Klara Rodin Čače, predsjednica mjesnog odbora Brodarica

0:08⧉ Pozdrav svima, dobrodošli u "Drugu stranu medalje". S nama je danas gospođa Klara Rodin-Čače, žena, majka, kraljica, poduzetnica i predsjednica MO Brodarica. Klara, dobrodošla. Dobrodošla. Možeš ti prva, bok-bok. Bok-bok. Ništa, ajmo krenuti prvo od mjesnog odbora. Kako to, što ti bi da si išla se kandidirati baš za predsjednicu mjesnog odbora? Prvo smo grupa, znači nas je bilo više nas, lista, i ne znam, dan-danas se pitam zašto.

0:47⧉ Bilo je tu u početku razloga, kad problem jedan, drugi, treći. U biti, kad sam vidjela, bila sam prvo ušla u vijeće roditelja, pa onda u školskom odboru, pa vidiš da— Pa u Brodarici, u školskom odboru, jasno. E, u Brodarici, da. I onda nekako sljedeća, prirodna sljedeća skala, ako hoćeš bar probati pomicati neke stvari ili... Eto, bio je taj mjesni odbor, i onda smo se tu par nas udružili, nismo prijatelji, nego smo baš ovako, se znamo, i uvijek kad bi se sreli, uvijek bi nekako pričali o problemima i sve, i to je nekako nas ujedinilo. I onda je bilo nekako prirodno, ajme, uskoro su, čulo se da su izbori, nitko baš i nije pratio, ali se čulo, pa ajmo probati, i tako ti je to malo— Ma neko živi, ne znam za to, generalno, niti itko izlazi. Kolika je bila izlaznost uopće, jel se sjećaš? Za vaš MO? Ja ne znam kolika je, ne znam više, znam da je bilo, jel bilo 500 ljudi su izašli. Pa nije ni loše, što? E, okej, čak. Nekako se digla atmosfera. Kad smo mi izašli s nezavisnom listom, baš je bila posebna atmosfera. Neki, dan-danas mi kažu, to mi je prvi izbor. Dosta smo mladi nekako, znaš, nekima je to bilo prvi put da su izašli na izbore.

2:03⧉ Aha, uopće glasati za ikoga, da. E, neki od 18 godina, 19, i sve to, pa to im je nekako ostalo u sjećanju, uvijek nam to znaju ponoviti, to su nam prvi izbori. Nekako smo komunicirali na Facebook, nismo ni mi znali točno di idemo, ali smo htjeli neke stvari promijeniti, pa makar oko rasvjete, ili jedan stari nam je bio rekao, kaže, ako uspijete saditi oleandar, vi ste već u prosjeku. To bi nam uvijek ponovio. Mi smo se nadali, eto, dan-danas se nadamo da ćemo mi više toga napraviti. I digla se tako zanimljiva, dobra atmosfera, i eto, cilj je nekako ujediniti.

2:42⧉ Jel misliš da ste imali uspjeha do sad u takvom čemu? Koliko ste sad, već godinu i pol dana? E, u četvrtom mjesecu će biti 2 godine. Pa, kao prvo, nekako si raščistio neke stvari. Do sad je bilo sve pomiješano, ljudi nisu znali, znači TZ i MO su to skupa nekako vodili. Nisi znao tko su ljudi u tom mjesnom odboru. Ti nisi znao koji su članovi, nekako su ljudi znali tko je predsjednik, ali nisu znali ostali članovi jel imaju sastanci, kako to ide. Dosta toga ništa nije znalo i nije bio konkretan e-mail, konkretan kontakt ili neke obavijesti, znaš, falilo je to. Ja mislim da je to jedan od razloga zašto smo pobijedili izbore. Ljudima je to trebalo, taj naš... Ali kampanja je bila, mislim, neću reći teška, nego kako ste to uopće proveli, jeste jednostavno, ako ste s ljudima pričali ili ste... Kako ste došli uopće do ljudi da to, da pokrenete nešto? Pa, Facebook stranica je puno pomogla. Brodarica moje mjesto, od početka smo tako krenuli, ono, jedna stranica. Puno smo se i družili i razmišljali što ćemo.

3:57⧉ Neki čak nisu očekivali, čak iznad naše liste, nisu ni mislili da ćemo pobijediti. Znam, jedna članica je rekla, o, ako mi pobijedimo 2, 2 fotelje ili kako se to reče, 2... Da, da, da, mandata, ne znam, evo. Ona to zove fotelja, ali... Mjesta, ajmo reći. Nije niti udobna, niti je fotelja, niti je udobna stolica, tako da... Koliko vi plaću tamo primate? E, da, da, da, da. Pa mislim, a di je još i auto i svašta, to je, to su nebuloze. Da, čisto da gledateljima ne bude čudno, nema nikakve naknade. Naravno da nema ništa. Čisto ono, da to bude na čisto. Dan-danas je ljudima, ne znam kako je u gradu i sve, ali ovdje u Brodarici puno ljudi misle da mi čak i dobivamo neku naknadu, neku plaću. Mene to osobno boli, jer ja od svog džepa i ja daješ, samo što se tiče printanje i mobitela i, ja, vrimena, to ne možeš niti računati. Ne ti izračunati, da. E, tako da meni to, naravno da smeta i treba vremena, i nema veze,

5:03⧉ probat ćemo to, neke stvari malo promijeniti, i jesmo već, i makar smo neke stvari raščistili. Znači, ti je bilo, ti izbore, izlazite, ovo, Facebook stranica je tu pomogla, napravili smo mi plakate, zalijepili smo po autobusnim stanicama, letke smo napravili, to smo mi sve sami financirali, svake da 10. Ovdje ti je bilo, ono... Pa dobro, i nisu to neke cifre, ne znam kakve je. Nisu neke cifre. Ali ti je bilo... Angažman i sve to. Angažman po poštanskim sandučićima i ovo, da. E, dobro, dobro je to. Malo komunicirati, i bila je, znaš, dobra, zanimljiva atmosfera, i tako, na kraju smo tu, šestero od nas je upalo u... Koliko ima mjesta, 9? 9, znači šestina. Znači imate većinu, okej. E, i većinu, i eto.

5:48⧉ I kako, jeste, znači, kampanja je tako prošla, dobro ste, dobro ste dobili, i šta, kako je to izgledalo kad si, kad si bila nekakva konstituirajuća sjednica ili kako to, ste tamo s Galićem išli u grad? Točno to, da. Da, da, da, to. To je bilo, onda ti je to, mislim, sutradan od te pobjede, ti je bilo već, su te ljudi zvali, ajmo sad, di ste sad, šta je, znaš. Čekaj, put prije. Možda je bilo, i to onako su ljudi očekivali, a ta konstituirajuća sjednica je bila tek nakon, ne znam, 20-ak dana, skoro mjesec dana. I odmah smo čekali, čisto da ti možeš dati ljudima odgovore. A ta sjednica je bila, malo me iskreno razočarala. To je bilo u gradu baš negdje? E, u gradu. Nismo svi bili, ja mislim da je falio, od naše liste smo svi bili, ali netko je falio, mislim, od HDZ-ovaca, ne znam više, mislim, jednu osobu. I više sam očekivala da će nas, na primjer, gradska uprava malo uputiti ili dati, mislim, gospodin Galić je bio drag i sve super, ja nemam tu ništa za reći, ali sam očekivala da će on ili netko drugo te uputiti, zašto

7:03⧉ ne, na primjer, da se napravi kod njega sjednica, ali posebno da reče, eto, sad možete s kolegom nastaviti, makar tko je predsjednik, malo upoznati gradsku upravu, ovo vam je kat, di je to, to, to, ovdje možete tu isprintati, možete to, znaš. Meni je to, ja sam stvarno očekivala da će biti, da će me bar upoznati s makar jedan, dva pročelnika, čisto da znaš. Ja do tad nisam niti znala da postoje pročelnici, da ispod njih ima i ljude, i da su to odjeli, sve to, ja to ništa nisam znala, pa mi je žao što se nije iskoristilo to vrijeme. Znači, to je bilo, samo ste došli tamo, potpis, šta, 10 minuta i... To je to, e. Jer oni ih imaju 50-ak za obraditi, to je valjda ono. Ja se tu slažem, je, ja sam svjesna tomu da nas ima puno, ali zašto ne jedan dan, možemo po grupama, mislim, po nas desetak, eto, predsjednici. Ja ne očekujem sad da svaki član će tu sad šetati po gradskoj upravi. Ali ja mislim da bi bilo dobro, pogotovo kad su tako nezavisni kandidati, to bi bilo i u interes gradske uprave upoznati te ljude, da malo vidi, da vidu da možda među nezavisnim stoje normalni ljudi koji žele dobro i koji žele surađivati,

8:14⧉ znaš. Da, ne znam koliko je njima to napeto baš. E, ja sam tu očekivala. Ali zato što ste nezavisni, vjerojatno vas ne vole baš previše. Ja nisam htjela to vjerovati. Meni su ljudi rekli, moraš biti svjesna, čim si se kandidirala kao nezavisna, već si kontra. A ja ovako gledam, o čemu vi pričate? Da, da, da, kakav kontra, da, da. Nisam ja u tom filmu bila, ali sam vidjela, osjetila, i trebalo je vremena da te ljudi tako upoznaju, neka odjela, odjela, odjela, odjela, da te upoznaju i sve. A bilo je sve, mislim, svašta sam tu i ignorirala, i svašta sam tu doživjela, najjednostavniji zahtjev za zastave, to se znalo odužiti. Za što? Za zastave, na primjer. Aha. Znaš, ti tražiš, baza, mi isto imamo, mi dva jabula, ti tražiš zastave, a moramo ići provjeriti mikrolokacije, ovo, ono. Da, da, ne možeš vjerovati da je to sad neki problem. Ja nisam mogla, e, nisam to mogla vjerovati, pa sam se odmah mislila, u, ako imamo već problema sa zastavom, što će onda biti? Neka bude nešto ozbiljnije. A ja sanjala osvjetljenje pješačkih prijelaza, kako ćemo to, pa sam vidjela, onda smo to bili zatražili preko naše gradske vijećnice, koja je isto s nama član u MO, i

9:27⧉ onda smo je zatražili da to pita u gradskom vijeću. Je li htjela pitati? Je, u početku svi su rekli, ma neće nikad, čak mi je prošli predsjednik... Pa znaju HDZ-ovi vijećnici isto, onaj Dunkić zna biti aktivan i tako, neki od njih. Ja to vidim. Nije da se ne događa, da. E, zašto bi to bilo loše? Naravno. Onda su neki rekli, neće nikad, ja kažem, pa lijepo sam isprintala papir, sam našla pitanja, dala svima potpisati, i čak HDZ-ovcima da potpišu, pa ćemo to dostaviti našoj gradskoj vijećnici, čisto da osiguramo nekako, eto, da vidi da je to ozbiljni zahtjev, i eto, i stvarno je pitala. Nije se tad falila da je u mjesnom odboru, ali poslije je... Dobro, nema veze. To nema veze, bitno da se pitalo i bitno da se priča o Brodarici. I kakav je bio odgovor? Pa odgovor je, i tad nas je mnogo razbjesnio. To je Milena, pretpostavljam, odgovarala. Ne, gospodin gradonačelnik Purić je rekao da on ne vidi što bi on tu mogao dodati, da je magistrala, mislim, taj dionice magistrale, ceste, da je, kako je rekao, ne znam više, odlično opremljena, bla, bla, bla, da on ne vidi što bi tu mogao dodati. I tu sam vidjela, znaš, neka malo tu čudna atmosfera, mi koji živimo,

10:42⧉ nama je, malo nas je stvarno uvrijedilo, kao da ti sad pitaš nešto malo, da je to neki bezvezni zahtjev. Mi živimo ovdje, mi znamo kako to, aute prolaze, to su, mislim, većinom je ravna naš dio ceste, prebrzo se vozi, i ti pješaci, pješački prijelazi, e, uopće ih tad nisi vidio. Stvarno, žuta su svjetla na magistrali, i ti ne vidiš, to je ista na cesti di je, kako se zove ta cesta u gradu, prema Baldekinu, isto mi je opasna. Prema Radićeva, ona glavna mjesta. E, da. Da, da, da, je, je, Radićeva. Isto mi je ona opasna, ista je ona u tom tipu. Pa to su dodali sad ove LED svjetla nedavno. I to je dobro, jer ta žuta svjetla, mislim, od rasvjete, slabo ti vidiš i dijete pogleda. A više nisu žute, sad su ih mijenjali. A je, je, stavili LED, sad su bijela uglavnom. E, pa to je, mi smo isto zatražili za tu, pa za sad nije to u planu, ali kad Hrvatske ceste su odgovorili da ćemo dobiti osvjetljenje, to smo bili na našim letcima to zatražili, stvarno smo bili sretni, zadovoljni smo, računali, okej, znači uspjet ćemo. A i prije toga u biti smo peticiju bili pokrenuli za to, i tu

11:56⧉ smo bili dosta skupljali u malo vremenu, dosta potpisa, ne znam više, 200, 300, u malo vremenu, tako da je to bilo dobro, onda sam to poslala preporučeno pismo i gradonačelniku i Hrvatskim cestama, i nekako se to odobrilo, i to je više nego, nego super za tu temu. Tako da je to, brzo smo to u biti, u godinu dana je to bilo okej. Zapravo, godinama je Brodarica baš bila zapuštena po tom smislu, kroz magistralu, ja se sjećam prije ove aglomeracije, kad se zapravo u principu cijela rekonstruirala, koliko je bilo, 3 pješačka kroz 5 kilometara, to je potpuno suludo, znači ono, i još se jurilo dosta brzo i tako, a uopće nije ugodno to, tipa ono, posebno ljeti, a mislim, bilo kad, nikad ne znaš kad ti netko može izletiti, i sad sa 3 pješačka, pa naravno da nećeš očekivati da će netko sad 2 kilometra pješačiti do pješačkog, to je suludo, danas su ljudi prelaze bilo gdje i to, što ih ne možeš kriviti, a mislim da čak i po zakonu ima neka stavka, ako unutar, ne znam sad napamet, 100 metara, 200, nema pješačkog, imaš pravo. Zato smo ih dobili. Da. Ju, super, hvala. Tako da su i sad, sad ih, koliko ih, sad ih, nisam ih brojao, ali ima ih sad neki pošten broj, tako da je

13:10⧉ to, da je to riješeno. Reci mi, jesi zadovoljna s ovim autobusima, sjajnom pričom, koja je stvarno sjajna, pa sjajna, ajde, bez nekakve ironije, ali znam da je dosta tu bilo problema, i sad rade ovaj tamo, jesi vidjela, ovo je nova, nova je signalizacija, to jest, pravila, kod Almareja tamo, da, da, da, to, i sad, koliko je to velebni projekt, je li stvarno moguće da nisu tamo autobusna ugibališta predvidjeli? Ja stvarno ne znam, je li to zbog, ne znam, klimata, ili? Kao, nema se gdje, daj čovječe, tamo su raskopali pola brda, ovo, ono, sad nema se gdje staviti para u ugibališta. Taj projekt izgleda stvarno dobar, dobro se radi, ne znam, ja mislim da ta firma baš... Ne znam tko je uopće dobio na kraju.

