, ono, dečko promijeni glas. Ono, uvijek je osjećaj kad te se netko sjeća, kad vidiš da to nosi godinama. Da, da mu to nešto znači, da. Da, da je zadovoljan. Super. A što ti je naj- najmrže raditi nekakve... Zavjese. Zavjese, ne voliš, a? A ono, dosadno, ravno. Pa dobro, ali to barem brže završiš onda, ili ne? Nije baš, je li? Ljudi, kad krene sezona turizma, ono, kad se sjetite da je sezona, evo, odjedanput. Aha, za 3 dana će, trebam... E, onda dolaze fotoreporteri, dolaze fotografi snimati njihove apartmane, onda im treba ono 50 zavjesa od 3,5 metra i

8:20⧉ ne znam, to je... I fizički je to zahtjevno, ti taj materijal moraš složiti ravno, odrezati, izmjeriti, podvrnuti, ono, pod mašinu, odvrnuti tu silu na klizi i izmanevrirati. Tako da čini se jednostavno, a tko ne vjeruje slobodno nek dođe probati. Da, da, pa da, zapravo sad kad kažeš, kad bolje razmislim, da, sad isto tu ima... E, vidiš, ako je neki... Nije to ono, to bi onda svak sam radio da je to ono... Da, puste ljudi mašinu i onda ono krenu i onda kao: "Ajme, daj!" Ono, da. Je li ti bilo teško se tako, s obzirom na tvoje, kako kažeš, tehničke poteškoće, kako... kako to na kraju u praksi ti onda izgleda rad? Pa gle, ja sam rođena ovako i ja ne znam kako bi bilo imati 10 prstiju. Ja sam više manevriran s tim nešto imam. Meni je to najnormalnije. Tako da sam se šalila da mi izrastu nekim čudom normalni prsti. Ne bi znala više. Osjećala bih se kihogotica. Da, da, kužim. Znači, radila si i za muzej, s Edranom Kalom si, nešto ste izrađivali... Je, radili smo kolekciju. Etnografski nešto. Što ste radili?

9:30⧉ Arheologija Viva, to je kolekcija koja je bazirana na artefaktima koji su nađeni tu, na našem području, iz prapovijesti, srednjeg vijeka, novijeg doba, na Krapnju, Danilo, tamo njihova kultura. I svako razdoblje je druge boje, tako da je bilo jako zanimljivo s kustosima i s gospodinom Kalom sam ja surađivala i za gradsku stražu. To je prvi moj veliki posao, ja. Aha, znači kao odore, sašiti i napraviti. Tako je, 2006. kad sam otvorila obrt, bio prvi posao. Opa, odmah ono prvi, pa je ono... Pa bio natjerati njih 16 u taj centar i ja išla s njima. Ali na kraju se naviknu, ono, super im je. Sad ono:"Uže, uže napravi!" A prvo je bilo: "Oho, hajde u njega!" Ali dobro, ono, s obzirom koji jeftini materijali su bili, kako se to krenulo, ono, kajlovi, što će od toga biti, kustosi su prepoznatljivi, jel'. Mada, prepustila sam ih nekom drugom jer se postava promijenila, neke

10:44⧉ priče su tu krenule putevima koji se meni ne sviđaju i za koje ne želim stajati. Ja sam za autentičnost, ako smo Šibenik, Šibenik, smo nismo Vikinzi i nismo Turci. Tako da, ovaj, kad radim, stojim iza onoga što radim. Kako si to uopće, kako bih rekao, jesi imala neki primjerak kako bi to trebalo izgledati ili po nekim nacrtima? Ja imam malo povijesnih podataka iz tog doba o šibenskim vojnicima, ali gospodin Kale i ja smo pomoću freski, knjiga, istraživali i to je bio dosta velik posao jer trebaš kopati po knjigama i napraviti jedan mali rad, doslovno, da proučiš i koji materijali, ovo-ono, kako se vezivalo, oblačilo.

11:34⧉ Normalno da sam ja to prilagodila današnjim materijalima i krojem, i Danijelu je jednostavnije to odjenuti, ali su izgledali poprilično dobro. Nasmijala me jedna tvoja objava o ovim umjetnoj inteligenciji i veštama gdje ti ljudi s ChatGPT-jem ili nečim takvim naprave opravu, to jest sliku, i onda evo: "Ja želim ovo" i onda je tu, onako, kako ćeš im reći, da je to nemoguće zapravo za proizvesti. Pa da, ne samo haljine, nego i oblik tijela, ono, dođe vam riječ: "Nisam helikopter, nemam čarobni štapić, nemam licencu za plastičnu kirurgiju da ti uklonim rebra" i onda ono, vidiš haljinu gdje je žena na struku 40, što je nerealno u jednom sloju doba korzeta, kad su žene padale u nesvijest, nije bila tako tana. Ono, Kim Kardashian. Da, da, da. Sad, okej, kad netko ima lijepu figuru, da se to izvesti. Ali ljudi su se malo pogubili u svemu tome i u onim filterima i umjetnoj inteligenciji, vidiš ih na slici i onda ih vidiš na ulici i prođeš kraj njih i ne prepoznaš ih.

12:45⧉ A evo, ja sam neki dan vidjela da jedan gospodin filtrira umjetnom inteligencijom slike gdje sam ja, gledam se i mislim:"Čemu to? To si, šta si?" Tko te prihvaća, tko zna, okej. A šta, kao izmijenio ti je izgled, kao da budeš pod navodnike normalna? Izgled, da. Aha, okej. Ali mislim, nas ljudi znaju, znaju nas po gradu, tko smo, šta smo, kako izgledamo. Niti on ima 20, niti ja imam drugačiju fizionomiju od ove koju imam. Da, da. Meni to isto blesavo, znam neke ljude koji... žene su pogotovo tu podložne tome, tipa, ne znam, kaže ChatGPT-ju da svoju sliku i čovječe, ono, izmijeni je. Ono izgleda kao kucuretak od 17 godina, a ono je žena s 40 i čovječe, ono... A dobro, bolje i to nego ova plastična kirurgija, filler i ona usta i tako. Mislim, bez obzira koliko šta voli na kraju. Ma da, da, da, znam, ali opet, potpuno na kraju samo sliči na nju, nije to ta osoba, em netko skine 30 kili... Ali mislim da su to unutarnje frustracije i nesigurnosti. Je, i dosta se toga na Facebooku, puno ima tako profila gdje vode kao nekakav lažni život praktički s tim nekim slikama, pa su, pa neko, kao na nekim plažama, nešto, sve je fejk,

14:00⧉ onako, nekako, ja isto ne vidim baš. Pa smijali smo se Marku Grubniću kad je on dirao slike. A gle, ja za taj Instagram sam imala jako kratko, ono, tamo negdje pola marta. Ja sam dosta izravna, iskrena i ne volim taj fejk, glumatanje svijeta, znam te, znam kako živiš, to mi glumiš neku idealu, ne mogu, ne dam se to. Da, da, mislim, ali ono, smiješno mi je kako se to sad promijenilo, gdje potpuno ti izmijeni facu, smršavi te za 50 kili i ne znam šta, prije smo se kukali na filtere, ovo je sad još stoput gore. Filter bi ti bar, ono, maknuo bi koji madež ili nešto, dobro, to je bilo još ono... Da, možda i sa koju godinu ćemo holograma shvatiti. Više uopće neće biti, ono... Reci mi, kako je bilo, prošle godine si imala na Tvrđavi Barone, si napravila veliku

14:55⧉ feštug, kako to nazvati, ovaj, kako je to izgledalo? Poklopilo se da je 20 godina mog rada i ta manifestacija Tvrđave idu u zeleno i od toga je napravila osoba s invaliditetom, mislim da se zvalo "Ruše zidove", tako je Tvrđava, "Ruše zidove" i pozvali su me da napravim kolekciju za inkluziju. Znači, različite udruge, različite oblike invaliditeta.