14:00⧉ Darađeni? Darađeni. Aha. I onda, i stvarno nekako dobro organiziraju, i ne znam, meni se sviđa raspored, kako su i ovo lito, to sve, i kako su počeli sad raditi. Pa i ovo se nije osjetilo, ja sam isto mislio da će to biti užas, ali zapravo je sve isto ostalo, evo sad tek. I skroz okej, nekako to organiziraju, i mislim se, tako, jedan dobar projekt koji dobro to sve izgleda, pa da je to toliko komplicirano dodati autobusne stanice, a te autobusne stanice ne bi bile u korist i šik linijama, i ne znam, nacionalnim linijama, zašto ne, zašto se ne bi tu napravila autobusna stanica, ja tu ne razumijem čemu problem, a nama toliko znači, ne samo nama, imaš Grebašticu, Žaborić, mi nismo, sad je ispalo da samo Brodarica grinta, vidjela sam neki komentar, opet Brodarica. Pa čak mi je drago da napokon, eto, tu smo, mislim, ja znam, nekima smo dosadni i sve to, ali eto, napokon se priča i o Brodarici, da smo, da se prije pričalo, mi ne bi možda izgubili tu našu rutu i još neke stvari, to se odlučilo 2022. kad se uvelo to, i u gradsko vijeće, mislim, glasali su

15:14⧉ tu, možda nisu bili neki naši ljudi, možda mjesni odbor nije dobro, poslali su jedan mail, ali meni to nedovoljno, trebalo je nekako više, malo energičnije. Energičnije, da. Malo to bolje pokrenuti, jer ljudi su odmah u startu bili nezadovoljni, i to nam je odmah, kad smo se mi pojavili na izbore, kaže, ma može sve, sve što ste napisali, osvjetljenje, sve, ali vratite bus, mislim, vratite bus. Znači, šta su oni promijenili, sad preko Ražina ide, je li tako? Prije, ali to je prije, to je od uvijek, znači, i naše tu babe, didove, svi kažu da, svi su u šoku, svi su stvarno, ja znam da možda u gradu to, nekima to ne predstavlja ništa sad strašno, ali ti kad si se navikao, imaš si svoje navike za Dalmare, imamo i ljudi koji rade u Dalmari, imamo jedna cura koja nema auta, ona radi u Dalmari, njoj je to baš problem, ona se tu sad mora sve organizirati, a jednostavno, tako vidimo, tako blizu Dalmara, tako daleko, jer mi sad prolazimo kroz Ražine, mi nemamo tu, mislim, ajme, rađećemo u Dalmare nego u Ražine, nekako, naša djeca to, imaš i kino i sve, svi znamo.

16:24⧉ A i rada, mislim, to ima sadržaja i to. Ali općenito je Dalmare jako loše povezan, zapravo nikako s autobusnim, ima ono kod ove katoličke škole, ali i to je onako, isto malo daleko, tamo blizu McDonald'sa ima autobusna postaja koja je ono, parkiralište i tako, šteta što to nije nekako zaživjelo. Mi smo pričali s direktorom gradskog parkinga i ja razumijem taj argument da bus sada, da bi on skrenuo za katoličku školu, on bi izgubio vremena i tako bi se sve poremetilo, ja to sve razumijem, i zato smo išli prema tom prijedlogu, da se predvidi, znači, autobusne stanice, kako bi prije bus stao, ovako na divlje, na pumpoj stanici, pa ajmo predvidjeti autobusnu stanicu, čudi me da to, ne znam, nisu razmišljali na to, vjerojatno što se, ljudi nisu se bunili, ali to ne znači da nisu bili zadovoljni, eto, pobunit ćemo se, mislim, malo po malo treba to ljudima, znaš, malo da vidi da ništa ružno ne radimo, da želimo samo štititi naše interese, i plus, nešto, mi smo dobili, znači, jedan bus pokriva našu liniju,

17:37⧉ a sad, na primjer, za liniju Ražine, sad ne znam koji broj je tamo, mi smo broj 4, a oni su, ne znam, e, i dva busa tamo pokriva da bi sve to. Evo za dva, ali dobro, e. E, i treba dva fizička autobusa da bi to sve, da bi funkcioniralo. Zašto nismo iskoristili, znači, nama, jer mi imamo, osim taj problem što ne stane u Dalmare, mi imamo rupu oko 1 i 2, znači, naša djeca su gotova, oni u ru vremena moraju čekati bus, nije to ništa strašno, sve je to okej, ali moglo se to nekako drukčije. Da, šteta da je baš za smjenu, tu popodnevnu, da se. Ali naš bus svakako prolazi kroz Ražine, zašto se nije osiguralo ta dva fizička busa za Brodaricu, onako prolazi Ražine, pa za liniju Ražine 1, i tu bi se, onako, naš bus prolazi Ražine, zašto je stalo, razumiš, ovako bi se moglo bolje organizirati, i to im moglo se još dodati autobusnih stanica, imamo ih samo tri, dugi smo. Samo tri stanice? Samo tri, da. Pa daj, pa Brodarica ima 5 kilometara, valjda. A mi se i širimo, znaš, prema gore, i sad zamisli, ekipa koja živi gore poviše škole.

18:48⧉ Čekaj, a tuda prolazi autobus? Ne. Pre škole, ne? Ne. Znači šta, magistralom, kako zapravo ide? Magistralom ide gdje je bivši Feroterm, Ražinska ulica, znaš ona. Prema Brukvici tamo. Prema, e, ono, ide tamo, a taj dio ceste, nema tu ni osvjetljenja, ni pješački, ni ništa, znači, tu niti ne možeš tu nikakvu stanicu, za oni dio koji su prema školi, koji živu gore, njima je to baš problem, oni moraju tu izaći,

19:17⧉ blizu Maratuše, sad ne znam koliko ti tu znaš, u toj stanici, i ima tu za pješačiti, pogotovo navečer, mislim, mi čujemo Čagljevi, navečer su dosta blizu, tako da neki roditelji, ti ne možeš ostraha, već oko 5-6, već je mrak, znaš, nije baš, meni je žao što nema i grad i gradski parking, da nema tu više sluha, sad smo zatražili da nas se uključi u šik linije, od županijske linije, kad već svi busevi prođu, znači, Primošten, Pogodnica, svi prođu, a niti jedan ne stane. Pa to bi bilo zgodno, da. Pa neka bar jedan, pogotovo oko 1-2, znaš, jer problem, srednjoškolski prijevoz je pod nadležnosti, znači, županije, e, ali mi za naše srednjoškolce, mi nemamo nikakav prijevoz preko šik linije, mi koristimo javni prijevoz, a trebalo bi za srednjoškolce osigurati dodatnu opciju, zašto se ne bi oko 7, da imamo našu liniju broj 4, plus šik, jer naš bus je prepun, neki su odustali od prijevoza. Aha, bude i prepun. Ne, ne, nema mjesta. Aha, e, to, mislim, da, da, da. E, da, i tako da roditelji, dosta njih su odustali, su rekli, prošli put, ma mislim, guraju

20:33⧉ se, a ima tu, grad, mislim, gradski parking to sve prati, oni imaju kamere u busu, to se sve zna, išla sam, imali smo sastanak s gospodinom Miletom Jurić, sa svim mjesnim odborima i gradske četvrti, pa sam imala priliku o tome pričati, tako da me odmah dogovorio sastanak za gradski parking, ali, mislim, šta ja govorim, to su stvari koji znaju, samo treba malo, ne znam, dati do znanja da mi je stvarno stalo do toga. Jer još je problem s tim busevima, oni su ih to 11 nabavili i tu su stali sad, kao, preko nekakvih EU fondova, ovo, ono, se gleda, što je meni isto malo smiješno, da sad jedna firma, to jest, gradska firma, da ne može kupiti autobus, pa nisu to neki beskrajni novci, to je, baš sam bio onako malo gledao, to je nekih 130, 150 tisuća eura, mislim, daj čovječe, ono, da se ne može kupiti još koji, evo sad proračun, koliko, ono, sam vidio, danas je izašlo, ne znam, 73 milijuna eura, mislim, nego se uvijek se. Bolje ne gledaš. Počelo mi ići na živce nekako u bilo što konkretnije, nekakvih infrastrukturnih

21:44⧉ i to, sve je taj magični EU, inače ništa, ono, pa daj, mislim, ne znam, ono, za par godina, koliko shvaćam, tih EU fondova više neće biti, ili će biti drastično smanjeni, šta će onda biti, ne znam, onda će biti panika, onda, ono, tako da, da, da, znači. E, pri kraju smo, dobro da smo ušli u tu, kako se zove, kanalizacijska mreža, šta se zove, aglomeracija. Aglomeracija, da. E, imam problema s tom riječi. S tom riječi, da, kao. To je aglomeracija, to je, pa dobro, okej. I taj projekt je dosta dugo trajao i nekako, okej, jesi zadovoljna s tim? Pa naravno, ljudi su ušli u troškove, nije to sad da smo mi to dobili besplatno, neki su platili i po 5, 10 tisuća eura, da bi sve svoje cijevi, ti moraš do. Da, do cijevi, do. Normalno, tako da, da, naravno da smo zadovoljni, to je bila jedna od stvari koja me šokirala kad sam tu došla živjeti, kad su mi ljudi objasnili, muž mi je objasnio šta je septička jama, znači, otkrila sam bojler. I da gospođa nikad čula. Oprostite, mislim, grozno, čim mi se ruga, a imam ja vijesti neka, ja kažem, pa oprostite, i ja stvarno, mene to zanimalo, šta, kako, to i bojler, znaš, nemoj se previše tuširati,

22:59⧉ ostavi vodu za mene, tako da mi je to, i ta septička jama, ja bih pitala, pa kako, kako ću ja znati, znat ćeš, znat ćeš kad je vrijeme, ajme meni, tako da, naravno da je to, to je super, ali ja mislim da nije u redu sad, na račun šta smo to dobili, da sad šutimo i da budemo, znači, to je to, i da se tu ništa drugo ne traži, može se još neke male stvari, sa malo novaca dobiti, samo da se. Ma naravno, da, ha, trebalo je ići naprijed. Da, ali ovako ispadneš, ono, aha, pa okej, šta bi oni, dobili su tu, uključili smo ih u kanalizacijsku mrežu, okej, kad je to bilo, prije par godina, pa onda rezalište, okej, kad je to bilo, prije par godina, neka, grad je trebao, gradske plaže, pa okej, nije samo to za Brodarića napravljeno, tako da, nije u redu, neke stvari bi se stvarno, vrijeme je da se neke stvari mijenjaju, a. Zapravo je sramota da je većina tako obale, ovi svi, Žaborić, Grebaštica i to, to ništa nema kanalizaciju, to je meni, ono. Baš sad kod jedne prijateljice sam išao, tamo uz more, nešto raskopano, sve, vamo, tamo, ja kažem, hoćete dobiti kanalizaciju, a ne, ne, ne, kao, to je, ne znam, vodovodne cijevi mijenjaju,

24:13⧉ a mislim, ono. Znači nije u planu, e? Maha, mislim, možda je u nekakvom jednog lijepog sunčanog dana, ali ništa, ništa tako brzo da se. Ja sam mislila kad su krenuli s nama da će, eto, do Šparadića povući. Da, da, baš. Nego, boli me nekako, raskopano, sve, vamo, tamo, i onda će to sve lijepo zatrpati, i onda jednog dana opet, kad budu radili, da se to nije moglo i postaviti, mislim, znam, sad drugi projekt, sve su to neke komplikacije i to, ali neko, baš, baš ubije u pojam, i to, to bi trebao biti nekako, ono, prioritet broj jedan, praktički, a to vidim da neko, nikog nije briga za tim. Da, i to ti je bilo, kad smo imali, znači, radovi za tu kanalizacijsku mrežu, ili kako ćemo je zvati, to su bili, znači, stvarno veliki radovi, i gužva, i zatvaranje ceste, i sve to. Je, ma sjećam se, je, to je baš šou bio. Naravno. E, i onda, mi smo se nadali da ćemo iskoristiti, da će, eto, graditi i tekom, ja mislim da su oni tu dežurni, za, dežurni, kako se reče, ovlašteni za. Da, ovlašteni, aha. E, jer nama fali telekomunikacijski, telekomunikacijske linije. Telekomunikacijski, aha. Ja znam da Brodarica ima jako loš internet. Da, i mi smo se nadali da će oni to sve povezati.

25:24⧉ A optiku ili nešto? Ma koja optika, nama fali kapaciteta za običnu liniju. Aha, za DSL nekakvu, običnu, da. Pa za dobiti uopće broj, znači, nema, nema kapaciteta, e, a mi se širimo, i nama, kad je bilo vrijeme korone, mi smo to itekako osjetili, mi smo baš bili u problemima s tim internetom i telefonom, ima sad nešto preko satelita i sve, ali, ne znam, nije, nije to to, ja vidim, u gradu nekima sad tom optikom, to je priča. E, ja imam optiku, to je jako lijepo. E, bravo, bravo, hvala svima. Hvala da se pohvalim, da, da. A ne znam, možda Starlink, si o tome razmišljala, to je sad ono. A ja se bojim sve to. Što? Ne, mislim, čak i nisu skupi, nije nešto pretjerano skupo, ja mislim da je Hrvatska podržana ovih dana, i to radi dobro, tako da, čak, bi ti ja preporučio da makneš ovo i lijepo se na Starlink, ono. Ajde, kupit ćemo. Da, da, da, to, tu, ja imam prijatelja tamo blizu Velike Gorice, živi, nekoj Šumetinji negdje, daleko, i kaže da je baš to, nije imao ništa, naravno, onaj signal je, nije niti 3G, nego je 2G bio, tako da ništa od toga. I riješio? I riješio je, kao ono, ne znam, 50 megabita, 100, nemam pojma, i više, tako da to, to baš.

26:38⧉ Da, valja probati. Da, da, valja probati. Naljuti ćeš sad tekom i ostali. Ma treba ih, jedino će se tako i mrnuti, ja mislim, ako neki broj ljudi odustane, i ono. Da. Reci mi, je li imaš kakva saznanja, ja često dolazim na Brodaricu ovako s djecom, i znam biciklirati, i tako, s njima, i strašno mi ide na živce, ovaj cijeli obalni pojas, jedan dobar dio, naprosto, nema nogostup, nema, nema ništa, tek tamo od Zlatne Ribe, ne, i prije Zlatne Ribice, ali, onako, može, onako se može pješke i biciklama, lagano, sporo ići, da. Dok ne možeš s autom, ono, to mora. E, da, da, ovaj, i bili su nekakvi pozivi na, ne javne radove, nego kao savjetovanje, da, da, da se da ideja, i mislim da sam ja bio pisao tamo, ovaj, da se napravi, znači, nogostup nekakav, ono, uz cestu, jer je stvarno, znači, od Fijake tamo, od rezališta, pa sve, možda. Da, do Gajdova, obale Gajdova. E, tako je, dosta dugo nema ništa. Da, to je otprilike 2 kilometra. Da, ovaj, ali ima tu kakvih pomaka, jer sad je katastrofa, neku cestu, i djeca, i kolica, i bicikle, i motori, i kombi, i sve, tutnja tuda, ko da je, ono.

27:49⧉ Još po mraku. Da, da, baš. Navečer, kad ljudi šetaju, liti, znaš, baš bude gužva, tako da. Da, da, baš sramotno nekako, ono. Ovo javno savjetovanje, šta ti spominješ, to je bilo prije par godina, u sklopu. Mislim, 2020. E, je u plan, to je služilo za napraviti plan uređenja naše obale, znači, on sad postoji, znači, imamo ga, to je firma Galaso napravila, ko, oni su isto za Dolac, ja mislim, napravili, i taj plan postoji, on je tu, mi sad ga imamo, ima tu neke stvari koje, ja nisam stvarno neki, neki profi, ono, za pričati o tome, ja mislim da stručnjaci najbolje će o tome pričati, ali ja mogu prenijeti šta, na primjer, ljudi, ribari mi pričaju, da lukobrani su jako loše izmišljeni, da to ne poštuje, to, i taj vitar, i sve to, to najbolje ljudi koji žive nekako uz more, znaju, i koji cijeli život promatraju to more, najbolje to znaju, tako ima tu puno nelogičnosti, ali nogostup i čak biciklistička

28:59⧉ staza je predviđena, nama je problem, i to smo predložili, sad su izmjene još u tijeku, izmjene i dopune našeg UP-u, urbanistički plan, mi smo predložili, ako se može malo smanjiti, za uvalu Maratušu, su predviđeni previše vezova. E, to sam čuo, da, to je nešto, bilo je nešto kontroverzije oko toga, u čemu je problem s tim? Ja nemam ništa protiv, neki, na primjer, su totalno protiv da se uopće dira, ja ti nisam baš od takvih, ja mislim da je vrijeme da se uredi, pogotovo taj dio koji ne izgleda dobro, trebalo bi malo smanjiti, jer nemamo mi mjesta za parking, za te aute, jer oni su predvidjeli tu parkirna mjesta, i nama je strah koliko će tu biti, koliko će to biti gužva i s autima. Ali vašto ima veze parkirna mjesta, parkirna mjesta su zabranjena. Nemamo mjesta, ne, parkirna mjesta za aute su predviđena. Mislim, ako nema, onda se snaziš, mislim, kako je to išta drukčije nego Dolac ili bilo gdje drugdje gdje ima. Ali oni su planirali, mi ćemo, mi bi radije jednu širju trotoar, biciklistička

30:11⧉ staza, malo zelenila i sve to, nego da sad, jer imamo, znači, ta, kako zovu, lučki bazen, predviđen u Maratuši, to je najveći, bi bio u Brodarici, sljedeći je u Vali Gaj, znači, to ono malo dalje, onda ima ispod Zlatne Ribice, i Južna Vala, di postoje, ali to bi se ono malo povećalo, tako da, po nama bi trebalo bar malo smanjiti, u planu 350, 400, ne znam točno, ja mislim oko 350, i da se nekako napravi komunalna lučica, da izbjegavamo sad opet pre, nekako, ljudi se, ljudi su vidjeli da su predviđeni i za veće brodove, ja nemam ništa protiv, ali previše je vezova za tako mali prostor, tako da ti kad vidiš po planu te aute, te ovo, te, mislim, malo je to svima u strahu šta nas čeka, tako da, ali ja nisam protiv, ima ljudi koji su protiv, ali ja nisam protiv uređenja obale.

31:09⧉ I šta, kakve još ima Brodarica probleme? Šta je, da je hitno za. Imamo školu. U, škola je da uvijek. Znači, što je tamo za početak, kapacitet je nikakav, i nema sportsku dvoranu, ako se ne varam, ili je nešto. Ali učionica. Priručno. Nije nikad ni bila, dvorana, nikad se nije niti napravila. Šta to piše, to je bilo dizajnirano, ko zna, od kad je ta škola uopće, znaš? Ima 25 godina, koliko, ja mislim 20-ak, kad smo slavili, ne znam više točno, a ne znam je li uopće ikad bila planirana, uglavnom su je napravili bez dvorane, ima neki vanjski dio, ali taj vanjski dio se može urediti, nema veze da mi nemamo dvoranu, mislim, može se malo bolje, ono je teški, mislim, beton, ali oni grezi, nije to moglo se, neka podloga, nešto malo lipše, makar pokazati da vam je stalo do naše dice. Znaš, malo mi je to opasna magistrala, nemamo obalu srednju, za našu dico, ako gledaš, ajmo se samo koncentrirati na dico, nema svugdje nogostupa i sve to, pa još ta škola, pa još te javni prijevoz, ne dajte im dalmare,

32:26⧉ nekako, i srednjoškolski bus, bus za srednjoškolce, tako da mi je malo, meni je žao naše dice, jer imamo, stvarno nam je lipo tu, priroda nam je lipo dala, ali ništa se ne napravi za njih, nemamo sad neko, ja sam jedan put bila predložila, nema veze šta nemamo dvoranu, ajmo im omogućiti bar jedan put na godinu, da idu u neku dvoranu, bilo koju, kad već imamo prijevoz, kad već imamo bus koji je zaposlen cijelu godinu, mislim, ne cijelu godinu, nego cijelo vrijeme je naš, imamo prijevoznik koji je tu dežuran samo za, ajmo mu nekako neke termine dati, tu i tamo vozi naše buseve, ili sa bazenom neki dogovor, ili tenis, ili nema veze da nemamo dvoranu, ali mi možemo neku drugu priču, eto, škola bez dvorana se uspjela, spasila se sa dogovori sa takvi, takvi krug. A to je previše van, nekako, out of the box, nije to za ovaj rigidni sustav, nekako, ono, uf, sad bi ti. Vidi, oprostite, ispričavam se. A sad bi ti, ne znam šta. Ali nema tu, ne bi to bilo sad toliki trošak, jer ti plaćaš, znači, mi plaćamo prijevoznik da bude s nama, znači, cijeli dan, on mora, jer mi smo u dvije smjene, od

33:40⧉ 8 do, skoro, i prije, od 7 do 8, znači, on je nekako, znaš, on ne može drugi posao napraviti. Aha, aha, znači, baš škola ima prijevoznika. Ima baš, da, privatnika, da, koji ima, eto. Pa šta on po Brodarici onda skuplja? E, samo Brodaricu, od iza 4. razred, Žaborić, Grebaštica, i Donjih Ražina. Koliko uopće škola ima djece, otprilike? Ajme, ne znam, grozno, još sam u školskom odboru, 300 i nešto, ne znam, oprostite. U, tako puno? Ima nas puno, ajme, možda i više, ajme, ne znam, ne znam. Pa da, ali obično. Pa da, da. Nemam ti pamćenje u brojkama, ja sam ti grozna za brojevima, ne znam, još smo imali, kad smo imali prije dva mjeseca, smo imali vijeće, tako da, više negdje, ja ne znam točno.

34:33⧉ A kakve su, kakvo je stanje sa ovim pothodnicima ispod magistrale? Ima ih par, ja znam, prolazi se tu biciklom, nešto smo se ono bili, kad smo bili na kavi, spominjali se da su neki čak i uredili, znam da je to bilo onako, ogromne kamenčine, bez ikakve rasvjete, bez išta, jeste to probali? Je, ti si pratio to? Da. Jedan baš problematičan koji je bio, znači, blizu skretanje za turističku, za Zlatnu Ribicu, znači, taj, nekako je bio najproblematičniji, su bile i stine, rupe. E, baš je, baš je neko gadno izdo, mislim da je to taj koji sam vidio. I tu smo predložili, znači, kad je bilo, ove godine, znači, u drugom mjesecu, zatražila sam, eto, sastanak kod gospodin Jurića, znači, vidim da nema neke interakcije baš, ja ga, poštovanje, i onda mi je rekao stvarno, eto, da dođite sutra, ili preksutra, onda sam došla, i tu mi je rekao koje su sad stvarno hitne prioritete, sve je hitno, mislim, uređenje obale, sve to, ali ajmo neke male, on je rekao, mi možemo tu neke male stvari riješiti,

35:44⧉ pa eto, ajmo to, jer taj je dosta, dosta ljudi prolaze, tako da sam mu pokazala slike, pa smo to, pa je došla ostatak ekipa iz tog odjela, i oni su to stvarno brzo riješili, doveli bager i to nekako uredili, i to puno bolje izgleda, fali mi još malo, eto, možda rasvjete, malo, dobro, možda pretjerujem, ali, ali, ali ne, stvarno, to je, to je super, pa su još uredili jedno mjesto ispod barjaka, ispod zastave, u Južnoj Vali, koji, trava do tu nikad se baš nije nekako uredilo, i još su dvije klupe, pa lip je pogled, pa su to, eto, uredili, neki šaht koji 20 godina izviria, i samo čekaš kad će propasti, napokon su to uredili, tako da to su neke male stvari, koji nešti, danas mi neki kažu, nešti, šta ste radili, ali to su bitne stvari, jer to su stvari koje viđaš svaki dan, i, na primjer, od komunalni odjel, to je stvari koje oni mogu riješiti, to su, eto, manje, neke manje projekti, manje stvari koje se to može, tako da je bilo to,

36:58⧉ ok, to se radilo na proljeće, četvrti mjesec, to je bilo riješeno, pa da ti mi imamo isto uređenje plaže, pa to uz to bude svakakvih problema, pa dajte više škaljode, pa dajte tamo, pa to bude. Da, da, i problem je nekako što, toliko je tih, i kako kaže ovaj, mikrolokacija, na tisuće i tisuće tih nekih problema, i onda je stvarno stvar, onako, prioriteta, za neke stvari nisu i najbrži, uvijek fali novca, i tako dalje, i tako dalje, tako da je to baš. Ko je bio rekao da bi bilo najpametnije osigurati svakom mjesnom odboru neki godišnji budžet, i to mi je, to bi mi bilo skroz ok, i neka bude taj mjesni odbor kriv, neka on bude odgovoran za to, neka ga mještani napadaju ako, ako zaslužuje, di ste potrošili novce, i to, to bi mi bilo ok, da sad, ne znam koje bi ja spomenuo, neka, ne znam, se dodijeli neki budžet, možda 50.000 eura, i neka taj mjesni odbor radi šta god hoće, ako su ljudi glasali za njega, neka preuzme odgovornost, i neka odluči, valjda zna, taj mjesni odbor, šta god, bude li dobro radio, bravo oni, ne bude dobro, pa zna se koja je kazna, mještani ti neće ništa oprostiti, tako, neka

38:11⧉ budu krivi, neka budu odgovorni, a ovako, ti se tu trudiš, moliš, toliko se istrošiš, i vremenski, energija, i sve to, a u biti, eto, ni kriv ni dužan, ti, šta ti znaš šta će se odobriti, šta neće, tako da mi je to malo taj dio. Ja mislim da su ti mjesni odbori neka vrsta neželjenog djeteta, i to je, to nam je nagurano još kad smo u paketu, kad smo ušli u Evropsku uniju, prije su to bile kako ono, mjesne zajednice, koje ja mislim, sad, me niko ne uzima za riječ, ali ja mislim da je to gradsko vijeće je postavljalo, i sve to imalo neku drukčiju dinamiku, a sad ovo je skroz nešto drugo, kad na praktički punokrvnim izborima se izabira, onda ima i nekakav legitimitet, ali, znači, imate vrlo jak legitimitet, a sa 0 eura budžeta, i ne možete skupljati porez, ni ništa, tako da, u principu, ne znam za šta služite, ono, za. Ja ne znam, mi smo, ja nas. Kao za prijedloge i to, ali mislim, mogu se prijedlozi, može bilo ko dati, tako. Ja nas vidim, eto, sad, skoro 2 godine, kao nekakva vrsta, ne znam, sindikata, ili tako nešto,ćemo se boriti.