15:29⧉ I to je dosta, onako, kompleksan rad, jer to su ljudi širokog spektra problema koje trebaš objediniti i vidjeti koliko su njihove mogućnosti da sudjeluju tu, da im se prilagodi sve. Iskreno, okej, ideš njihovim željama udovoljiti, da se osjećaju oni taj dan posebno, tu uopće nisam bila bitna ja. I moram reći da su svi djelatnici Tvrđave stvarno fenomenalni, bili toliko na službi, toliko na pomoći svima njima, jer ima njih koji tjelesno ne mogu sami, a ima njih koje... Ta buka, ozvučenje i sav taj žanr publike koju ne poznaju je dovelo do panike skoro u backstageu, ali stvarno smo sve uspjeli super odraditi. Imali ure koji je slijed i njega je uhvatio mali, onako, trenutak straha, ali ja ga znam sa gazena i ono, meni je instinktivno došlo da ga zagrlim, a njega ne zagrlj, odnijela sam ga s kista.

16:43⧉ Ono, jer mislim da bitnije djetetu pomoći u tom trenutku nego sve ostalo. Da, da. Mene je, ha, sad, razočaralo, u biti nisam ja realno niti očekivala da će odaziv onih koji bi tu najviše trebali biti, koji uvijek viču: "Mi smo tu za vas, mi omogućavamo ovo, ono, bla, bla, bla", se ukažu, nisu. Ja to javno mogu reći, rekla sam to večer, nisam nikog prozvala imenom, ali ljudi koji su bili na press konferenciji najavljivali to, bilo je jedino odjedanput da nitko se nije udostojio tu doći, osim Gaška Rakića.

17:27⧉ Znam, ova Dijana Ferić je to bila jako napala i... Je, gle, ja ne ulazim u neke interne stvari, ja samo kažem kako je. Naš grad je među vodećim županijama Hrvatske po broju postotku osoba s invaliditetom. Znam, mi smo tu dosta... Da, nakon rata i svega, pogotovo, znači, ne radi se tu samo o prirođenom, nego stečeno o invaliditetu.

17:59⧉ Neki... Na funkcijama su liječnici po zvanju, jel' tako, gdje je empatija, gdje je razumijevanje, gdje je taj dan cijeli, iako srećom ima, evo, ja ih sad pozivam da iduću godinu oni budu asistenti čitav dan toj djeci i ljudima, pa da vide kako je hodati u njihovim cipelama, jer stvarnost našeg grada je online na gloske. Znači, infrastrukturu ne možemo mijenjati tako kako je, ali one stvari koje se mogu napraviti se ne rade. Napravi se za šminku, na papiru, puno toga lijepo piše, funkcionalno nije, to može utvrditi svatko od nas. Kako misliš, pa na infrastrukturi se baš može raditi, zar ne? Mislim... Dobro, naš grad ima puno stepenica, ali je to... E, dobro, to, ali mene boli što najčešće, ne znam, naprave novi pješački prijelaz ili naprave onu glupu rampu. Ko da Apollo 11 rade, čovječe, a ne ono jedna kosina, mislim, koja ima tih par jednostavnih pravila, kakav kut, kakav ovo, ono. Ali evo, sad kad ideš od bolnice prema koljeni, pa imaš onaj nogostup,

19:12⧉ na koliko strana je klizavo. Je, ono je strava. Previše, znači, stariji ljudi padaju, razbijaju se, djeca, ona hoće pasti kod auta, onaj semafor kod kazališta, koliko je ono, 6 sekundi. Je, da, da, to moraš biti u same bolt da prođeš. Mislim, nastavit će i oni koji se sad rugaju nama, znaš, kad oni čitav dan sa štakom ići. Da, da, to jedan put su uhvatili baš zamjenika gradonačelnika su, ovi, šibenskog portala su pitali, pa kao, kako je to tako kratko, a, to je struka odredila, ne može se. A ne znam koja struka su, znači, kako znamo da naša struka dobiva diplome. Struka je, zapravo, struka je sve podredila protoku automobila i onda... Tako je. I oni su izračunali, ako sad tu bude, ne znam, 13 sekundi umjesto sadašnjih 7 ili koliko je već, e, onda će biti više gužve, ovo, ono, nekako. Pješaci čekaju, koji šiša, jel'? Mislim da je tako, ali ono... Da, ali općenito struka kod nas radi. Je. Koja nema doticaja sa stvarnošću. Tako je, da. Sa realnošću, zato jer ja znam, na primjer, baš u zdravstvu, što se tiče HZZO-a i tih nekih stvari, vještačenja

20:23⧉ oko inkluzivnih, pa to rade ljudi koji nisu u životu sreli, osobe s invaliditetom, ili uopće nisu liječnici, možda su završili, možda imaju specijalizaciju, ali to im je valjda jedno u ladici negdje, pa rade onako. Da, da, je. S obzirom da će rasti izuzetcima, ali kad vidiš stvarno, recimo, ja sam tražila garantizirani radni staž, s obzirom da ipak motorika vidi i ostalo će otići prije nego nakon drugoga, možda, možda neće, ali smatram, sudeći da radim sama i nisam nikome na teret, da i bila sam zakinuta dobar dio mog života, da zaslužujem bar to, da vidiš odbijenicu kako su mi napisali dva puta, ti vještice, a ne vještaci, to je ruganje, znači, to nije niti profesionalno niti humano, nikako. A šta, u kom smislu? Pa ono, izvukli su iz mog medicinskog kartona takve nebuloze, od stvarnih dijagnoza koje su ozbiljne, su zanemarili i izvukli neke, ono,

21:35⧉ imala sam diplomu oko 2015., to je prošlo, to uopće nije relevantno za tu situaciju pitanje, i nakon dvoje odbijenica, nemaš pravo na žalbu više, možeš se ići tužakati po sudu. Da, da, to je nemoguće. Ali nemam ni novaca ni živaca ni vremena, tako da razumijem one jadne PTSP-ovce, kad pukne film, pa ulete negdje pa naprave kršilom, jer ih stvarno dovedu do toga. Da, da, je, sustav tako zna biti, neko je nepomičan i toliko je na, u principu, nebriga na neki način, ne razumijem kako je to moguće uopće. Ne, gledaj, to nije jasno. Jer onako, trebali bi biti za... I uvijek me boli na koliko se gluposti troše novci, milijarde, čovječe, milijarde i milijarde. Samo na ručkove reprezentativci. Da, da, da. Evo, sad će dan bakalara uskoro kad stanu do. E, da, da, da, ima se važnih stvari. Ili onda ono, na kraju, onda se nema za, pa nije da osoba s invaliditetom ima sad ne znam koliko, čovječe, pa to bi mogli poplaćati sve bez problema, ali ne, tu se, tu ih je sad štednja udarila, ono. Da, puno osoba s invaliditetom želi raditi.