39:21⧉ Da, više za lobirati i takve stvari. Više za lobirati, i to je to, i neki ljudi to ne znaju, neki mještani to ne znaju, uvjereni da ti imaš nekakvu moć, nekakvu, koliko sam ja dobila pozive, da ljudi viču na tebe, urliću na tebe, me izvriđaju, vi iz mjesnih odbora, vi, Klara. Jesu tako i HDZ-ovce vrijeđali, ili to je. Ne znam. E, sumnjam, nekako sumnjam. E, na mene se baš, u zadnje vrijeme su se smirili, a doživjela sam, i onda od tad, od ovo lito, mi je baš bio jedan poziv, grozan, to sam dijelila svim članovima, još me žena izvriđala, ono, porukama, i svašta, i tu sam rekla, eto, od tog datuma, ja ću sad, ako treba, prijaviti policiji, nekakvo. Aha, naravno, hoće neko, aha, mislim. Hoćeš od dobru volju, probaš kreirati taj neki odnos, i ako si nezavisnik, probaš nekako predložiti neke pametne stvari, probaš ujediniti ljude, probaš, eto, nas ima šestero nezavisnih, pa plus tri, probaš cijelo to, taj svit, da se tu i slažemo, da komuniciramo, i sve to, i tako, mislim, tako ti neki vraćaju, tako da je to sve teško, i.

40:33⧉ Treba malo imati, ja mislim, tvrđu tu kožu, i. Ja je baš nemam, meni to sve, a dobro, to je tako. A naučit ćeš se, ajde. Tako, što ti kažeš na spalionicu, jesi li, jesi li sretna na taj prijedlog i to? Ah, ne znam, ne znam, ja sam htjela samo, moja namjera je bila, znači, kad je to sve pokrenilo, istina da, to je bilo na kraju lita, da ništa se tu nije baš dešavalo, nije oporba, nije baš bila, ja se nisam prije baš zainteresirala za tu našu lokalnu politiku, sjećam se da je gospodin Kovač to ove zime nešto bio spomenuo, i to nekako si čula. Tako, ja sam krenula u četvrtom mjesecu. A, u četvrtom, e. Ove godine. I nekako, ok, ko da je to sad nešto, i onda si vidio da to, to se i priča, da će naručiti, i kako se to zove, analizu, studija, ili kako to već, i onda mi je bilo, ako smo mi predstavnici nekog mjesta, mi smo, znači, jedan mjesni odbor, ili gradska četvrt, to su predstavnici u jednom mjestu, pa u redu, da, ti ljudi, predsjednici, se nađu, i

41:47⧉ malo pričaju o tome, čisto da imamo neku povratnu informaciju, šta se priča po tim mjestima, možda u nekim mjestima će reći, to je super ideja, pa eto, ti ćeš doći, pa ovo, ali, i onda sam mislila samo, nas koji graničimo s tom, sa Donjim Poljem, ajmo se naći, da vidimo malo, tri su mi se javili, od devet, ja mislim, znači, Donje Polje, Grebaštica i Žaborić, i to je premalo, jer trebali smo nas, eto, devet, čisto da, bez, nema stresa, nema nervoze. A šta, drugi se nisu, nisu, ignorirali šta? Niti, ignor, znači, niti da su vratili mail, eto, možda je prvi put neka inicijativa. Pa da, mogu reći, nama je to sve super, zašto ne, šta sam ja više. Točno to. E, a dok ovi, eto, koje sam spomenula, ipak su se javili, iako ima među njima i HDZ-ovci, pa ajmo se naći, ajmo pričati o tome, pa evo, za početak, samo sam to htjela, tako, i da vidimo, da malo razmijenimo, šta se priča po mjestima, koje su, mi na primjer, nama, bilo je komplicirano u početku, reciklažu, i te kante, pa jedan mjesec, pa nisu

43:02⧉ došli po to, pa ovo, pa. Ne znam, ali me ljudi shvati, baš iz Brodarice, u inbox, da ono, ne znam, već dva tjedna nisu, sve je pretrpano. To je bilo u početku. Je li se to sad malo smirilo? Sad malo bolje, ali premalo je jedan put mjesečno, izniti, kako se reče, za plastiku i papir. Znači, ja sam krenula, ja sam bila kupila, prije nego što su se dijelile, nekako sam počela, ja sam bila privatno kupila, one žute, ima se na internetu kupiti, i nakon dva mjeseca, vidiš da ćeš ih dobiti besplatno. Sad ih na parkingu imamo četiri, tako da nema veze, neka, ali ne želim skupiti iz ove kante koje nisu njihove, nema veze. I onda mi je to bilo, ja sam stvarno bila sretna, ja sam i na rezalište su se dijelile, ja sam išla i susjedima po to, i sve to, aj, dobra inicijativa, i treba to podržati, moramo se sad uhvatiti, i tome pogotovo, tu ima dosta kuća, znači, to se može lako, tu možda lakše organizirati, i onda je to, baš je bilo teško. Znači, izvadiš na cesti, pa taj dan nisu prošli, pa bura jugo, i šta god, to je sve palo po cesti, pa ti skupljaj po ulici, pa hoće sutra

44:15⧉ doći, a prošli su, ali ti nisi ih izvadio. Ajme, i to su toliko bili i nervoze, i svašta, tako da, sad mi se čini bolje, ali imam osjećaj da su ljudi, u početku su bili sretni, neka nova vijest, neki napredak, i počeli su stvarno, vidjela bi više te kante vanka, imam osjećaj da su puno njih odustali, i to, mislim, to nije dobro. Kako misliš odustali? Odustali jer samo jedan put mjesečno, i neki su odustali, premalo, da ti se previše skupi, i onda sad su neki. Pa da, onda to rješavaš. I onda, ajde, ti i to, znaš, mislim, znam, pričam s nekim ljudima, neki su stvarno odustali od to, i to je šteta, trebalo bi, ne znam, bar dva puta, ti brzo napuniš, to su male kante, ima tu papira i sve, i možda, koliko on ima, ode kuća, organizirati kompost, i malo ići na to, i ne bi rekla da te radionice će išta spasiti, treba to odrediti, to je tako, ako imate kuću, ako imate vrtal, to je obavezno, i tako dalje. Kako radionice? Pa, bilo se spomenulo da su bile neke radionice u gradskoj knjižnici, ili di već, da je Zeleni grad bio organizirao, pa da nije bio baš neki odaziv,

45:30⧉ i sve to, ali to ne znači, ako nema odaziv, da ljudi nisu zainteresirani, možda im je ta ura, možda im se ne da, možda te informacije mogu dobiti na papiru, pa ok, ali mislim, nekako, ne silom, ali eto, zakon, obaveza, eto, morate to, to, to, i nije se dobro spomenulo, nije se dobro nastavila ta priča reciklažom, dobro je bilo krenulo, mislim, dobro je bilo krenulo, krenulo s tim kantama, pa je prijevoz tu malo šteka, i sad imam osjećaj da. A, znaš šta, to je sve čudno, ako si kad vidjela te kamione tamo po gradu, šta ima one tri različite, staklo, plastika, karton, šta već, dođe lijepo jedan kamioncin, prvi, brum, drugi, truf, sve lijepo u isti, dobro se to izmiješa, istrcka, onda dođu kod drugih, i onda, mislim, malo mi to ide, ide mi malo tu na živce, što onako, od građana očekuju, morate ovo, morate ono, a neko kad dođe njihov dio, hej, ono, mislim, koga ti sad tu zafrkavaš, nekako. Da. Znaš, onako. Nama su isto iz kamiona, plastika, i sve ti je išlo u isti. To su ljudi vidjeli, to te obeshrabruje. Pa da, naravno, nekako, ono, prave te budalom, efektivno.

46:40⧉ Da, da, da, da. Znači, vi sami se toga, toga praktički ne držite. Da, i tako da šalješ, kakvu poruku šalješ, znači, i još sad to, spaljonica, meni dok nismo riješili tu skalu, dok nismo primjeri za reciklažu, ima tu i razni tekstil, i ovo, ono, ima tu, toliko, mi možemo još proraditi na to, pa onda ćemo poslije pričati o spaljonici, a dok, po meni, dok nismo odradili dobro taj dio, teško ti pričati o ostalom. A sve je to mutno oko te spaljonice, kao prvo, znači, prodaju priču kao, nema se gdje sa smećem, ovo, ono, ok, ali ne sviđa mi se to što, znači, je u planu, kao da iz cijele Dalmacije, tipično za neku ovu gradsku vlast, mora sve biti megalomanski, znači, ne može se napraviti nekakav, onako, skromno križanje, nešto, ne, mora sve biti, pola brda odvališ, tamo hrpu šuma, ok, dobro, ajde, infrastruktura, ovo, ono. Širimo se. Da, u redu, dobro, ali onda sad i ovo, naravno da mora biti, znači, niti mi ne prodaješ priču nekakve samodostatnosti, ok, sad će, znači, Šibenik proizvodi toliko i toliko tona smeća, spaljivat ćemo, pa ne znam,ćemo onda toplinsku energiju, struju, ovo, ono, nego je odmah, ajmo, iz cijele

47:54⧉ Dalmacije, tamo na, u Donje Polje, to jest Bikarac. A kad će trebati? Da, da. Oni ne mogu spaljonicu za 40-50 tisuća ljudi, treba to. Aha, valjda, da, da, ali, i ovaj, da, sad će to, sad je u podima, zapravo, to je krenulo je, cijela ta spaljonica je krenula kao da za ovaj Vali Solaris, kako se zove, od Fraunhofera, ove njemačke firme, htjeli su graditi tamo veliku, veliko postrojenje za solarnećelije, treba im hrpa CO2, treba im hrpa struje za elektrolizu, i ne znam ni ja šta, i to je sad sve skupa propalo. Znači, baš u subotu je odjeknula je vijest, kao, a, ne znam, odustaju u principu od toga, a što nije ni čudno, zato što se, dosta se tu sad neko, Njemačka je, ekonomija je nekako, ono. A općenito i za te panele u Europi. Da, da, da, u Europi je općenito, i kao sad odjedanput, a Kinezi rade dumping, trebali su neku EU uvesti neku carinu, mislim, sad se to prije nije znalo za sve to. A rade dumping jer im je zabranjen ulaz u USA, u Americi, Amerika je, USA, kako? Da, da. Su oni zaštitili svoje, svoje firme, znači, svoje proizvođače, ili kako se to

49:08⧉ reče, i naravno da su blokirali Kinezima, i sad Kinezi imaju, imaju zalihu. Tarife su nabili i ovaj, i onda se, znači, to je u subotu bilo, i to je bila ono velika vijest, i onda u ponedjeljak, evo, stiže Burić sad, a ne, ne, kao, nije se ništa, sad će se, projekt će se restrukturirati, kao će nekakvu, kako ono, Bojane, ne znam to ni ponoviti, nekakvo, ono, ko da je čitao sa papirića, ono, Bojane, nekakve panele, koje Kinezi kao nemaju. A neki su, i neka tehnika, ili nešto. Da, da, neku tehnologiju, ok, to sad, isto onako, me tražiš puno da. Ja se ne razumijem u to. Ni ja, naravno, ali ne znam, zvuči mi sumnjivo, nešto sad baš to Kinezi tek tako nemaju, i to, ali ono, bez ikakvih, bez ikakvih detalja, bez ičega, ono, znači, sad je po meni, samo je pitanje vremena kad će i tu spaljonicu malo, ovaj, skalati, zato što, onako, s kim god pričam, ha, velika većina ljudi, neko je zgrožen, ja sam im, molim, ovo, ono, neko, baš su tu, tu su udrili su u žicu, i sad su im izbori, brzo, i tako, ja očekujem da će oni u nekom trenutku, onako, malo tu

50:19⧉ skulirati, i vidim, nekako se ne hvale se s tim, neko, neće to spominjati sami od sebe, Mileta na svom Facebooku, ja onako, bacim tu i tamo pogled, nema nikad, e, spaljonice su super, sad će to, Donje Polje će procvati, nego onako, odgovaraju na pitanja kad moraju, ili ono, kad bi se prisilili, ali inače neko, jer inače se hvale sa svim živim, a ovo me neko šute, i sad kad krene predizborna kampanja, to ih treba stalno ispitivati o tome, ono. Da, zadnje vrijeme je bilo, ma to je samo projekt, studija, to je samo ćemo ispitati. Da, da, mi ništa ne gradimo, bez brige, haha, mislite graditi. I onako, mislim da su oni tu nekako, tu se puno love okreće, pazi, znači, samo ovo sad 3 milijuna eura se daje, samo za, kao, kako ono, ispitivanje učinka na okoliš, u tom stilu, znači, nije niti projektna dokumentacija za, za sam pogon, za neća, koliko će to onda koštati, ne znam, valjda 30 milijuna, a sama tvornica, to jest, ta elektrana, ne znam, milijardu. I to najbolja će biti neka najbolja na svijetu. A da, najbolja, bili su, bili su u Bolzanu, tamo su ih, ono, to mi je isto komedija, ono, svi su se sad naslikali, i sad ne znam, ovaj, direktor tamo, bla, sve je to najbolje, ne znam, procvalo je sve, a mislim, to mi je isto komično, šta će ti voditelj

51:32⧉ toga govoriti, nego hvalospjeve. Ja jednostavno ne vjerujem, ne mogu vjerovati da nema nikakvih negativnih strana, nekako, ne znam, ništa na ovom svijetu nije, nije 100% efikasno, niti. E, ja imam problem što se nije ispitivalo druge, druge solucije, i nekako se nije nikad baš niti otvoreno pričalo o odlaganju smeća, i šta, koji su načini, koje su solucije za rješavanje, zbrinjavanje smeća. Nego odmah, znači, kad smo mi ikad pričali o smeću? Da, da, to nije, da, da, sad je odjedanput. Odjedanput pričamo samo, znači, samo, jedina opcija je spaljonica. Ja ne kažem, ja se stvarno tu, pa ko se tu može tu razumjeti, niko tu nije stručnjak, ali meni fali šta je odjednom jedino rješenje, i da nije predloženo koje su druge alternative, i na koji način, i ono malo bolje, kao prvo, reciklirati oko nas, pa ćemo vidjeti, ma ne znam, malo mi je to sve. I onako, čini mi se, ono što sam malo istraživao, na zapadu se kao da se mičuo od tih spaljonica, nekako, imam dojam da je zato to i došlo u nas, zato što je tamo tome neko došao

52:46⧉ kraj, više ih nove ne grade, ove stare gledaju kako, kako maknuti ča, jer ne znam, ono, kao, neko argumentacija je da, da, onda se, kao, em ima, znači, ima problema s tim česticama, i taj nekakav otrovni pepeo, i šta ti ja znam šta, i nekako se manje se onda i reciklira, i to sve, i kao da je, kao da je ta era spaljonica završila, i onda su onako, onako su doslovno na karti gledali, aha, o, vidi, Hrvatistan, e, sad ćemo mi tu, tu su, bit će političari, lako se ih se korumpira, da daš im što god, i ono. Ma ne, nemoj mi to. Tako nekako, imam dojam da je, da je, da je u tome stvar, i mislim.

53:31⧉ Vidjet ćemo šta nas čeka, sad će biti zanimljivije ovih par mjeseci. Da, da. Šta predviđaš za izbore? A ne znam, nisam nikad baš ni pratila, iskreno, općenito, nije mi uopće bio cilj pratiti politiku, stvarno, mi smo tu. Nije ni meni dok nisam stranicu pokrenuo. Stvarno smo mi tu ekstra naivno išli računati, ideš se samo boriti za dobrobit brodarice, pa si brzo razumio da, da bi to napravio, moraš i razumjeti kako, kako to sve funkcionira, i tako da, da, da gubim dosta vremena probati pohvatati kako to sve ide, jer ja prije ulazaka u MUN nisam niti znala da postoji gradsko vijeće, stvarno nisam ništa to znala, nego mi je to sve, sad to gledam, vidim kako to ide. A sad se ne s tim ne baviš na nikakav način. Da. I meni je to sve bilo u magli, znao sam otprilike, ono, da, da ima neko vijeće, ali šta, ono, ali to je neko, ta podjela na izvršnu vlast i da ovi što zapravo. Da. Vijeće odobrava, i to neko, ništa to nisam znao, tako da to malo se, ono, nauči. I ne koristimo alate koje imamo, znači, imaš mjesni odbor,

54:42⧉ ti znaš da postoji tu vijećnici, da ti možeš uputiti nekome pismo, mi smo uvijek nekako dali prioritet kako imamo član u mjestnom odboru, koja je gradska vijećnica, uvijek smo nekako njoj, nekako mi je bilo fer, eto, iako je HDZ, nema veze, da ćemo, naravno da ćemo njoj dati nekakvu privilegiju, nije privilegija, ali samo da se priča, nama je to bilo, kad sam počela pratiti, vidim da se premalo priča o brodarici, i ljudi većinom ne znaju uopće za gradsko vijeće, ne znaju da vijećnici imaju pravo na dva pitanja, da je prilika tu malo, nema veze da ti s tim pitanjima nećeš možda ništa riješiti, ali će se pričati. Ha, da, da. Znači, otvorit ćeš neke teme. Otvorit ćeš teme, i. E, i to je bitno, i tako da smo tu, tu počeli s tim, i onda malo po malo otkrijem taj fantastički, fantastičan svijet lokalne politike, i tako da, ne znam, ne znam šta nas čeka, kako će biti koalicije, kako će se to sve orkestrirati, vidjet ćemo šta bude. A pratiš šta u nacionalnu politiku? Ja sam ti malo loša, u to više pratim francusko, nisam u redu, ali počela

55:55⧉ sam, imam tu dosta prijatelji, imam stvarno različiti prijatelji, kako se reći, iz razne. Aha, da, da. I, jer volim pričati općenito o svemu, nisam, kako se reći, ko konj, znaš, tako da me zanimaju razna mišljenja, znaš, i tako da, neko će mi pričati o mostu, neko će mi pričati o, ne znam, o možemo, neko će mi, tako da imam tu previše čak informacija, svašta mi pričaju, pa mi kažu, pa daj, zainteresiraj se malo više, pa tako da otkrijem malo taj svijet, nisam baš dobra, znam. A da, ja nacionalnu pratim onako, u nekim najširim crtama, i to, ovaj, sad, evo, sad je bilo, ovi parlamentarni su bili relativno nedavno, tu se, mnogi se nadali da će HDZ otići, ali to se nije dogodilo, i evo sad, sa Domovinskim pokretom, koji više neko o grobljima brine, to me onako, svaku toliko je onako, e sad, ne znam, hoće Čirdicu maknuti, onako, daj, čovječe, s čime se vi bavite, baš to je ono, da ti da se, da se zapitaš. Da.

57:06⧉ A za ove predsjedničke, jel imaš nekog favorita? Pa, znaš šta, mi smo, kad smo ušli u to, onda smo ti odlučili biti nezavisni, i biti, i uvijek sam inzistirala na to, biti pravi nezavisni, nezavisni, e se reći. I onda čak smo, bila sam napravila jedan papir, interni papir, znači, prije nego što smo uopće pobijedili izbore, znači, kad smo se kandidirali, i smo se angažirali, znaš, da nećemo te četiri godine, nigdje niti dati do znanja da ćemo za koga smo, jer bar ja, ne bi ti, ako si ti ušao u to, kao nezavisnik, nezavisnik, nezavisan, ti si dao ljudima do znanja da te, kao prvo, pogotovo kad se kandidiraš u, tako, u tu, za taj mjesni odbor, da si do znanja da, da nisi ničiji, i meni je bitno to ostati tako, tako da te četiri godine, bar sam ja bila rekla, nećemo dati do znanja, eto, za, kako dišeš, ni ništa, treba biti jak, i, i, i eto, da nekako

58:20⧉ da ne izbuniš, i da ne orijentiraš, i, i nije u redu da sam tila biti u nekoj, i nekako disati, tako onako, ja bi se išla preko stranke, ali nekako nisi, izašla si tako, tako da ja mislim da treba to, pa, za poštovanje ljudi koji su, eto, glasali, nema ih puno, ali to su ljudi, ti si se angažirao u to, kao, nezavisan. Da, pa treba se onda to. Pa onda se drži tomu, pa za dvije godine ćemo vidjeti, kad se budem dobro, dobro raspitivala. Hoćeš se opet kandidirati, šta misliš? Pa sad nije plan, jer, jer, eto, koliko god imaš dobrih, predragih ljudi sam upoznala, i mještani koji će ti, eto, tapšati, kako se reće, na rame, i samo ti ovako palac, pa čak i neki HDZ-ovciće ti reći ovako, pa neki, znaš, da u drugoj stranci, pa ovako, znači, uspio si tu nekako bez, bez obzira koja stranka, uspio si nekako dobiti, ali s druge strane, ima, stvarno sam doživjela loše neke, tu i vriđanje, i ovo, ko da si kriv, ne znam, za, za puno toga, i, i, eto, nisam. A možda ti to samo malo, ono, istresaju se na tebi, jer eto, ma, bezveze.

59:36⧉ Ima tu svakakvih, poslije si upoznao, si skužio ko su ti ljudi, i šta ti rade, i, ali, eto, naravno da te to malo, misli se čemu, volontiraš tu si za, za dobrobit, sve daješ, i vrijeme, i sve, i umjesto da trošiš energiju, biti takav, sidi s menom, i pomozi mi, imam papire, koliko god hoćeš, ajmo skupa pisati, pokaži, da ti je stalo do mjesta, a ne ovako, tu neku negativnu energiju, te samo, ono, znaju te zvati, izvriđati, šta, šta je to, nema ih, ima ih par, desetak, koji, koji, aj sad su se smirili u zadnje vrijeme, ali baš su imali faze, i ko da se dogovaraju, imaš faze, dva, tri dana te, te zovu, i svašta ti pričaju, ali srića, imaš i oni drugi dio, di si upoznao, ljudi te, žele te upoznati, pa pričaju, pa ovo, pa, i pitaju, sad su neki i znatiželjni, kako to funkcionira, znaš, da možda prije nekima nije bilo niti, niti bitno kako to ide. Pa to ili nekako onako, a sad nekakav HDZ, šta ću ja njih zvati uopće, ono se, niti, niti se ne da imat posla s njima, pretpostavljam da i to dio, ali ipak nekako sad, neko novo

1:00:47⧉ lice, nezavisni, onda se možda i ohrabre nazvati ljevice. Pa ohrabre su, i, i probaju razumjeti, šta do sad se nije probalo razumjeti, niko, malo ljudi znam šta je UPU, taj urbanistički plan, šta je plan uređenje, mi smo trenutno u izmjenama i dopunama, mi imamo naš plan, nema svako mjesto svoj plan, brodarica ima svoj plan, i on je tu bitan, jer on ima bitne informacije, tu, tu se i, i građevinske dozvole, one sve ovise o tom planu, koliko će biti predviđena parkirna mjesta, koliko broj katova, i sve to, to je itekako bitan, i on je sad trenutno u izmjenama, ne znam šta će ispasti od te, mi smo predložili dosta toga, puno toga, mi želimo i usporiti magistralu, zašto ne napraviti kružne tokove kod Zlatne Ribice, i na početku, mi ćemo imati sad, iza, kad bude čvor otvoren, čvor Mandalina, se tako zove, mi ćemo imati problema, bit će veći protok auta, mi ćemo. Zašto bi išta drukčije nego do sad? Ja mislim da ćemo mi imati, više će biti i prometa, i nekako će bolje to funkcionirati. Hoće li biti isto kao i do sad?

1:01:58⧉ Pa ne bi rekla, ljudi su sad, možda će, bit će ta bolja alternativa, prije si imao semafore, ti sam na Google si vidio da ode crveno, pa nećeš proći, nego ideš pipom. Pa dobro, nije da si imao neki izbor. Kako ćeš onda? Samo ugasi primo, pričam ti o turistima, i sve, liti, ne zimi, nego liti, sam, sam, dovoljno da uguglaš, hoćeš do Splita, kao, ovo, svijetli crveno, ajmo preko Gori, i tako dalje, ovo će sad bolje ići, i, i to sam baš pričala s jednim mještaninom, eto, koji sam upoznala sad u to, bio je našao moj broj, htio je pričati s menom, i baš smo tako pričali o tome, i tu se slažem, pogotovo tu naš bus, kako se uključi iz Ražine, mi predvidimo da će biti teže se uključivati, tako da, mi osobno iz mjesnog odbora navijamo za, za te kružne tokove, jer puno se čeka za uključivanje na cesti, pogotovo iz Ražinske, i kod turističke zajednice, ureda, tako da, to smo predložili, pa smo predložili i zaštita Morinje, i, i tako, i uređenje Maratuše, i rad na energetskoj mreži, i tako, ono,

1:03:09⧉ imaš tu dosta te neke stvari, a sad, hoće nas slušati? Vidjet ćemo. Ne znam. Reci mi, jesi pratila šta Sagu, Sitno Donje, i te njihove napore? Da, malo kasno, proban se upgrade, znaš. A kad si se uključila u temu? Pa općenito. E to sad već preko godinu dana traje. Bila sam to nekako sa strane, znaš, bila sam pratila to, ako sam dobro razumjela, da su mještani tili zbor. Da, prije godinu dana, i onda je to mjesni odbor odbio, jer bi ti odbila da te neko traži zbor. Ne, mi smo i organizirali prošle godine u desetom mjesecu, mi smo to bili stavili na našim letcima, znači 2023., to je bila jedna od točka, da će biti zbor mještana. Kao redovni, ili šta? E, a to ćemo jedan put godišnje, onda jedan mještanin mi je rekao, šta ne radite to svaki mjesec? Znači svaki mjesec zbor mještana, i jedan mi je na godinu, ima tu posla, znaš, da ti,

1:04:15⧉ ti, ti imaš bar po ure tu isprezentirati šta se radilo, šta se ovo, šta je u tijeku, šta se uspjelo, šta nije, tako da ima tu posla, i, ali dobro, mi smo veliki, znaš, ima tu puno i više problema, ali naravno da ne bi sutra da me pitaju, naravno da ne bi odbila, to mi bi čak bilo, i to mi je pozitivno, to mi je drago, znači da ljudima je, kako se reće, stalo do, do toga, i treba to iskoristiti, znači, jer su se oni, šta je bilo, oni su tražili nogostup i školu. Pa ne, znači to je, ukratko je priča da su, znači oni imaju tamo područnu školu, koja je pod osnovnom školom Vrpolje, i za Vrpolje se gradi neka velebna nova škola, koja će, ne znam, za 200 djece, i oni su se pobojali da će im se područna škola zatvoriti, što je katastrofa, mislim, nije to Vrpolje tako ni blizu, onda se gubi se puno na, na prijevoz i sve, a tu je ispred nosa, mislim, ja isto osobno, meni dijete ide na, u, na vidike u školu, i sad odjedanput mora, ne znam ni ja, u Vodice, nešto tamo, ali šta god, jel, i

1:05:25⧉ ovaj, i onda su nekako skupili su hrpu potpisa, nekako su to malo pokrenuli, poslali su upit gradonačelniku, htjeli su da se izjasni, kao, koji je točno plan s tom školom, nikad nisu dobili odgovor na to pitanje, onda su tražili zbor, i onda nekako se pokrenula se cijela ta priča, okej, i škola, ali i hrpu drugih nekih infrastrukturnih stvari fali, od nogostupa, pa nadalje, isto nema kanalizacije, nema ništa, mislim. Da. Ovaj. Ali pratila sam taj nogostup, znači. Da, nogostup je komedija, ovaj, da. Ali ne, ali ne znam, ja bih odmah, evo, makar to. E, ali to je sad, znači, i onda nisu htjeli, ovaj, zbor, to jest HDZ, ovaj. E, to sam pratila, da. Ne, ne, ne, i onda tu neko malo pritisak, pa malo preko stranica, pa tako, nekako su na kraju su održali taj zbor, i onda su, znači, bili su vijećnici, bilo je, ne znam, koliko, dosta ljudi, 60, 70, ovaj, bio sam tamo malo snimao, čisto da vidim na šta, na šta to liči, kad sam već pokrivao tako. Da. Jedini zapravo bi rekao, ono, to su, cijela ta zapravo je tema, ko