22:46⧉ Da, naravno. Stvarno, u okviru onog koliko mogu i njima to. Čak i nisam sad mislio na nekakve im penzije dati, nego, ne znam, tipa pomoć za pomagala i kolica i proteze i šta već sve treba. Da, mislim da se dogovorim se na stvari, ne možeš dobiti novo pomagalo dok ne vratiš staro, tipa kolica i te neke stvari. Recimo. Kako misliš šta, ne možeš uopće zatražiti nova ili? Možeš zatražiti, ne možeš preuzeti dok ne vratiš stara. Aha, a šta ćeš onda koristiti u međuvremenu? E pa dobro. Dobro pitanje, to je i problem, da, da, da. Mislim, ja sam se naslušala, meni se ljudi ograte jer sam ja ovako dosta glasna i izravna i reći ću šta ne valja, pohvalit ću šta valja, nije se uvijek tako crno na super ljudi i empatija, ali u manjini, i onda oni niti ne znaju ono koji ti kažu, šta ja kažem, a koja demokracija, pa isto moraš slušati i považivati i glasati za koga ti narede, koji krije, tako da, ono, mislim da ovo nije ono za šta smo se borili, bar ja ne, i gdje je ta socijalna država osjetljiva na svoj narod.

23:59⧉ A ne znam, da, osjetljiva je na svoje glasače, imam dojam. Pa naravno, zna fotelje. Da, fotelje, da, da, ono, mislim, kad treba dignuti plaće u javnom sektoru, tu su nekako brzi, ono. Da, i ono, pajsanje je malo. Neka, nek ljudi imaju, jeli, sve to, ali opet, ono, to ima sve neku svoju cijenu. Pa ja, prije da vlast ne možeš imati dugo nego jedan mandat, ali ljudi imaju manje motivacije ulaziti u to i ja plaćam oko efektivnosti, znači, koliko daš, toliko dobiješ. A baš i ovo, i ne znam, po meni bi trebalo, ovi zastupnici u Saboru imaju fine plaće, to bi trebalo biti, po meni, volonterski. Spavaju, to je jedna logika. E, ma da, da. Magenta im je kao studentski centar, a da je ono. Baš ono nešto, Hajdaš Dončić priča o nešto umirovljenicima, ovi tamo umiru od smija, Plenković i ne znam, par onih ministara, ne znam ni ja koji je bio. Da, ono, poseban, on je ono. Je, baš. Kako ulazi na jaka lijevo i ta socijalna empatija, ona je pala dolje. Nema, nema. A reci mi, ja si pričala na Facebooku i drugdje o svojim problemima oko proteze i tako si u tu razne zidove ovako ulijetala,

25:13⧉ hoćeš malo o tome. Moram naglasiti ortopedske proteze, jer mi je jedan put jedna žena rekla: "A kako ja jedem sa svojom 16 godina, tek stalno kuca, stoji na zubnu", pa sam se odvalila od smijeha. Ovako, nije to samo moj problem, nažalost, kad sam ja krenula javno o tome, toliko ljudi se javilo da je to prestrašno. A gledaj, recimo, ljudi i to šta ljudi idu linijom manje od kojeg šute, gore se zamjeriti, ili kad netko dođe, ono, na funkciji, netko kaže: "Kod tebe sam, znaš, a ne smijem ja to javno", ono, alo, čovječe, gledaj, on to nisi rekla. Baš. E, ono, hvala na ničemu. Da, da, da, baš, ono, mislim, ja ću tebe privatno u svojim. U svom umu ću te strašno podržavati, ali ne daj Bože išta, išta na ikakav način napraviti. A ne mogu ja to, ne smijem, znaš.

26:16⧉ Ovako, ja sam rođena bez desnog stopala i kidite, ja sam radila apsolutno sve što je druga djeca u protezi koja je bila od pluta, uključena koža, čička se oko čička zamotala, tekućalo longose, krilo, i tad se nije znalo ni trulo gore. Sad smo u 21. stoljeću, ljudi lete u svemir, a mislim, ja sam im dala protezu, ako ti nije gadno, ono, možeš ono ljudima pokazati. Možeš, što se mene tiče. To kako rade i sam taj proces dokazivanja invaliditeta svakih par godina, mislim, koliko je sretniji nego ja da meni izraste noga i da nikad više u životu ja ne trebam ići po to, ali ljudi mogu ostati bez ruke, noge, bilo kad. Znači, ako nema zagarantirano zdravlje u budućnosti, izađeš na ulicu, skupite auto. Da, da, je, stvari se svaki dan događaju. Bez šećera ili bilo čega, onda su ljudi ostanu bez noge, dijela noge, više, više,

27:28⧉ više. Tako da to nije neka stvar, ono, to je problem, to je. Da, jedan u milijun. Jako velike populacije kod nas i onda lako je njima uvjeriti nekog tko je friški amputirat, greška u terminologiji, sa sobom, sa novim životom, bla, bla, bla, proteza ti valja, ali ti u njoj ne znaš hodati. Ja cijeli život funkcioniram i znam šta valja, šta ne valja, gore je od njih.

28:00⧉ Našim ljudima fali edukacije, fali im volje, fali im empatije u tom sustavu. Te firme rade kao partner HZZO-u, HZZO njima plaća, ono na šta mi imamo pravo, njih nitko ne nadgleda, nitko ne kontrolira te proizvode. Kontaktirali smo ljude iz domova gdje stariji ljudi leže, prepisuju im se pomagala koja oni nikad ne dobiju, nikad ne koriste, gdje to odlazi, to je crno tržište. I ja sam prije dvije godine, ili ono, slučajno, u koroni, u koroni je sve išlo nekako online. Znači, nazovite iz firme, imate pravo na novu protezu, i ovaj, oni se čuju sa nekim od liječnika, koji napiše doznake, to se ovjeri, i onda je bilo toliko socijalnih kontakata,

29:01⧉ prije dvije godine se kontaktiralo da imam pravo na novu protezu, i ja sam rekla: "Okej, super", ono, proletilo vrijeme, ajmo. I sad ja. Je li to bila neka drukčija proteza ili što je bilo, koja je bila razlika? Ne, to je logično ono kao što imam od kad sam završila fakultet, protezu za visoko funkcionalnu osobu, i tek kad su oni došli meni uzeti mlijeko, ostavili su mi papir i ono, taj tren,

29:34⧉ imam posla, ozlijedila sam rame i bilo je tu nekih stvari još usput, ja sam samo to tutnula sa strane, i dan-dva kasnije gledam taj nalaz i vidim, nema ustanova gdje je izdano, nema broj osiguranja, nema, nema ono uopće pola toga, a piše amputacija lijevog stopala, traži se dvije proteze, šifre koje ja nikad nisam vidjela, jer ipak, ono, upućena sam u neke od tih stvari, i ovog liječnika koji se potpisao, taj čovjek koji je kriminalno osuđivan i gonjen u Splitu već nekoliko puta, znači, on je lažirao moj nalaz, bez da sam ga ja ikad čula, vidjela, kontaktirala. I on je dobio odobrenje za dvije proteze, od kojih jedna meni trigla, druga ne.