1:06:36⧉ da je neko medijski blokirana, onako, to je po meni, mislim, ja nisam nikakav novinar, ono, ta moja stranica je to je sve, ne znam, ja tu u svoje slobodno vrijeme, ne znam, pišem ono, komunalni problemi, kad mi se neko javi. To je itekako bitno. E, pa mislim, bitno je zato što pokrivam neku nišu, ajmo reći, gdje gradski mediji se ne žele s tim, i ovi, gradska vlast, ovi, ajde, glavni, nekako, kao da su to jako osobno sve shvatili, znači, ne znam, ovaj, Ivan Slavica, vijećnik, nešto pita u vezi Sitnog Donjeg, ima samo što para ne izlazi na uši, ja ne znam, ja ih pratim već dosta dugo, polude, na, na, ne znam što je to toliko ih, smeta ih. Točno to. Smeta ih što su, mislim da ih smeta što ovi su dosadni ljudi od tamo, i traže ih nešto, a njima se ne troši na neko Sitno Donje, kako sad Sitno Donje, gdje je to uopće, znaš, ono, uopće ih neko ni, ni briga, ono, ali šta, mislim, isto plaćaju sve svoje dadžbine, dio su, znaju kad treba. Koliko, di su brojke? E, da, da, da, kad treba poslati uplatnicu, onda neko zna gdje je Sitno Donje, a kad treba nešto napraviti, onda, ajoj, boli glava, i ovaj, e, znači na zboru, koji se održao početkom

1:07:50⧉ godine, znači, sve je bilo ono jednoglasno, ovaj, izglasano, znači, nema problema, a oni nešto, ajoj, a sad nogostup, ne može se nogostup, zato jer tamo ide uz kuće, ovo, a vi se niste napravili niti nekakvo preliminarni projekt, znači, gdje su geodeti, jer mislim, kako ko kaže da se ne može, ajde ono, odite tamo i vidite na šta to liči, i, i, predstavite ljudima što bi trebalo, okej, možda nekom treba malo uzeti od, od ne znam ni ja, vrtla, ili nešto, pa možda bi ljudi pristali, šta, mislim, isto tu ima hrpa djece, i nekako, ja sam tamo bio, stvarno onako cesturina, i mislim, nema nogostupa, ali još su oni drugih stvari tražili, i nekako ono, ni, ni, sve su im, sve su im izodbijali, a evo sad su, ajde, napravili su dječje igralište, vau, ajde, nekih stotinjak kvadrata, mislim. A ja sam probala razumjeti. Blizu škole. E, probala sam razumjeti čemu nervoza, baš se osjeti tako. Pa da, osjeti se, ne znam. Oko sitno, jer poslije sam gledala na papiru, ja kažem, šta, šta su uopće, znači, to je dobro, to je dobronamjerno, oni žele štititi svoju školu, oni žele nogostup,

1:09:02⧉ žele, ne znam još šta je, sam nekako zapamtila, taj nogostup i škola, znači, to je bravo ljudi, to je, to je nešto lipo, znači, ljudima je stalo do, ja, ja to ne razumijem, ko se ima tu uvrijediti, nego lipo sisti, bila sam pratila, sam vidjela da je bio, je bila taj gospodin Jurić, koji je još bio, e, i bit će zapisničarka, je li tako? A zapisničarka i ovi iz vijeća, predsjednik i. E, znači, jedva, e. Da, da, je, to je bila borba teška, i sad su, sad su tražili su i drugi zbor, kao nakon 5-6 mjeseci, da, da se kao vidi što se, što se napravilo, e, opet odbijanje, i sad ne znam, slali su dopise, ovo, ono, to je čak sad i na, na upravni sud su poslali tužbu, i tako da, vidjet ćemo sad što će ispasti od toga, ali ne znam, baš, baš zafrkavaju, što je toliko teško to održati, mislim, ne znam, ne znam, i još je, znači, još je smiješno, znači, 2023. u devetom mjesecu, to je ko iz nekog crtića, znači, Burić kaže, evo, neka dođu mještani, mjesni odbor, sve, nema problema, što, što je razumno, mi ćemo napraviti, i onda ovi to naprave, ne može ništa, ništa se ne može, ne pitajte, polude,

1:10:16⧉ ono, tako da, baš, baš je neka, čudna je situacija, ja pretpostavljam da se oni boje tu, ne žele sad popustiti odmah, zato jer i toliko ima tih mjesnih odbora, ako se sad, ovaj, da se ne osokole druge, i mi bi nogostup, ne daj Bože da se izgradi nogostup, ili ne znam ni ja, kanalizaciju, ili nešto sad, da, da, sada svuda mjesni odbori nešto zahtijevaju, a oni imaju svoje sjajne priče, imaju svoje, gdje, gdje troše ogromne novce, i nekako, ono, zapravo. Ima to, ja, ja mislim da tu ima, da, da, ko da žele tu obeshrabriti, kad se tu, mislim, to je, to je, nije da je normalno, ali vjerovana je to taktika, da malo stišaš ljude, ali ako se to dobro napravi, ako, ja nisam vidjela nekakvu sad pretjeranu nervozu na zbor građana, ljudi su, ljudi su došli i žele to, to, to, znači, ajmo malo popratiti njihove prioritete, njihove želje. Pa da, bilo je vrlo sve u. Oni najbolje, e, bilo mi je. Uljudno, obično oni misle tamo, brđani neki, ko to će sad ih pobiti, ne znam što misle, ono, a ne, pa to je sve jako kulturno bilo, znači, argumentiralo se, njih par je izlazilo, pa onda

1:11:26⧉ je ovaj nešto iz vijeća govorio. A ima, ne vole to, ja sam se isto susrela sa nekim takvim, neke, eto, nervoze, sva sreća nisu svi isti, nađe se tu po tim institucijama, super ljudi koji su i razumni, koji su isto, eto, su u stranci, i koji me ne smatraju sad nekom ludom ili zločestom, ili ne znam ni ja, nego lipo pričaju, gledaju šta se može i sve to, tako da, ja mislim da je to sve, kakvi smo ljudi, i kako ćemo mi tu, eto, komunicirati, i, ali oko prioritetama, valjda najbolje znaju mještani koji su im prioritetama u, po mistu, tako da. A da, da. Meni je žao šta se tu više ne poštuje, taj, na primjer, kod nas taj zahtjev prioriteta, pa poštuju, gledaj di su naše, a ne sad, preko aplikacije popravimo, jedan Šibenčanin predložio to i to, i onda se to završi u novine.

1:12:19⧉ Meni je to stvarno, stvarno smiješno, ti, ti se izmučiš napraviti, ove godine sam napravila katalog želja. E, znači kako to, da, da pojasnimo gledateljima, znači, pred kraj svake godine, svi mjesni odbori gradske četvrti, šta šalju kao nekakav svoju listu prioriteta, želja, kako to izgleda? Nije, e, prije je bila neka, neka tabla, prošle godine smo dobili neku tablu, po imenom, ne znam ni ja, Na, nešto tako, bilo neka čudna tabla, još je bila u punama. Kao tablica, e? E, znači, imovina, ovo, niko ništa tu, imala sam čak jedan predsjednik, me bio zvao, Klara, pošalji mi svoju tablu da vidim, ja kažem, pa dobro, ali nemojte isto napisati, jer nemamo iste probleme, ajde, ko zna šta je on napisao, bit će prepisao sve, znaš, neki mu je to predstavljaju stres, to sam rekla pročelniku, ako odustanite od te, stvarno, eto, možeš napisati najnormalniju. E, pokazala si mi ono, baš je, baš je nekako nemušto je, ono. E, prošle godine smo se koncentrirali. Birokratski je jako, a ne bi, ne bi trebalo tako biti, trebalo bi biti jednostavnije. Ali sad su to makli, napokon, to je super, i onda, prošle godine sam nekako sam se koncentrirala, ajmo, sa ekipom smo rekli, ajmo pet želja, eto, daj pet, idemo na pet, ajmo,

1:13:34⧉ ali neka se to napravi. I kakve su bile želje? Pa želja je bila vraćanje rute na našem putu. Ne može, ajmo dalje. Ne može, idemo dalje. Ajme, daj bus. Ti bi sad. Jesi pratio maškare kad smo ga napravili, kad smo busnuli? Jesam, jesam, vidio sam to, da. Eto, ipak nismo ga spalili, nego još stoji, pa ga idemo posjećivati tu i tamo, ajme meni. Znači to, hitna sanacija Maratuše, znači to je onaj dio koji baš ružno izgleda ispod dijela, najgori dio u Bradarici. Čak sam, smo, smo potrošili jedan, jedan, jednu stavku za bolju komunikaciju sa gradskom upravom. A to su već ono neke želje, malo. E, malo sam pretjerala, okej, ali, eto, neki su stvarno bili puno bolji, sad ne znam. A dobro, ali niste bili ograničeni brojem? Pa nismo, nekako smo htjeli baš se koncentrirati, se koncentrirati na to.

1:14:42⧉ Osvjetljenje pješačkih prijelaza, znači to, ali to je više išlo na, sa suradnjom sa Hrvatskim cestama, tako da se tu, ne, eto, komunikacija i osvjetljenje se to riješilo. Meni je to okej za, za, mislim, da neki kažu da se udovoljiš, znaš, kad si puno u to, kad, kad, kad se puno trudiš, naravno da, da kad ti se odobri nešto, ili, ili su saslušali naš prijedlog, naravno da ti je drago, to ljudi možda ne, ne prate sve, nešti stvar, nekima je to osvjetljenje nešti stvar. Ali mi smo pokrenuli peticiju, ti si posla, ti si bio dosadan, ti si pitao vijećnik da priča to gradskom vijeću i tako, znaš, bila je tu, nije to bilo tek tako, znaš. A ove godine, da im daješ više izbora, jer možda neki prijedlog im se nije svidio, napravili smo im katalog želja, i onda, ali za oni prošle godine, bio je gospodin Jurić, bio je napisao, molim vas da dostavite realan zahtjev želja, zahtjev prioriteta, i ja sam mu dostavila, stvarno piše gore, gore je realan zahtjev. Dobar, dobar. I nije se, eto, uvrijedio, ili neki, neki bi se.

1:15:53⧉ A bar da se nasmija malo kad je vidio. Pa okej, znaš, i tako da mi je s njim čak ono i simpatično razgovarati, i ove godine sam mu rekla, kažem, ove godine ćete dobiti katalog, pa da možete sa ekipom, ovo nećemo, aj, to može, to, tako da se nadamo, ima tu stvarno svega, ima, dosta nogostupa, šta fale, bolje osvjetljenje oko naše škole, ono je sve u mraku, nogostup od škole do vrtića, nema tu puno, ali dosta dica idu, aute se parkiraju svakako, tako da ti ne vidiš dičicu, tako da je tu dosta, dosta opasno, i naravno sve do Ražine, taj Ražinska isto je problem, a ima tu milion, stvarno smo puno toga stavili, neka, neka biraju, neka ima i većih projekata i manjih, pa prema. Misliš da će nešto uslišiti od tih želja? Pa ja, mislim, mislim, u interes je više njima, ja, ja mislim da je njima najviše u interesu to poštovati. Naravno, sad slažu proračun, pa može. Ja mislim da je njima u interesu da, i oni da mogu. A čekaj, jesi pogledala, možda čak se sad već i vidi, izašlo je na Šibeniku, a vidiš, Nissan,

1:17:03⧉ e. Prijedlog proračuna, pa baš pogledaj, je li, je li pod komunalnim, ne treba to priviriti. A vidjet ćemo, a to je njima, mislim, mislim, ja, ja mislim da je to u interesu, da, da bude, kad već imate jedan MOK koji se trudi, pa okej je s tim surađivati. A gledaj, oni svoj interes, nekako više. Ma znam, ali jedan dio, jedan dio bi mogli za toliko misto, pa reći, eto, ako im je stvarno stalo do jedno ogledalo, i mijenjate signalizaciju, i to, to, to, naravno, šta se tiče komunalne, a ostale stvari, veći projekta, to, to se zna, koji su naši projekti, tako da, to su veća ulaganja i sve to, to, već ulaziš u nešto, mi smo, mislim, mi smo to sve zatražili, a sad, šta će se, ne znam, nekako smo sa strane, ili, ili ko da se ne vidi kapacitet, sva ta mista, ne samo mi, imaš Žaborić, pa Radiće, to imamo cijeli, Grebaštica, cijeli taj dio, ne razumijem da se bar ono uz more tako, ne, se ne višeulaže. A vidjet ćemo šta će biti, treba pogledati baš proračun. Da, pratiti, ja. Ovaj, ti vodiš i ovu dječju igraonicu, kako je, kako je biti poduzetnik u Hrvatskoj,

1:18:18⧉ to znam da je, nisam nikad bio, ali onako, čuo sam priče, pa, kako se tebi čini? Pa nisam ti ja baš neka najuspješnija, trudim se, puno se trudim, a malo, eto, meda dajem. Pa nije lako, ja sam bila i prošla i tu koronu, pogotovo kad imaš neki obrt, di su tu društvene djelatnosti. E, da, to je, sve nastradalo dosta. Da, ja sam uvijek bila u najmu, znači, ja tu nemam prostora, nisam sad, da ti imaš od nekoga, ne znam, da si dobio neki prostor, pa da ga možeš iskoristiti, vjerujem da kad imaš nešto u startu, da je to druga priča, ti ne moraš platiti, eto, najamninu, meni je to najveći stres, to i doprinosi. I tako da, prije sam imala u Bradarici, sam imala, sam iznajmila tu u jednoj kući, prizemlje, pa smo tu dosta i radova, i otac mi je pomogao, pa smo tu baš lipo uredili, imali malu dvoranu, i svašta smo tu radili, radionice, i cijeli taj dio, eto, pogotovo Bradarica, Grebaštica, cijeli taj dio bi redovito došli, tako da je bilo dobro, i eto, sad sam u Mandalini, a imaš, to je sve, ups, to ti je sve na cik-cak, ono, znaš, to je,