30:27⧉ Nevjerojatno. Moj moral je takav da sam se ogradila, ne mogu prihvaćati takve stvari, to nije da si uzeo šlaku ili nešto, ti si zakinjao nekoga, ti na teret nekog bolesnog ideš zarađivati i to. Je, stvarno, to ne znam, ono. To mi je ono dno dna, da ga staviš na trg, gađaju ljudi, ono, trilion koridora na jajima.

30:54⧉ Ja sam to prijavila HZZO-u, na njihov ured gdje se daju takve izjave u zapisnik, šta su oni to dalje radili s time, to je njihova stvar, jer to je kularno, ja u to ne ulazim. Nije bilo nikakvih odgovora, ono, već u vremenu jako dugo, od službenih instanci, tako da sam ja išla na DORH i uskok i prijavila to.

31:22⧉ I nakon godinu dana dobijem od DORH-a službeni dopis da je doista on krivotvorio taj nalaz i kažnjen je sa 14 eura i 46 lipa. Ja jesamćorava, ali ne toliko, znači, ja sam uvećala taj dopis i gledam. Čekaj, to zvuči kao 100 kuna, ono, tih 14 eura. To se izgubi, ja mislim, i kako oni neće kršiti zakon za te novce, kao oni se odvaljaju od smija. A kako može biti tako kazna mala, mislim, šta se tu događa? Pa to trebaš pitati naše sudstvo i zakone. Pisala sam ja nekim ograniteljima i ovima i onima, a to je samo. Prebacivanje lopte. Nema, nema, nema tu ništa. Ministarstvo i ministri naši zdravstva su mi, ono, ludilo, ti uopće ne odgovaraju, uopće, znači, ja kako ne znam tko je sad predsjednik države, odgovara na milijun manje od 24 sata, poduzeti su koraci bili. Znači, stvarno, kriku da je netko reagirao u roku jedan dan i da se stvar riješila. A čekaj, jel se stvarno se nešto i pomaklo ili? To mi je, ne mogu vjerovati.

32:33⧉ Pa gle, ovako, meni je prvo bilo odbijeno pomagalo, pošto sam ja visoko aktivna, meni to ne može trajati tri godine. Znači, istroši se brzo. Istroši se, pukne prelomi u stopalu. I onda ja moram tražiti novo, gdje se vidi da je ovo dotrajalo prije roka. Tko god je vještačio, on je napisao crno na bijelo, ja to imam, da je odbijeno zato jer nije istekao rok od tri godine na novo. Normalno, ja ne mogu sad funkcionirati, ja ne radim, ja mislim, ja živim najnormalnije kao svako drugi, a bez proteze ja ne mogu iz kuće.

33:20⧉ Da, da, shvaćam. I ako ideš birokratski, to jako dugo traje. I zakomplicira se, tako da ti je najbrži način medijski napraviti presing da se stvar riješi. I tu puno njih je voljno uskočiti i pomoći, jer svaki ima nekoga tko ima problem i vidi te stvari svaki dan, njima je jasno da to ne može ići ovim birokratskim sporim putem.

33:50⧉ I onda se to riješi. Taj put nije. Kad su mediji samo puno raspisali, ja mislim da je bilo čak i na Dnevniku, onda je malo uhvatila panika, i onda je bilo na kraju kao: "A, nije predala sve papire", što apsolutno nije bila istina, iako je išla na brzinu, brzinu, laganije, da me netko prati. Da, da, ma to su odmah, ono, ma da. I onda sam ja to slikala i objavila javno odbijenicu, jer mislim, em što me ponižavaš kao osobu s invaliditetom, kao čovjeka, kao, na svaki način, još me činiš i ludom, i nekim tko ne zna šta radi, ono, nema teorija što na to ući. Ali to oni igraju na to, ljudi se onda goje, urijede, tko vidi ih, naprave korak stagnaciju nazad, a ja ne. Mislim, ne javim se natezati s njima, ali mislim, neću dopustiti to.

34:48⧉ I tako da taj put je to riješeno, kao reagiranje na nesporazum, nije, ali je riješeno. Da, da, da, okej. Ali žalosno je da moraš na taj način ići dobivati ono na šta imaš pravo. Ja kao umjetnik plaćam doprinose zdravstveno i to ne malo, znači. Ja, znam, znam, platiš ti to dobro. Tako da mi nitko nije poklonio protezu. Ja sam je ipak platila. S druge strane, to šta strada ova zdrava noga, onda će vremenu ti plaćaš još više, ali eto, rakija sada, nego da sam dao dobru protezu. Tako da sve te zakone, neke propise, to pišu ljudi koji nemaju veze s time, to rade ljudi ili invalidi ili netko jako blizak tko radi s njima, tko se razumije u te stvari, procjenjivati šta, tko i koliko, kakva prava ima, da je to funkcionalno. A i firme koje rade pomagala, oni dobiju novac od HZZO-a, kao što sam rekla, ali oni nemaju, oni gledaju, piše karbonska vlakna, ono, ležište, prozirno, nije to karbon, to je karton.

36:02⧉ Jer ja imam 47 kila, hodam ravno, ona se pet puta u dlani prelomila. Znači, nema na godinu dana. Žulja, više je bila na popravku nego u funkciji, mene je strah u njoj hodati, kriš, krikala, onda se odvijedavala. To je opasno. Znači, ja mogu pasti, skrenuti se, samo drugu nogu ozlijediti se, na milijun načina, bilo je više od mojeg kuka drugog, pa niža. Joj, pa onda bolovi vjerojatno, problemi. Ja ispaštam sad radi toga, ali čovjek koji to radi, ono, dođe i kaže da sam ja uništeni bolesnik, kao čovječe, crno na bijelo, sve to. Mislim, meni je padalo na pamet to slikati, snimati, dok mi prijateljica nije rekla: "Pa moraš to slikati, tko će ti vjerovati, reći će da si luda", i je tako na kraju. Dok ljudima ne pokažeš, misle da, ono, izmišljaš probleme, ja realno gubim vrijeme na sve to. Da, da, shvaćam. Kako ide taj proces zapravo izrade? To ti znači netko, ne možeš to kupiti, ono, konfekcijski po navod, znači baš je ful

37:16⧉ individualno za točno za tvoju anatomiju i tvoj. Da. Je li to onda problem, hoću reći, to što te sad zezalo, je li to bio problem što je loše bilo izrađeno ili je loš sami proizvod ili je kombinacija to dvoje ili nešto skroz drugo? Pa ja mislim, prvo, koliko sam ja čula, fali protok protetičara, protetičara općenito, i oni zovu ljude sa HZZO-a koji su nekako u srstu s inženjerstvom i mehanikom, i onda ih prekvalificiraju u roku par mjeseci, dio njih. Ali mislim, možeš ti imati najbolju volju, ali to je jako delikatno zanimanje i stvarno možda ne možeš savladati to, treba ti iskustvo, ali neki koji to rade dugo, iskreno, pomagaju se za novcem, i njima je više interesu da im ti dođeš privatno napraviti nego preko HZZO-a, a meni se čini da ovaj zadnji gospodin, jako ima toga šta radi bez uvrede, jer to šta on uspije napraviti, to je najgore ikad šta sam imala. Ja sam u jednoj protezi koju sam sedam godina nosila, radila

38:27⧉ trailove od 17 kilometara, tamo u Žagori ću, kod crkve, Kamenjar, dolina, ono, mislim, stvarno, znam ja da će me žuljati, da će mi se noga skuvati unutra, ali to se i malo u patikama desi, svjesno ulazim u to. Da, da, je. Ona nije pukla, ona je dotrajala, nakon sedam godina pukla plastika. Da, da, da, mora sve imati svoj rok, jel? A ova mi je došla prvo išarana markerom, prljava, rupa je u njoj, škripi, nakrivljena je, znači. To zvuči kao da je korištena, majke ti. A nije šta je najtužnije. Ne, ne, tako po opisu, da, da, da. Pa višak, a nišak, a mislim, ono, dobila sam čir na želucu drugo, ono, svaki put kad mi pošalju, i onda ono kažu: "E, dođi ležat u bolnici dok je napravimo", pa nisam bolesna, cijeli život se radi ovako, sve je problem odjedanput, što ja nisam došla tamo.

39:25⧉ Tako da sam sad zadnje otišla raditi privatno van, protezu, jer. E, to si mi bila spomenula, Švicarska, jel? Da, i. Kako je to izgledalo? Svemirski. Mislim, doslovno dođeš tamo u kliniku koja ima sepahe, dolaze ljudi iz cijelog svijeta, s tobom radi ortoped i ortoprotetičar, od toga da imaš u kredu i rukavače, sokove, slatkiše, slano, sve je besplatno, iako je to Švicarska, pa se kaže: "Tamo sve moraš platiti", e, ne moraš.

40:01⧉ Druga, znaš, svi imaju svoju na majici, dođu, rukuju se s tobom. Ovdje, ako ti nešto ne štima, onda prilagodi se, baca nogu malo drugačije, a tamo je bilo. Da, to je super, ono. Tamo je bilo, ne gledaju, odu i ne gledaju protezu, hodaju ravno, normalno, mi se prilagođavamo. Ja sam dobila nalaz odavde, preveden na njemački, oni su to uzeli, ja sam skinula formulare, oni su odmah znali sve šta treba, donijeli četiri proteze, koju ćeš, ono, šta, četiri, ono, ajmo gospa kuće zagrabiti. Do toga su napravili nokte, madeže, ono, ja kad sam vidjela madeže, ono, skroz se nisam skrenula, ono, šta je to, ono, kao beauty spots, why not. Aha, da, da, da, kužim, to je. Malo individualnosti, kao ono, žensko si možeš obući sakratke hlače, ono. Fora, fora, baš fora. Tako, mislim, baš te gane do koje granice idu objasniti sve, imaju posebne prostorije iza, ovo iza, ono, od uzimanja mjere, vidiš koliko su stručni.

41:13⧉ Zapravo je ovo zadnje koje su radili su mi toliko iskrenirali nogu da sam ja mislila da ću ja dobiti, ono, ne znam, raketu, a dobijem najgore ikad. Se pitaš, a šta su oni mjerili. Da. Ne volim vrijeđati ljude, ne volim omalovažavati nikoga, ali kad netko ovako radi, mislim da ih se mora prozvati da bi se nešto promijenilo. Je, je, nažalost, to je istina.

41:40⧉ Čekaj, jesi ti onda napravila to u Švicarskoj, to sad tek moraš, tek mora doći. Ne, ne, oni to rade, ja sam svaki dan. Polako, nisi lako, šetala po gradu do njih, bila tamo skoro dva sata, dok oni to sve oguljaju, na kraju najbliže moje gule noge, i ispalo je da sam potrefila firmu koja jednom svijetu radi memorijsku gumu, tako da moje stopalo se sad savija kao prirodno i. Opa, da, da, znači imaš baš neki, ono, dobar model. Da, ona je lagana, adekvatna težini moje lijeve noge, i kad sam prvi put stala u nju, ono, kažu: "Treba četiri dana da naučiš hodati", a ja brzo učim i na dobro se lako naviknem. To je, to je, to vjerujem. Ja sad posložim u glavi i evo ga, nisam se iznenadila da sam ja drugi dan već hodala relativno dobro, jer sam nagadala šepala kao prije, jer ono, 40 nešto godina hodaš, kikapetan kuka, odjedanput imaš nogu koja je skoro kikava, i sad više ne skidam, ne dođem kući

42:52⧉ kao ono, jedva čekam. Jedva čekaš skinuti, da. Nevjerojatna usporedba, jednostavno. Znači da se može, da nije problem moj gatara, koji su mi čak neki rekli da bi trebalo amputirati, da bi mi bilo lakše napraviti protezu. Mislim, naslušala sam se ja svega. Aha, to vjerujem, da. Ali, ono, znam ga iz priče, ja znam šta može, šta ne može. I mislim da je ovo sad dokaz da se stvarno može, i da naši ovdje trebaju se educirati, i trebaju raditi na tome, materijali nisu toliko skupi, nedostižni, znanje je tu, znanje i volja su, ja mislim, baš broj jedan. Reci mi, je li ti to osiguranje pokrilo nešto ili si to sve iz svog džepa morala? Ne, veliku većinu sama, a dio su mi inzistirali pomoći, dati moji bliski, mislim, imam super ljude oko sebe, i mislim, ja sam takva osoba da će pomoći, ne znam da li bi netko u drugom životu bila pedijatar ili nešto tako, ono, baš govorila.

44:05⧉ I mislim. Healing, ono, znaš, vlasilka noći nasmijati ljude kad je najteže, kao kad na plaži imam toliko kriva konverzija, pomažem djeci da se naviknu, rješava, razbiju se, radim kao motivator osobama kojima treba, u stvari ne radim, ja to ne naplaćujem. Volim to, mislim, to sam ja, a ovo drugo je nešto s čime moraš živjeti. I ako smijem pitati, koliko to košta, kako vam to ciframa priča, uopće. Ova u Švicarskoj. E, da, da, ova prava. Ova je oko. 5.200 nešto eura koštala. 5.000 i nešto, a dobro, to je. Znaš šta, mislila sam da ćeš reći i gore, ono, i više. A je, trebalo je na početku biti i više, ali sam se ona prilagodila koje smo napravili, čak bila manje. Pa čovječe, to se isplati dati za nešto šta ti stvarno zbilja pomaže i onako. Pa mijenja ti život, ali je žalosno, mislim, ne može to svatko.