1:19:33⧉ sad se otvorilo u Dalmari, pa si to, eto, osjetio, sad se malo vraća kroz 12, to je sve up and down. Up and down, da. Kako je, ne znam, sa papirologijom, jel tu puno gubiš vremena, ili je dovoljno jednostavan biznis, da, da, u principu nemaš tu šta. Pa to je okej, ako ćeš ti to dobro napraviti, ja nemam. Imaš obrt ili JDO? Obrt. Aha, obrt, okej. I tako da ti imaš, ja imam, imam fiskalnu, fiskalnu, pa nemam, ja imam, ove godine sam bila rekla, ma uzet ću, jer tu ti ja znam malo, ja to, to amaterski, to ponekad, ne radim to dobro, i onda sam bila, pa onda me malo ono uredila oko papire, ali nisam redovita, ja to znam to sama, to nekako napravi, nekako mi uvijek lakše, nekako sam se navikla uvijek to sama napraviti, imaš fiskalnu za gotovinu, ostalo preko računa, i tako vodiš to, malo kasniš uvijek kad treba poslati jedan put godišnje, pa me znaju iz porezne zvati, jer to je dosta, evo, stiže, stiže, tako da ponekad imaju razumijevanje kad vidi da to, to nekako to radiš, tako da sam više-manje imala uvijek dobre, kako se reče, odnose,

1:20:47⧉ a neki ti znaju, znaju razumjeti te neke, neke stvari, ali ti si sve u to, ti moraš sebe promovirati, ti moraš papire, ti moraš, kad dođu dica, sve brige moraš staviti sa strane, ko da, ko da si, eto, ko da ne radiš i taj ozbiljni dio, pa moraš tu tako vesel, tako da, to je sve. A dobro, ajde, glavno da ide nekako, pa. Pa ide. Da, a gdje si, kako se ono zove, Maternel, je li? La Maternel. La Maternel, što znači Maternel? A Maternel ti je pridjev, se reče, koji znači majčino, na primjer, imaš, reče se. Kako to da onda član uz pridjev, jel to? Jer, to ti je skraćenica, znači, imaš, u Francuskoj ti postoji škola od 3 do 6 godina, to ti nije vrtić, nego baš. Predškolski kao. E, i to se. Pa ima to i ovdje, samo, ja mislim, godinu dana. Samo godinu dana prije, i to se zove école, je škola, école maternel, znači majčinska škola. Aha, okej, okej, kužim. I rečemo skraćeno, la maternel, ka skraćeno, znaš, i to ti je kao škola di radiš svakakve aktivnosti, kreativne, i to su, ne znam, meni su

1:22:00⧉ baš ostala lipa, ono, uspomena, svašta tu radiš, i ima riječ mater, nekako sam povezana, ono, s mamon, i tako, ono, pa onda ponekad, la, ti kažeš, jesam dobila igranicu, la. Jeste, jeste. Jeste, to sam ja, tako sam i malo dosta na nekima, s tim, la, mater, ono vaše, tako da, ali dobro. To da ne kažu pas mater. Šta ima, ja ću, a neki, znaš, la, mater vaša, ja kao, okej, dobro. La mater. Dobro došli.

1:22:35⧉ Tako da je to. A kako uopće, ti si iz Francuske došla, nisi ti ovdje odrasla, ili? Ne. Ne? Kako te nije sram? Kako nije, kako sam to Hrvatica, ajme meni. Moraš biti Hrvatica, katolkinja, nemoj mi tu neka francuska, ne šalim se, a što, ovaj, su tvoji odavle, ili? Je, mama iz Ićeva, Duićka. A, iz Ićeva, vidiš, vidiš. Da je ona, znaš šta, toliko mi je, mislim, mislim, nije više, eto, nije, nije, umrla je prije 20, 20 godina, i da, da je ona bar znala da će ikad njeno selo postati, mislim. Ja isto ne bih znao za to selo, da, da nije umrla. Znaš šta, uvijek kad bi Francuzima tamo rekli, onda kako je moj tata iz Prvić Luke, onda tata bi rekao, puno smo se družili s Francuzima, mi smo u kući, nismo se toliko družili priviše, ono, non-stop se s Hrvatima našima, ja imam prijateljicu u Njemačkoj, ona kaže, mi smo se non-stop među Hrvatima družili, pa imaju i folklor i sve to, mi smo manja zajednica u Nici, imamo misu, tad je bila u nedjelju. Dobro, Nica nije baš mali grad, jel? Pa nije mali grad, ali nije bilo, mislim, manje Hrvata u nekim gradovima, na primjer, u Njemačkoj i

1:23:49⧉ sve, i onda, trudili su se, pogotovo moji roditelji i ostali prijatelji, Hrvati koji su se angažirali za tu zajednicu, pa Sveti Nikola, pa maškare, i tako se uvijek nešto organiziralo, i otac, ali onda kad bi došli kući Francuzi, naši prijatelji, onda otac bi objasnio odakle je mama, a moj otac kaže, a Prvić Luka, otok, a moja žena, a moja žena, pa bi izvadio kartu. Usred ničeg negdje. Ajme, a mama bi uvijek poludila, i uvijek bi se, kao, zašalila, vidjet ćeš, jedan put i ćemo. Da, da, da, eto, vidiš, na kraju je to. Tako da, eto, i tako, i oni su. A šta su oni, bit će tamo, jesu se tamo upoznali, ili? Je, mama je išla sa 15 godina, dosta rano je išla, ča, jer je njen tata radio u Nici, na, kao, na baušteli, i to sve, i ona je skoro utekla, ona nije htjela ostati u Ićevo, pa dida nije htio doći po nju, da nije Francuska za nju, i tako dalje, pa ti je ona jedan put njemu napisala pismo, ako ne dođeš po mene, ići ću ja sama, i onda nekako su njoj bili i zacrtali, eto, čuvat ćeš ovce i sve taj cijeli, ono, život i sve, ona to nekako, eto, htjela je vidjeti šta se dešava u Francuskoj, i dida je sve napravio

1:25:03⧉ da joj se zgadi da se vrati kući, ali ona se snašla, bila je dosta tu, zavoljela odmah Nicu, a tata je bio na brodu, i onda tako, jedan dan, bio je neko vrijeme u Portu, pa je tako upoznao mamu, na Ponoćku, kako je bila hrvatska misa, i tako su ostali, a otac cijeli život patio za vratiti se tu, a mama tu nekako, lipo nam je bilo. Znači, odrasla si u Nici. E, rođena i do 20. godine. A šta si onda, jesi dolazila, bit će u Hrvatsku preko ljeta? Tako neke šeme, aha. Skoro, skoro svako, svako lito, i tako, najviše u Prvi ću, dolje nam je nekako. E, a Prvić je bio. Naše, onda bi tako u Ićevo, da je bilo, znaš, nas je bilo četvero, koće ići u Ićevo.

1:25:56⧉ Ajme, jer nama je bilo more i sve to, znaš, i onda, ajme, dobro, poslije je bilo rat, onda su baba i dida bili izbjeglice, onda su bili u hotelu, znaš, u Solaris, i to nam je bilo, nekako bi u Prvi ću, i onda, ajmo u posjet, onda bi se zamijenili, jedan tjedan bi išli baš, ono, da budemo s babom i didom, bilo nam je lipše van sezone, znaš, ići nekako u Ićevo, ti je vruće, ono, liti, a liti nam je bilo, znaš, otok, i sve to, e, tako da je bilo to drukčije, pa smo, eto, više u Prvi ću bili. I, ovaj, a kako si, hrvatski ste kući govorili, ili kako si naučila, jer nije ti materinji jezik, jel tako? Nije. Mislim, ono, prvi, kako bi rekao, primarni. E, nismo kući baš pričali, teško je to za, mi među sobom ti svi pričamo francuski, što je čudno. Kako su tvoji bili odavle, i, ali su došli relativno kasno u Francusku, to mi je neobično, mislim, nije da. Kako su bili? Pa, nisu i oni odrasli tamo, nisu, kako bi rekao, nisu druga generacija. Moji roditelji, ali oni su među sobom pričali hrvatski. Hrvatski, aha. Da, da, da. Ali s tobom su pričali francuski.

1:27:07⧉ Ali, a otac se uvijek borio, uvijek se trudio pričati hrvatski, znaš, a mi bi uvijek odgovorili na francuski, nekako se družiš u školi. Pa je, ma koće to, mislim. Znaš, tamo si od 8 sati ujutro do 4 i pol, do 5. razred, a poslije si čak i do 6, a još izlasci, sve to, tako da. Da, da, okružena si, jednostavno. Znaš, a mama je super pričala francuski, bez čak i naglasak, otac ima malo, ima taj teži, teški naglasak, a mama ga je baš, ona ti je puno čitala i francuske knjige, baš je to volila, tako da ona dobro. A je li znala francuski kad je došla u Francusku? A? Je li znala francuski kad je došla u Francusku? Pa ne, tad se malo učilo po školama. E, znam, meni je mama bila profesorica francuskog, je li? Da, e, eto. Da, da, to je. To je. Ko zna, možda je i predavala. Pa kako to ne znaš ništa, e, ko zna. Pa koja generacija? A ona je do, ha, 60. se zaposlila, do 80. i neke je predavala, onda se, onda se to izbacilo, sad ne znam u koju, jel znaš u koju je školu išla mama? E, pa oni su gori, sad ne znam, gdje je bila. E, dobro, ali u Ićevu škola, valjda sad. A Rupe, ne znam, više Skradin su gravitirali, ne, ne znam, ne znam, stvarno ne znam, znam

1:28:19⧉ da je otac tu, aktivno bi, uvijek spominju te neke likove iz neke knjige, moram naći te knjige, koje su se prije, puno ljudi me pitaju, znaš, ta generacija, baš su nostalgični, francuskog jezika, i uvijek me pitaju, uvijek, ostale su im neke rečenice, neka, ne znam kako se više zove, lik je u kužini i sve to, pa oni mi to ponavljaju, i baš bi voljela naći te stare knjige i malo proći s njima. I kako to da si došla u Hrvatsku živjeti? Pa, došla sam liti sa prijateljicom, imali smo izbor, taman smo gotovo, ono, sa školom smo bile, di ćemo, hoćemo, koja država, pa ona je htjela neku u Aziju, ovo, a ja kažem, pa di ćemo pored Hrvatske, promoviraš svoje, idemo, i tako smo ti mi došli, ali, eto, sama se vratila, ali sam s tobom lito upoznala muža. Znači, ljubav te zadržala. Da, i nisam se više vratila, i tako. A dobro, ideš valjda, ili imaš negdje tamo, imaš li rodbine? Moram svako malo ići, to mi baš treba, i otac mi je tamo, i.

1:29:29⧉ Aha, i otac je tamo, da. Je, imam, i tu svoju staru susjedu koja me zna od malena, ona mi je uvijek bila ko baba, tako da imaš i svoje prijatelje, i nekako treba ti, znaš, ponekad, nekako je. A ti se čini da se Francuska promijenila, jedan rođak mi živi tamo, on je iz Hrvatske, ali u Marseju, kaže da je to dosta, ono, on je onako, dosta je on bio po Parizu, Marseju, i tako, po Francuskoj, i naučio je francuski u međuvremenu i sve, kaže da ima dosta te arapske populacije, da je dosta, nije ni on sad nešto ksenofoban, naprotiv, ali onako, da je dosta nekako kvartova u lošem stanju, da su, ono, da se, ja ne znam, ne usudi se baš ni, mislim, dobro, on je onako, neobičan lik, izlazi on. Dobro, Marsej je poseban, ne? E, znači, je li to, je li u Nici isto tako, ili je to onako baš specifično za Marsej, ili. Marsej, ja, mislim, ne znam, tako su ti mi bile moje rodice, su htjele ići, znači su išle u Nici, i kaže, a pa imamo taj let do Marseja, imaš Ryanair Zadar-Marsej, kaže, ja kažem, ma iza aerodroma, odmah vlak

1:30:40⧉ za Nicu, nemate više, mislim, grozno, ali naravno ću navijati za svoju Nicu, jer prelijepa, i ona kaže, ma ajde ti, te tvoje priče, idemo mi, probati, e, pa, poseban je Marsej, imaš tu stvarno kvartove koji su. Da, nisu valjda svi, istina, ali da. Ajme, znaš, nisu svi, imaš tu posebna mjesta, moraš ciljano, moraš se dobro raspitati u kojem kvartu ideš, ako to dobro odradiš, ok, bit će ti ok, ali sad ako ideš nasumično, eto, ovako idem, ne. Jer on onako na Facebook je dosta stavljao i videa i to onako, vidi se da to neka je druga kultura skroz, onako, dosta su po ulici, onako, ono, uf, ne znam, onako. A ima svega, ima tu i dosta i mafije i pucanje, kako se reće, ima svakakve afere, mislim, često, masa ima svako, neki iz Marseja, čeme, ali ne, nisu svi, naravno, ali opasniji, naravno, i veći je grad od Nice, i dosta opasniji, Nica je pitomija, kako se reće, nekako nema toliko problema, i u Nici imaš tu, ajmo reći, dva kvartova, nekako na ekstreme, na druga,