45:13⧉ Ali ne bi trebala, ako već imaš pravo na to u Hrvatskoj. Ja jesam protiv odlaska privatno i van, jer moje zdravlje na kraju natjeralo na to, jer ne mogu se priuštiti izgubiti pokretljivost lijeve noge, šta ću onda, ono. Da, da, da, ma to je baš te prisililo na neki način, ono, nemaš izbora, mislim, kad već si tako uspjela, ono, mislim, uspjela i imala si novca za to. Da, ja sam upisala, recimo, prije u jednoj firmi, dečka koji je radio robotiku i, znači, one kibernetičke ruke, ono, proteza, koja ima takve senzore da ti možeš jaje, koje je jako delikatno, znači, držati i raditi kolač, razbiti sa dvije ruke koje su zapravo dioničke, i njega je to, ono, kao da ode van. Mislim, moj gubitak je što je on otišao da odlično radi ove proteze, ali mi je drago što je on iskoristio svoj potencijal pa je otišao raditi još gore. Da, da.

46:18⧉ Tako, ovaj, kako si onda u Švicarskoj, si bila par dana si to radila. Dva tjedna. Aha, u, da, to je potrajalo, znači to. Da. A dobro, hajde. Pa mislim, to je proces, oni to moraju. Da, da, da, shvaćam, shvaćam, nije to. A polako moram raditi, gurati, testirati, ja sam je tri puta nosila sa sobom, da hodam u njoj, da se vidi da li ima natiske, da li negdje žulja, da li stvara neki problem, tako da. Pa to je baš, znači, na nekom, na visokoj nivou, nivou usluga. Pa gledamo, nije da hvalim, ali sve je na levelu od usluge u dućanu. Pa zašto ne bi hvalila ako je nešto dobro? Oni jako drže do svoje kvalitete u svemu i stvarno, ono, šta platiš, to dobiješ, i kad radiš, plaćen si adekvatno za to.

47:06⧉ Mislim, što smo mi rekli, mogli bi štricat hamaši, ipak nikad mi nećemo mentalno biti niti sjena njima, naš mentalitet nije. Ma da, da, to je. Spreman za nešto takvoga. Oni kupuju, recimo, sve lokalno, da novac ostaje u zajednici, doniraju, imaš pekara sa kruhom od jučer, nama ispod časti isto ono što je ostalo od ručka za večeru i tako neke stvari. Meni su takvi najdraži, kroz sad sa ženom ponekad šalim, ono, kao što ima za ručak, najbolji ručak, onaj od jučer je. Pa oni tamo stvarno. Ne moraš se zezat s ručkom, to je zakon, ono, kad ima od jučer dovoljno za sve, mislim. Da, mislim, oni tamo toliki baš kulturološki šok kad dođeš, od jako te prirode, odnosa prema prirodi, životinjama, ljudima, kažu: "Hladni sam", gledaj kosaš, ipak šetaš se londoli, te vide krik put, onda si čist, sve znaju ko sam, dođe na kiosku kiselo, "A, ti si ta", ono, svi se veselili na kiosku kad smenom, što sam dobila super protezu. A to mi je uvijek, to mi je uvijek sumnjiva ta hladnoća kao zapadnjak.

48:17⧉ Pa ne, nego oni ne zagadaju nos u tuđu privatnost, a mi to držimo onako hladnoću, ono, meni je to super, jel, što se mene tiče, to je osobni život, ili da dođeš čovjeku usred tjedna u neku kasnu urnu, njima je to nezamislivo. Da, da. Oni poštuju tu privatnost, a cijene jedni druge. Recimo, sad bila bih na grožđa kod njih, ja gledam šta trube svaki dan, ono, kažu da se vjenčaju, a oni svako ko svoje vinograde pogledaju, grožđe, okite auto i kroz selo se veseli, i kasnije se ide kod njih nazdravit, tako da taj suživot kod njih, puno plemenitiji nego kod nas ovdje, se veseliš kad je susjedu klekala krava. Da, da, je, to je isto. Tako, mislim, ti naši neki, ono, šta oni znaju, šta kod nas je gore, to će reći netko ko sam ja ovdje. Je, je, to su najčešće ti koji van Šibenika, van, tako, sela gdje su, ono, nisu. Naša zemlja je predivna, i punako nas je ala, ali.

49:28⧉ Je, je, ma to, dosta smo mi, znamo biti i ksenofobni i nekako, puni predrasuda zapravo prema bilo čemu drugčijem što nije ovako, i onda, ono, se. Da, recimo, ja stvarno tamo, gdje sam god došla, nisam od nekog primijetila da me drugačije gledaju se, ponaša, mada ja nisam baš nešto osjetljiva na to, ali normalno da primijetim ovdje, ono, nisam luda tu što je ignoriran, to je druga stvar. Koji je to bio grad, predio i to? To je Njemački kanton, Bilgrad, to je malo dalje, Derna, ono, statika. Šta si radila tamo dok nisi bila tako? Kupala se u jezeru, planinarila, vozila se vlakom, poginuli su se moji domaćini, da vidim sve svašta, mislim, fascinantno, ono, prekida po slikovnici šetaš. Kaj je to bilo, osmi mjesec, deveti? Deveti. Deveti, opa, to je taman, onda nije još bilo ni hladno, bit će ni. Pa bilo je kiode. Jel? Misliš toplo? Kiode? Aha, aha, toplo, okej. A dobro, kad si išla kiode. Jezero je bilo 22. Opa, dobro, to je za jezero, jako toplo, šta.

50:40⧉ Je, ja, logudovi, guske, patke i one morske ribe, ne, jezerske ribe, i ona trava, jedna sam se zmija ušastala, imali zmija, ako nema zmija, ja ulazim noge. Kakva su ta jezera za kupanje? Super sređeno, uredno. To ima kao plaže ili kako to uređeno? Je, ima plaže, imaš česme, su suhi skitkon vodon, tuš, travnjak, hlad, klupice, pontončići, one za skakanje, zapravo to ti je na ogromnim jezerima, i tamo jesu Dalmaci, sviraju neku brodicu, guserčić, sukove, ono, baš lijepo. Ja sam ovdje na zvijerka onda, meni to puno znači, mislim, obožavam prirodu, ali mora mi voda biti negdje tu.