1:31:51⧉ na dva dijela Nice, a ostalo je, eto, ok, a imaš, mislim, mi znamo, tamo si rođen, pa znaš, na primjer, u koju ulicu nećeš ići, na primjer, razumiš, ti znaš, i to mi je bilo lipo ovdje, ta sloboda, da toga. Je, Hrvatska je sigurna zemlja, to je ono, nemaš toliko te razlike, ono. Ti ne moraš tu. I neki najgori kao kvartovi, opet nema tu, mislim, nema praktički razlike, gdje je u Šibeniku kao opasno, ne postoji. E, ne moraš ti grčovito se tu držati, ili ne znam, ili zvati nekoga, čisto, mi smo tako nekako, ponekad si prošao neka djela, nekim uopće niti ne padati na pamet, a navečer se vratiti sama, ono, i žensko i sve to, to ne radiš, a ovdje je druga priča, i meni je drago, eto, da u tom, da su mi djeca odrasla u tako sigurnom okruženju, biti vanka na ulici, ja to nisam imala, ta sloboda, da ih nema, mislim, po cijele dane, sad ću ispasti mater, ali imamo šume, stvarno, eto, imamo, eto, u Brodarici, ovisi kojem kvartu, imaš tu dosta i prirode i sve to, idu tu su s prijateljima,

1:33:04⧉ rade u logore u šumi, ja to nisam imala, znaš, i opet si tu blizu grada, znaš, drukčije, tako da je to, i za izlasci, nekako si. Je li ti ikad hvata želja da se vratiš, ili ne bi? Pa imaš, imam krize, sad mi je lakše kad mi je sestra tu došla, je, ona je udana za Francuza, i on bi tu došao liti, pa bi on vidio kako mi živimo, znači, dođe liti, naravno da svaki drugi dan ti je roštilj. Ali Nica je mediteranski isto, je li tako, grad, tako da to može i kultura isto, donekle slična. Slična, e, a on bi došao ovdje, znači, ima mu otprilike, pa ne isto, nema tu infrastrukturu, fali asfalt, fali svega, ali bi on vidio more, sunce, ok, tu smo, i još se peče svaki dan, pa nekako, družite se, fešta, ja kažem, dobro, ok, pa nije tako baš cijelu godinu, tako, ono, kad dođeš, i on je baš se zaljubio, kaže, ma ja ću tu doći živjeti, i nekako, aj, sestra radi online, pa se mogla prilagoditi, njoj je čak bilo malo teže se odlučiti, on je nekako lakše, a s tim da ona, eto, ima korijene. A kad je došlo to nešto, relativno nedavno? Prije korone. Aha, aha. Pa mi je automatski bilo lakše, jer, eto, imaš, sestra

1:34:19⧉ ti je, i francuski, ta povezanost, iako ja pričam sa svom dicom na francuski, ali ne možeš o svim temama, i sve nekako, sestra je sestra, znaš, tako da je, tako da je. Kako ti je uopće bilo za, kakav ti je ono bio hrvatski kad si, kad si došla zapravo, onako, relativno loše ili? Puno lošije nego ovaj, ne, nisam nikad. Znači, možeš taj naglasak, ono. Ma nije problem, ako hoćeš, Vladimir, ako hoćeš, Vladimir, hoćeš malo, još malo čaja, ili. Aha, tako je bilo, da. Evo, kad smo bili na kavi, kad si nešto, ja si rekla, pardon, pa se ona tako nasmijala. Ne, nisam nikad baš toliko, ali sad mi je. Ne, fora je u tome što ja nisam to ni znao, mislim, tako. A ne čuješ? Pa mislim, vidio sam da je, nešto se događa, da nisi. Neki misle da sam iz brača ili nešto. Da, da, da, nešto, ali to, taj, zapravo, znao sam da nisi baš udala, ali taj, ono, kad si taj pardon, ok, znači, francuska, to mora biti, onda smo pričali o tome. Neki se muče, znaš, onda im je možda glupo mi reći, bit će, računaju, a mislim, bit će cura malo lošije, bit će inače. Da, da, da, ko zna što je, možda malo.

1:35:30⧉ Nije se školovala, ili ko zna, jadna, pa nećemo joj zamjeriti. Pa dobro, sad je hrvatski, nema tu šta, malo ponekad fališ nešto, naglasak, ne naglasak, nego nastavak, ali ono, nekako vidim. Meni je frustracija velika. I vokabular ti je dobar, i što misliš. A je, nije, meni je velika frustracija kad se ti navika, znaš, lipo pisati u jednom jeziku, kao u svom jeziku, bez greške, bez, ja na francuski mogu pisati ovisno o kome, možeš odvjetniku, znaš, neke, kako se piše, možeš predsjedniku, možeš prijatelju, imaš sve te neke finese, koje možda i nemam na hrvatski, možda zato ponekad ispadnem nelagodna u nekim mailovima, nekako ponekad ne, možda ne prilagodiš dobro, fali ti rječnik, fali ti taj padež, ja to neću, ja mislim, nikad savladati, to mi je, ajme meni. Pa dobro, pa ne fali baš toliko, šta, relativno je rijetko. Pa ti to možda, imam taktike, ja to ponekad znam ubrzati, ja sam sad naučila to prikriti. Aha, malo maskirati. Da, i tako da, ljudi, to, a jedan put sam išla kod logopedica, trebalo mi je za dijete nešto, i

1:36:40⧉ onda, ja malo pričam, i ona je odmah skužila, kaže, je, da ona, znaš, oni znaju, e, tako da, lip falin, ja osjetim, pogotovo u pisanju, ono, zapneš, i uvijek pitaš nekome, sam to dobro, tako da, malo mi je tu frustracija, ono. Pa dobro, da, ha, valjda će nadoći, šta sad. Ja mislim, ne, već sam 17 godina. To je to, mislim, ha. Znaš, ja trudim se, čitam i sve to, ali, ono, ok, obogatim rječnik, svako malo, znaš, a taj mjesni odbor me toliko naučio.

1:37:16⧉ sad neke birokratske, onako, lijepe, ono. Ajme, to je. Ima tako lijepih riječi, birokratske. To je, wow. I native speakeri ne znaju, ono, nikad čuli. To je, a malo po malo, šta ja znam. Ali znaš još kako je strani jezik, kakva si sa engleskim? No, no, no. No, no, no. A little bit, but. Little bit. It's not, it's not very good. Ma possiamo parlare in italiano, non è problema. A, talijano, da, da, da. Un po'. Uf, ja sam učio, ali ne znam ništa. A meni je on baš bio, dobro, ja volim te neke talijanske pisme, imam prijateljicu, često pjevamo, tako da, volim talijanske pisme.

1:37:56⧉ Ali imaš neki plan, mislim, kako sad uopće naučiti jezik, ili ćeš tako, kako ide, pa. Sebi. E, pa ja mislim da terenska nastava je najbolja, ja mislim, tako upoznavanje i. Je li ti ok da te ljudi isprave, ili, ili. Ne, znači, tu mi je i to, svaki put pričam, znači, to reče, moj svjedočanstvo, jel se to reče, vidiš.

1:38:28⧉ Mislim, a ne, misliš iskustvo. Iskustvo, e, pardon. Roditeljima koji idu ispraviti, znači, ja imam tu traumu iz djetinjstva, znači, dođeš u Prvić, znači, ne znaš sad, ne živiš tu, ne znaš, ili u Ićevo, nije bitno, ne znaš sve ljude, trudiš se ispričati svoju priču, znači, treba ti itekako hrabrost, a nije tvoj prvi jezik, znači, treba ti tu hrabrost, prvo kao uopće pričati nešto nekome, i ta osoba uopće ne sluša tvoju priču, nego se koncentrira na tvoju greške. A, da, da, da. Ili želi biti možda, ono, pomoći. Hoće pomoći, naravno, ali ti kad ideš, znači, imaš 5-6 godina, ja sam to doživjela cijelu svoju djetinjstvo, i ti si blokadu s nekim ljudima napravio, i vjerovatno s ocem, možda je tu biti, to smo već bili pričali, ajme, sad će reći da pričam protiv njega. Ma neće, ajde. Ne, ali, ili neki ljudi, ili teta, ili, znaš, ovisi, oni hoće tvoje dobro, naravno da hoće, ali onda uopće nisu slušali tvoju priču, i oni

1:39:39⧉ ti uopće neće, neće biti interakcija, oni su se koncentrirali na tvoje padeže, na ovo, pa su te ispravili, sve to, i ti više nećeš drugi put ispričati priču, jer vidiš da ćeš faliti, onda će ti neki reći, ajme, pa kako to tako, neki su ti znali, znaš, dati, pa mama i tata su ti Hrvati, pa kako možeš tako, pa nisi naučila, još ne znam, e, i onda to. A da, kako da je to samo tako. E, i po meni to nije dobro, i tu grešku nisam napravila sa svojom dicom, mi smo, nosob sam, mislim, ja sam im pričala francuski, jer nisam im htjela da loše. Kako je to, oni su francuski? Super, jel? Nisam to očekivala, ja sam, meni je cilj bio da oni razume ga kad idemo tamo, čisto da se mogu snalaziti, jer Francuzi s engleski, to je druga priča, to ćemo cijelu podcast o tome, katastrofa, i onda, i onda su ga pregovorili, a ja nisam ih nikad ispravila, nisam htjela istu grešku, pustila sam ih da pričaju, znači, meni je bilo bitno da oni ga pričaju, jer ja sam izbjegavala pričati hrvatski, nisam htjela da skupljaju moje greške na hrvatski, makar je to francuski, nema tu greške, pa, i oni ga super, oni među sobom pričaju, s menom, više

1:40:53⧉ manje uvijek na francuski, čak i nemaju naglasak. A ja ih učim, ono. Da, da, da, kad nema tata, čak kad je tata, tata ga je počeo razumjeti, pa smo u problemima. Nema više. E, ponekad radim, ma šta ste to rekli, a mi ono u šoku, wow, ono, razumija, tako da je to, muž isto dosta razumije, čak zna ponekad odgovoriti, i dica, to mi je isto iznenađenje, oni ga, baš ga lipo, imaju dobar i vokabular, i skoro pa nema naglasak, baš sam nedavno bila pitala muža od sestre, i sestre, jel čujete, kaže, skoro ne, i nema greške, i kad su bili mali, moja taktika ti je bila, rekli su krivo, konstrukcija rečenica, na primjer, oni su možda kopirali od hrvatskog, pa malo naopako su složeni riječi, i ne bi ih ispravila, ja kažem, aaa, to si, bla, bla, bla, i ja ponovim tu rečenicu, ali ću je bolje posložiti, znaš, ali ne, ono, ne tako, ajme, meni je to, eto, ko mala, mi je baš bilo teško, znaš, tako da. Da, bez takta, nekako, ono, praktički, Džonom te. Ali pusti ga, neka priča, to ti je kao kod tinejdžera, bitno da ti priča, ponekad su njihove priče možda,

1:42:05⧉ mislim, nezanimljive, ili i ovako, bitno ako ti te priče. Dapače, trebalo bi biti čovjeku drago da se neko trudi, bez sad, ono. Da. Ili posebno ako traži pomoć, onda pomozi, a neko, nek faljiva, šta ima veze. Ali ti nećeš naučiti, ti meni sad ćeš reći padež, bili smo u kući ili u kuću, ok, ok, super, hvala, ali to ne znači da ću ja to zapamtiti. Da, da, koće to. Ti možeš mi sto puta reći, ja ti padeži sam ih naučila, i tablu, nominativ, i sve to, mi smo to non-stop učili kući, aj, kako, pa, konstrukcija, pa ovo, ali to je, koliko meni i prijateljice i Hrvati, i muž i sve, oni ne znaju objasniti, to je tako, jer to je uho. Je, da, da, da. Vi ne razmišljate o tome, a meni je unutra tortura, tabla, ova, ona, koji padež, tako da. Da, da. Znači, nemaš planove u Francusku za sad? Pa vidjet ćemo, da, dica idu sve veća i veća, želja se. E, onda ćeš. Pa to, da, voljela bih, znaš, godinu, dvije, rano sam, znaš, išla, meni mama umrla sa 20, pa onda sam tu, sa 21, znaš, brzo

1:43:16⧉ je to sve išlo, dobro da sam uspjela, znaš, izaći, ono, te godine 17 do 20 i sve to, ali isto mi fali svako malo, tako da, vidjet ćemo, sve su opcije otvorene. Dobro, Klara, hvala ti puno na gostovanju, bilo mi je baš zadovoljstvo pričati s tobom, nadam se da će ove oko Brodarice stvari ići na bolje, stiši ih dalje, piši po Facebooku, piši meni, nekako ćemo to, ovaj, ne znam, to je jedino što možemo u principu, tako nekako medijski. I to što radiš, i eto, i ideje, i meni je žao što se neki, eto, uvride. A uvijek će se neko uvrediti, a dobro, to, ne možeš to se puno obazirati. Ali to je to. Dok god nekako imaš svoj integritet, znaš što hoćeš, i mislim da. Točno to. Imat svoje neko, ono, ja, to je onda sve ok. Imam još nešto za tebe. Reci, o. Znači.

1:44:16⧉ Što? Sjetim što sam htjela reći, čekaj. Ako je dobivaju dica, ni kriva ni dužna, zaslužuješ je i ti. A šta je ovo, za gradsku upravu ili šta? Ne, pusti gradsku upravu. Pa hvala ti. Eto, ako se dili dici, a dica dobra, pa eto, pa i ti ćeš sve dobiti, eto. Eto, hvala puno. Eto, ništa, ništa krivo nisi radio, sve ok. Sve ok. A ok, ovo je, znači, za dobro ponašanje. Pa to je za, ajmo reći, ajmo reći da nećemo ti ništa zamjeriti, to je to, i sve ok. Eto, mir, mir, i dobro, niko nije kriv. Punjač ovo, punjač ovo, s ovima kući, pa. E sad, e sad, ako pretjeruješ. Šalim se. Baš je lijepo, eto. Da. Eto, Klara, pa možda se još koji put vidimo, nadam se. Da, vidjet ćemo, dosta. Da, da, da, dosta. To je super. Moramo još koji put.

1:45:13⧉ Svaki drugi tjedan, nećemo više. Je, je, kao zbor mještana, jedan put mjesečno, i to je to. Eto, ljudi, pozdrav svima, do iduće epizode,ćao.