51:39⧉ Da, ti voliš, i sad, prije snimanja si mi rekla da si bila na kupanju, tebe to ne, ne, ne, ne, ne šljiviš ti to ništa, što se kao više ne kupa, ono, ja mislim da je more i toplo. Ma ja se šalim, da vidim Hofa, od mene skuplja, ono, da se kupa cijelu godinu, šta je on to izmislio. Od malih nogu volim tu slobodu kretanja u vodi, to mi je pomoglo da sam relativno ovako dobrog držanja s obzirom na sve zajedno, zdravo, nemam problem ući u more usred zime, dio onima koji hoće biti uz mene, ali to bude zabavno, okej je da ja privatno gazim, jer ipak zimi ne možeš biti na 40 minuta u moru. Da, i ako je vani bura jaka ili nešto, nije baš neka sreća. A to sam gledala lokacije gdje kad je bura super zavjetrina, više ono što i ti smatraju, a kupila sam ja i odijelo, ali ne znam jel ga teže navući ili skinut.

52:44⧉ Da, da, kužim, znači, voliš plivati dosta. A je, ono, zezaju me prijateljice, kaže on si rak i on si škorpion, ono, užasna kombinacija, voda sama. Mislim, ja nisam neki konkretni horoskop tip, ali se volim nasmijati na te neke usporedbe. Reci mi šta bi poručila ovako ljudima u situaciji sličnoj svojoj, koji se tako sa tim rigidnim sustavom prvi put sudare, pošteno, ili što proteza, ili

53:16⧉ općenito šta god, ona, ili kolica, jel to, kak, mislim, kad tako nalete na takve probleme, šta je činiti? Pa ovako, ja bih prvo rekla, svi oni imaju nekog svoga, kojem pomažeš u svemu tome, i svi znamo priče da nešto ne štima gdje je van protokola pravila, to trebalo prijavljivati, jer onda bi se uvela neka kontrola, nadzor, i kazalo bi se šta se radi, a ja mogu dati ljudima savjet, kaj imaju pravo na nešto, gdje se pozvati, kome pisati, ali ako su sustavi, recimo, Ministarstvo zdravstva, ignoriraju uopće, ti ne odgovaraju na mailove, na pozive se nitko ne javlja, ako uspiješ uvoziti kad se netko slučajno javi na telefon, onda ti to prebace na HZZO, HZZO zna upozoravati komisije koje su s izvještajem oko posla, ono, sve se vrti u krug, oni će te jednom da ponovo radije istu stvar, ja, ah, ne mogu ja to više, mislim, neću ja to više, onda gnjaviš usput i ljude koji tu nemaju šta, u biti, svak napravi neki dio svog posla, ali oni glavni kojeg

54:29⧉ trebaju čuti, imati empatije, nedostižni su, ja sam rekla da bi ja voljela upoznati i razgovarati osobu, sa osobom, koja donosi te pravilnike i propise kojima bi se trebalo kontrolirati to sve, ali nitko nikad nije se usudio uopće ukazati tko bi to mogao biti, iako su to bili ljudi koji to sigurno znaju, tako da, ono, uči malo pametnije ti je uglavnom na kraju. Da, da, da, kužim.

55:05⧉ Znači, samo onda u upornosti nekako se, ha, da. Pa mislim, govorim se goriti, zbog sebe i zbog svih ostalih koji su u sličnoj situaciji, ja na primjer ne bih poželjela niti jednom djetetu da prolazi i hoda u nečem kao što sam ja, ne zaslužuju to i ne moraju, ipak je danas sve toliko naprednije i može se, moja je sreća što sam imala i potporu i valjda tu neku svoju tvrdoglavost, i nisam dopustila da me to sputa, ali puno njih, jer dovoljno krivo pogledaš, osjećaju se kao da ih, kao da manje vrijede, i to ih gurne puno nazad, a zašto? Ma je, pa vjerujem da to treba imati malo snage, onako, uma i ne znam ni ja čega, da te to u principu ne dira ništa ako si tu malo krk to će te, ono, treba imati snagu.

56:06⧉ Bitan je i vanjski okoliš, znači. Da, da, da li imaš podršku, da li imaš. Tako je, ako te netko prihvati, ako ono, kao dopustiti da se razvijaš koliko je moguće, ako onda normalno nije svak na istom levelu, onda okej, ali ako te netko prikoči, ili te se srame, ili te skrivaju, ili ti previše pomažu, to ti je jednako loše. Znam baš šta sam htio reći, ja mislim da je i sažaljevanje isto najgore valjda što možeš. Najgore je sažaljevanje, koliko vidiš, koliko se, toliko stvari koje možeš napraviti, osim sažaljevanja, to je najgore, to je koje, jer ako ono na kraju još gurne do dna, nitko nije jadan u situaciji u kojoj je, ko vozi, ili ne mora komentirati, zato ja i ne volim te stvari, kad netko komentira, netko gleda jadan, a ovo, a ono, a znaš ovo, a znaš ono, ili ko vozi ili šuti, ono, i nemaš pravo zadirati u tuđe živote, osim ako te se ne zamoli ili ako ne možeš pomoći.

57:15⧉ Problem kod mene je to previše pomaganja, također, a i danas općenito djecu odgajaju onako, zlatno, ono je savršeno, kod njega je sve super, oni su bezgrešni, nema da te nauče odgovornosti, samostalnosti, ja sam uvijek bila kao i drugi, tretirana, znači što kaže, nagrađena i kažnjena, nisam ja neki anđeo, znam se raditi gluposti, ono. A dobro, koji. Da, da, to je da, kao da si čovjek, zamisli, ono. Tako je, mislim, u poslu i u svemu, ko gledaš, greška može, ispravit ću ili oprosti, ali treba čovjek znati snositi. Tako je, treba, i ako si, ono, imaš takvu poteškoću, a moraš imati odgovornost kad nešto napraviš loše. Pa ne, već snaga čovjeka je priznati da mu treba pomoć nekad. Da, da. Mislim, ne treba tražiti da netko živi tvoj život ili donositi odluke, ali jest od toga, a ono kad ne tražiš sam, i ne možeš, recimo, govoriti ovako, za neke druge ne bi bili puno efikasniji svi mi da smo zajedno, a ovako kad ideš sam

58:26⧉ kontra svih, onda si ti društvena budala. Da. Reci mi šta je ovako, možemo za kraj, što je, kako zamišljaš svoj obrt, hoćeš, imaš nekakve planove ili, kako bi rekao, šta bi, jel bi voljela da to na neki način naraste ili ti je okej sad u ovakvim gabaritima kakav je? Ne bih htjela da raste, ja volim svoj posao, ali sam ti rekla, uglavnom, ko onako, da treba odvojiti posao, ono, privatno je, da treba zadržati, i ono, vrijeme za sebe, za ljude koje voliš, i stvari koje voliš, jer uglavnom ja su ove koje trče za biznisom i novcem, otrče oni predaleko kad se ne moraju di vratiti, a ja to ne želim, meni više vrijedi šta imam, s kim i uvijek pričati, izaći i zaglaviti se, imam kruh nad glavom, nisam gladna, imam sve šta mi je nužno, uvijek dođe više, normalno, ali šta mi vrijedi kuća na tri kata i petnaest soba koje su prazne, ali

59:40⧉ koće to čistiti, a koliko treba. Da, da, da, da, čisto onako, pragmatizam teški. I ono, samo kažem, grada, deset grada, i onda dođe čovjek i kaže, ah, teško, znaš, nije to toliko isplativo, ono, daj, nemoj me prituravati, nek ti to radi, ja se ne isplatim, a jel tako? A da, da, normalno. Mislim, ne želim daleko ići da moj posao, ja ga volim, kad te nešto previše davi, i kad ti moraš biti non-stop dostupan, ne možeš to više voljeti, tako da, nisam legalna, nisam, ono, iscrpilo me i ovo što moram biti aktivna po društvenim mrežama, ali moraš, danas to tako funkcionira,

1:00:22⧉ više volim privatnost i to, to je posao od kojeg živim, uvijek moram napraviti nešto, u čemu je netko zadovoljan, lijepo izgleda, ali nije smisao života raditi do 70., volim zapravo volontirati više i raditi, neke hobije, pisati, slikati, putovati, biti u prirodi, raditi s djecom, ima toliko stvari, nisam, ono, zatvorena, onako, malo u čahuru. Jesi aktivna možda s nekim udrugama, jel se družite, šta?

1:00:55⧉ Pa ja, gdje god mogu, uskočim, ne volim se uklakati, ne volim biti samo na jednom listu, mislim da to i limitira donekle rast, a ovako kad si sa svima dobar i učiš i sazrijevaš i pomažeš više, mislim, ljudima na puno više strana. Ma da, ali ima dosta ovako udruga po gradu, bio sam. Ima, ima ih nekoliko. Marijana Rajić mi je fora, ona mi je bila u podcastu, tamo je baš onako lijepo, ovaj. Ne znam da li je ona riječ za sve što radi. Nije baš, i žena je ono. Ono, nije. Ima neku u sebi onako energiju. Je, nada se, i svaka joj čast, i oni koji rade, djeluju, i ona i njih, koju sve to udruga, udruga, da postoji, na papiru, da imaju, negdje se naći, okej, ono, kome šta paše, neka radi, dok nikome ne škodi, ali ja nisam baš ono da si član jednog, negdje, nečega, i samo se toga držiš, i mislim da to više bi znao zatupljivati, iako ima udruga koje fenomenalno rade

1:02:06⧉ sa svojim korisnicima, i kamenčići, na primjer, njihovi korisnici su bili na više radionica, edukacija, izleta, nego, puno njih ikad u životu, to je super, ali oni neki koji se zatvore u četiri zida i samo kukaju, a tu se ja ne uklapam. Da. A i udruge su, nažalost, dosta je, postale su ko sinonim za neku prevaru i. Radnju novaca, pa gle, recimo. Ako se izvlači, ništa ne rade, i totalno je sve fiktivno i ono. Pa ja, i ja kad sam dobila onu invalidsku iskaznicu, šta je, prije par godina, kao, pokrenulo se, dobila sam upit gdje se mogu najaviti, kako, ja kažem, ja sam registrirana u njihovom registru, i dobila sam jedan kućni iz Zagreba, postoji u Šibeniku, ispričavam se, ako to više nije tako, adresa na kojoj to navodno postoji, gdje nitko nikad ne radi, i to uopće nije uporabno, i ništa tamo ne možete napraviti, znači registrirana na nešto što nije u funkciji. Prekrasno. Vjerojatno se plaća nekoga za nešto, kao i za ovaj imaginarni aerodrom

1:03:20⧉ na Pokrovniku, jel? Ima direktora, nema aerodroma, takve stvari. Da, da, da, to je najjače. Zabolžan te Hrvatske bisere. Da, da, ne znam šta taj direktor radi, stvarno, po cijeli dan, evo, mislim. Da je meni diktatura, dovela bi ja njih u red. A eto, imat ćemo, ajde, što ti misliš o tom aerodromu? A šta ću misliti gdje? Mislim, ali ako i bude stvarno. Pa između Splita i Zadra, Zadar je doista nužan. Pa zašto ne, još malo infrastrukture, šta fali? Meni to, meni se to, na primjer, sviđa, ali ne znam sad, ono, zašto ne, mislim, to je onako tu. Pa gle, vani nemaš toliko često, toliko aerodroma, ono, sve je u dometu vožnje, nekih sat vremena, znači, sve smo zeleno pokidali, sve smo betonizirali, sad će još avioni letati ovdje, a di su oni, skankaju s ovim, a di su oni, a spalionica je generalno super, baš ono turistička destinacija. Da, da, je, super, sad je toliko nas već na desetljećima o tom spaljivanju, nas nešto nas pilaju sad odjednom, to došlo.

1:04:31⧉ A čekaj, zar nije neki lunarkark ovdje tragit? Šta bi bio bit? Lunarkark, kakva kark, nešto. Je, trebalo je nešto bit, kao da će na tu spaljivanje, da će, kao, grijati. Ali vjerojatno kad je skoro dvorana na našoj redaričkoj školi. Da, da, da, mislim da se čak i odustalo od takvog parka, jer to je trebala županija nešto u prostornom planu, pa su to odbacili, ma mislim, to je sve jedno, ono. A okej, red izgore ćemo. Kakav je tebi, ovaj, vanjski, jel ti se sviđa novi izgled? A šta znam, ono, nije toliko loše, a je, ona skala su im katastrofa, sve griju, uopće se ne vidi gdje počinje skala, kad naravno koji turist, mislim da će lik oštetu platiti. Ma hoće, to, to, uvijek mi je sumnjivo to tuženje i to, ja mislim da nema od toga. Pa gle, stranci hoće, a mi nećemo. Znači, nemojmo se lomiti, nećemo se za to. Čak i ono ispred HKG banke, gdje je autobusna stanica, na pijaci, onaj tretor, gdje ljudi hodaju, ono, katastrofa, zadnji korak stari

1:05:41⧉ čovjek, zakaj, kaj, ono, kolonija se. Aha, one su ploče su onako, pa, jel to, na to misliš, gdje onako ima zubima, ajme, je, je, znam nešto. Mislim, katastrofa, ono bi se trebalo dovesti u red. A joj, puno, puno je tako stvari u gradu, ono. Da, ona je frekventna lokacija, gdje jako veliki broj ljudi dolazi svaki dan, i ona je stvarno životna ugroza. Glavno da sad hoće nešto, hoće Jardin opet, ploče stavljati, nešto, ono, mislim. Pa dobro, nije davno. Nije davno, e.

1:06:15⧉ Što? Eto, ništa, Karmen, bilo mi je zadovoljstvo, tako, jel možeš za kraj nešto, ko ima šta poručiti. Pa mislim da sam stvarno puno toga rekla, i. Ne treba više, misliš. To je to. Ništa, Karmen, eto, hvala ti puno, dragi gledatelji, eto, to je bila epizoda sa Karmen Herceg, evo, zapratite, subscribeajte, odradite sve što treba, eto, do iduće epizode, pozdrav. Hvala na pozivu, bok, eto ga, joj.